Sonja Bojanić / Mikro
2 - 13. novembar 2020.
U ponedeljak, 2. novembra, u Galeriji SULUV će biti postavljena izložba Mikro, umetnice Sonje Bojanić. Publika će izložbu moći da pogleda radnim danima Galerije SULUV do 13. novembra 2020.
,,Polazim od mikroskopiranja forme, posmatranja njene egzaktnosti i intervenisanja uz upotrebu novih tehnologija. Istraživanje predmeta vodi do toga da se predmet proširuje preko svoje pojavnosti pomoću našeg saznanja o njemu. Intervencijom na predmetu može se ukazati na njegovu suštinu, a to može biti put ka otkrivanju načela. Do sada sam u svojim radovima kao dominantu koristila intervenciju repeticijom i radijalnu simetriju koja upućuje na homogenost strukture, intervenciju u naglašenosti boje, kao i isticanje forme. Moje interesovanje podrazumeva odnose mikro-makro; tačnost-likovnost; informacija-percepcija; slika-reč; slika-zvuk; pokret-reč; pokret-zvuk; oblikovanje formi koje nastaju iz tačke. U svom radu istraživala sam odnos nauke i umetnosti. Mikroorganizmi su transponovani u novi likovni medij, digitalni medij.”
Autorka
BIOGRAFIJA
Sonja Bojanić je u statusu samostalne likovne umetnice od 2020. godine. Završila je osnovne studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Zvanje Master likovni umetnik stekla je 2015. na istoj Akademiji, u klasi red. prof. Gorana Despotovskog, na predmetu Digitalna slika. Stekla je sertifikat na Link ITAcademy Certified Design and Multimedia na ITAcademy-Department of Design and Multimedia-New Media Design – Beograd, sertifikat na ITacademy za dizajn novih medija na Video and Sound Production odseku, kao i sertifikat na platformi za učenje coursera.org. Art: Concepts and Techniques,The Pennsylvania State University. Član je SULUV-a od 2016. god. Boravila je u ateljeima CITE – Internationale des Arts, u Parizu, 2018. i 2019. kao umetnik rezident.
GALERIJA
SULUV RECENZIJA
Mikro je makro
Slavica Popov
Eksperiment, termin koji se vezuje uglavnom za nauku, ima važnu ulogu u umetnosti, često je usled njegovih primena dolazilo do pomaka i proboja u stvaranju prelomnih umetničkih dela, na prvom mestu u okviru tehnologije tradicionalnih medija, zatim stvarajući poetiku istraživanja novog i drugačijeg da bi danas umetnici i naučnici bili istraživači gde se i jedni i drugi podjednako prepoznaju u svojoj težnji ka napretku i prevazilaženju determinacije u nauci i umetnosti. Eksperiment je jedan stvaralački postupak koji vodi i nauku i umetnost do novih saznanja. Prostor umetnosti je danas jedan hibridan prostor, kao laboratorija, gde se kombinuju i isprobavaju različite strategije i umetnički kao i neumetnički mediji. U ovoj sferi eksperimenta umetnici često istražuju esencijala pitanja čovekovog života i smisla njegovog postojanja. Zahvaljujući sve većoj svesnosti pojednica, pa tako i umetnika o značaju usklađivanja sa prirodom u cilju njenog očuvanja, u umetnosti je često prisutna forma Bio arta, oblast gde umetnici stvaraju u okviru spajanja bio-tehnologija i umetnosti tako što kao medij koriste različite mikroorganizme. Posmatranje mikroorganizama kroz miroskop je polazna tačka stvaralaštva Sonje Bojanić, slike koje vidi transponuje u digitalni medij što je u skladu sa postulatima moist media, formom umetnosti gde se odvija fuzija bioloških i kompjuterskih procesa. Sama tehnološka dostignuća omogućila su nam da prirodu sagledamo drugačije, da vidimo i ono što je nevidljivo i tako pojmimo svu njenu lepotu i bogatstvo prizora koje nam nudi, samim tim i da je bolje razumemo. Na digitalnim slikama koje dobija interveniše u cilju postizanja likovnosti, stavljajući akcenat na stvaralačku invenciju, udaljavajući se tako od samog predmeta gde on dobija drugačije značenje od onog koje ima u nauci.
Ona posmatra prirodu, odnosno mikroorganizme i predstavlja ih kao estetski doživljaj, dok je u srži ovog posmatranja povezivanje sa prirodom polazeći od najsitnijih, okom nevidljivih stvari koje nam priroda pruža. Transformiše perspektivu posmatrača ali i umetnika, svesnost o postojanju i koegzistiranju toliko različitih vrsta života na planeti traži od nas da promenimo ugao gledanja. Umesto posmatranja jedne šire slike, jer se svako kao individua različito razvija, umetnica predlaže jednu nano prespektivu, perspektivu jedinke, sve jedno da li mikroorganizma ili čoveka.
