Kristina Palanjuk / COROLLA
Otvaranje: 7. februar, 19 časova
(07 – 16.02.2019)
OPIS
U četvrtak, 7. februara, u 19 časova, u Galeriji SULUV otvorena je izložba slika Corolla, Kristine Palanjuk. Izložba je trajala do 16. februara 2019.
Corolla (imenica)
Poreklo: 1670. God, lat. Venčić; venčić od cveća; krunica
Deminutiv od corona (venac)
U botanici se koristi od 1753. da označi najlepši i najnežniji deo biljke – prsten latica koji okružuje i štiti reproduktivne organe biljke.
Ciklusom radova pod nazivom Corolla pokušavam da evociram uspomene, događaje, ljude, detinjstvo. Ti radovi su znakovna pisma / priče, ispričane u momentima ispijanja čaja, trenutaka opuštenosti, usamljenosti, sopstvenih preispitivanja i razračunavanja. Kroz organske oblike „ispisujem” sećanja, osećanja i snove na velikim i malim formatima suptilnim crtežom i nežnim, pastelnim tonovima, da ih ne bih zaboravila. Prikazane biljke su mahom lekovite za bolesti koje nam odnose drage ljude. Tako bi se ovi radovi mogli nazvati i lekovitim, a biljke simbolizuju živote ljudi za čije bolesti su lekovite. Njima želim da vizualizujem nevidljivo, ono što registrujemo samo na nivou osećanja i intuicije. Nešto prisutno, ali što nam konstantno izmiče i ne postoji u fizičkom svetu. Nešto što je deo podsvesti.
Biljke imaju ambivalentno značenje: one jesu simboli života, mladosti, zdravlja, ali sa druge strane, one su glavna dekoracija na grobljima i simboli žaljenja. Ovde su biljke iščupane, istrgnute iz svog konteksta. Male lebdeće duše bez korena, ali i dalje sveže. Postavlja se pitanje da li su one (kao i ono što predstavljaju) na početku truljenja i nestajanja ili pak utisnute u večnost?
Ovo je ciklus koji objedinjuje venčiće koje smo pleli kao deca i stavljali ih u kosu i vence koje postavljamo na grobove naših voljenih u jednoj reči: Corolla.
Autorka
BIOGRAFIJA
Kristina Palanjuk je rođena 1994. godine u Rumi. Završila je Gimnaziju u Inđiji (društveno jezički smer) a potom osnovne i master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. Gorana Despotovskog. Do sada je izlagala na tri samostalne i brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više projekata i likovnih kolonija. Od 2018. je član SULUV-a. Osim na polju crteža i slike, izražava se i u medijima fotografije i instalacije.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slikarstvo kao herbarijum uspomena
Kristina Palanjuk, Corolla
7 – 16. 2. 2019.
Kristina Palanjuk je pripadnik najmlađe generacije likovnih umetnika koji su završili osnovne i master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njena najnovija serija radova kojom se predstavlja u Galeriji SULUV obuhvata slike velikog formata i instalaciju crteža koji su nastajali na omotima kesica čajeva. Na prvi pogled nesrazmerni u veličini, slike i minijaturni crteži su deo jedne celine, vešto uklopljeni upotrebom istih motiva, poetskog izraza, kao i nastojanjem da se prenese ista emocija.
Osnovni likovni motiv svih radova je bilje, uglavnom poljsko i lekovito, koje nasumice i suptilno izranja iz boja, stvarajući uravnotežene, razigrane kompozicije pastelnog valera. To bilje izgleda kao da lebdi u prostoru i krunice latica (corolle) različitih biljaka se prve primećuju jer sadrže najviše detalja i akcenata u boji. Potom se primećuje da su biljke cele prikazane, sa razgranatim tanušnim korenima. Umetnica ih opisuje kao „male lebdeće duše“ koje su simboli sećanja, mladosti, nežnosti, lepote, ali i žaljenja jer je cveće takođe stalni motiv spomena i grobalja. Iz tog razloga su krunice latica večne i večno prisutne u civilizacijama, iako su u stvari najnežniji, najranjiviji i najkratkotrajniji deo cveta. Za ovaj ciklus radova, umetnica kaže da „objedinjuje venčiće koje smo pleli kao deca i stavljali ih u kosu i vence koje postavljamo na grobove naših voljenih u jednoj reči: Corolla“.
Za razliku od herbarijuma koji teži da bude sveobuhvatna, gotovo muzejska, naučna enciklopedija biljaka koje su u njemu strogo klasifikovane i besprekorno arhivirane, radovi Kristine Palanjuk nemaju ovaj klasifikatorski i arhivarko-organizatorski pristup. Međutim, oni su isto svojevrsni spomenari i dnevnici koji obuhvataju ne samo prikaze celih manjih biljaka, od korena do krunice, već i indirektno obuhvataju organske biljne delove. Kao i herbarijum, crteži Kristine Palanjuk su biljke na papiru (biljnom derivatu), s tim što je na papiru koji umetnica koristi upotrebom ostao trag u vidu boja koje su biljke za čaj ispuštale kada su bile prelivene vodom. Korišćenjem ovih ready-made akvarela kao osnove za crtanje biljaka, umetnica stvara nov odnos između znaka i označenog i povezuje akvarelnu prozračnost boja sa onim na slikama velikog formata. Ona time daje i jedan novi život biljkama iz čajeva, postavljajući ih u umetnički diskurs.
Ciklus radova Corolla Kristine Palanjuk ima autentičan pristup cveću kao večnom simbolu prolaznosti, ali na takav način da potpuno odudara od popularnih prikaza i upotrebe cveća u uobičajenim kontekstima. Prozračnost i nežnost biljaka umetnica povezuje sa svojim sećanjima i osećanjima koja se tiču određenih ljudi, detinjstva, događaja. Svojim radovima, ona uspeva da nam prenese emociju koja obuhvata i setu i tugu i radost koja nastaje pri susretu sa nematerijalnošću sećanja.
Sonja Jankov
