Tatjana Jovančević / Iskidano Nebo (cont.)
Otvaranje: 31. jul u 20:00 časova
(31.7 – 11.8.2023)
OPIS
U ponedeljak, 31. jula, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba Tatjane Jovančević pod nazivom Iskidano Nebo (cont.). Izložba će trajati do 11. avgusta 2023. godine.
Kroz svoj umetnički izraz prikazujem teme o kojima je teško razgovarati. Poreklom sam iz ratom iskidane zemlje i sticajem okolnosti sam živela pod nekoliko “neba”. Udubljujem se u traženje permanentnosti koje je isprepletano sa narativima tenzija između svetla i tame, dobra i zla, nebesa i zemlje.
Moj kreativni proces je kontinuirani dijalog između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Ekspresivnim potezima, linijama i bojom pokušavam da prenesem emocije, misli i sećanja dok putujem kroz svoje unutrašnje pejzaže. Slične spoljašnjim, ova unutrašnja mesta su visoka i duboka, meka i tvrda, tamna i svetla. Pitam sebe i posmatrača: Zašto smo ovde? Šta sa bolom—može li da se preobrazi u lepotu? Kroz radove pokušavam da sa drugima uspostavim intiman dijalog, uvučem ih u svoj prostor i potencijalno ih izvučem iz njih samih.
Iskidano Nebo je postavka u procesu nadograđivanja kojom povezujem prošla i sadašnja iskustva i uplićem ih u kontinuiranu naraciju koja prožima moje stvaralaštvo.
BIOGRAFIJA
Tatjana Jovančević je rođena i odrasla u Bosni i Hercegovini. Zatekla se u SAD kao srednjoškolka sa izbegličkim statusom, kad je započeo rat. Diplomirala je na Northern Illinois University, Koledž Primenjenih Umetnosti, DeKalb, IL.
Trenutno živi u Kikindi. Njen glavni način izražavanja su ekspresivni potezi na papiru, ali ponekad koristi i i druge materijale. Opus radova sastoji se od crteža velikog formata, kolaža i efemernih intervencija u spoljašnjem prostoru. Glavni uticaji su gubitak mesta i pripadnosti i spoznavanje unutrašnjih pejzaža psihe.
Tatjana izlaže u zemlji i inostranstvu od 2009. Jedna je od istaknutih umetnica LUZ Art galerije i neprofitne organizacije. Bila učesnik jednomesečne umetničke rezidencije Kolorado Art Ranč u čijem sklopu su bile javne prezentacije i izložba radova ostvarenih u toku rezidencije. Uvrstena je i u publikaciju Land Art u Vojvodini.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Žarković
Fragmenti identiteta
Iako su ljudi oduvek migrirali, globalizacija kojoj svedočimo je dovela do masovnog kretanja stanovništva, lakšeg razmenjivanja mišljenja i ideja kao i lakše prihvatanje raznolikih kultura. Postoje različiti razlozi koje dovode do migracija, kao što su ekonomski, politički, društveni i svako izmeštanje zna da bude bolno, potrebna je velika hrabrost da se napusti poznato okruženje, međutim posebno traumatsko iskustvo doživljavaju ljudi koji okruženje menjaju zbog ratnih okolnosti. Nasilno odsecanje ljudi od njihovog staništa prouzrokuje promene u intimnom svetu pojedinca tako što stvara osećaj gubljenja identiteta, ili bar jednog njegovog dela. Napuštanje odnosno gubljenje matične zemlje usled ratnih okolnosti tokom devedesetih godina 20. veka primoralo je Tatjanu Jovančević da u SAD prigrli izbeglički status kao deo svog novog identiteta. Ovakve okolnosti su je primorale da istražuje unutrašnje promene koje se u njoj dešavaju i koje su nastale kao posledica fizičkog izmeštanja ali i kako njena umetnost može da govori o tome. Na izložbi pod nazivnom Iskidano nebo (cont) umetnica je izložila zidne instalacije napravljene od papira na kojima je intervenisala markerima, akrilom i bojicama. Kako sama kaže ona je bila primorana da živi pod nekoliko neba, ali iako na nebo aludira naziv izložbe pa i sami radovi deluju vazdušasto i podećaju na oblake, ona kroz svoje radove ne prikazuje ta neba, ove instalacije reflektuju unutrašnja razmišljanja i stanja umetnice, odnosno razlomljene delove njenog identiteta. U pitanju su iskidani komadi na kojima dominira crna boja, ali se uvek nazire belina ili plavetnilo, gde kroz ovu igru svetlosti i tame predstavlja u vrtlogu borbu dobra i zla. Ovaj sukob podcrtavaju i neki nazivi radova kao što su Novi obrisi, Iskomadana, U prolazu, koji u sebi uvek nose dozu optimizma, da bez obzira na teške okolnosti i bol koji te okolnosti nose, sve može da se transformiše, fizički, mentalno, emocionalno na bolje. Gubitak mesta rođenja i odrastanja pa samim tim i osećaja pripadnosti može da nas navede da pomislimo da ako postajemo stranci u zemlji u kojoj smo se rodili, a zatim i stranci u zemlji u kojoj živimo, da li to znači da smo stranci na sopstvenoj planeti bez obzira koliko je ovaj svet velik. Ili da prihvatimo da identitet nije fiksan, da svaka promena ne znači i njegov gubitak, već da ga grade različiti odnosi i okolnosti, sve one u kojima se nađemo bilo one dobre ili loše.
