Mirjana Blagojev / Materija bez materije
24. maj - 11. jun 2021.
U ponedeljak, 24. maja, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba skulptura pod nazivom Materija bez materije, Mirjane Blagojev. Izložba će biti otvorena za posetioce do 11. juna 2021.
Predstavljene skulpture i reljefi deo su istraživanja koja se odnose na ispitivanje promenljivosti prostornih odnosa dela i njegovog okruženja pod uticajem refleksije. Izloženi radovi sačinjeni su od dve komponente: zemlje (gline, terakote) kao čiste materije, od koje je satkan veliki deo našeg okruženja i reflektujućih materijala (ogledala) kroz koje se otelotvoruje ideja o odrazu kao materiji bez materije. Predstavljene skulpture i reljefi su geometrijski objekti sastavljeni od jezgra izrađenog od ogledala koje izbija ispod omotača od terakote, što čini prikaz nestanka čiste materije pod pritiskom reflektujućeg jezgra, materije bez materije.
BIOGRAFIJA
Mirjana Blagojev (1974, Zrenjanin), diplomirala je vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000, gde je i magistrirala 2007. godine sa umetničkim projektom pod nazivom Pokušaj spajanja naizgled nespojivog-igra sveta u svetu igre. Završila je master studije na Visokoj školi lepih umetnosti (Ecole Supèrieure des Arts Décoratifs) u Strzburu, na smeru Objekat – staklo, 2005. godine. Stekla je zvanje Doktora umetnosti na Akademiji umetnosti Novi Sad 2019. godine sa doktorskim umetničkim projektom pod nazivom Transparentnost i refleksija – promenljivost prostornih odnosa dela i njegovog okruženja. Zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu vajarstvo u zvanju vanrednog profesora. Članica je SULUV-a i ESGAA (European Studio Glass Art Association). Učestvovala je u realizaciji brojnih međunarodnih projekata, kao i na brojnim umetničkim simpozijumima, samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Kontakt : mirjanablagojev@gmail.com
GALERIJA
SULUV RECENZIJA
Sunčica Lambić-Fenjčev
Bez – materijalni svet
Skulptura je tokom 20. veka od svih grana umetnosti najviše ostala verna tradiciji i u eksperimentisanju je bila manje smela od slikarstva koje je u tom periodu u velikoj meri uticalo na nju. Šezdesetih godina prošlog veka dolazi do radikalnijih promena u skulpturi koje su paralelne sa pojavom objekata koje je razvio pop art, ali i njemu suprotan fenomen op art. Op art kao vrsta apstraktne umetnosti uključivao je dvodimenzionalne i trodimenzionalne forme koje su koristile optičke i kinetičke efekte odnosno umetnici su se oslanjali na fiziološku reakciju oka u susretu sa kontrastima boje i tona proizvodeći iluziju kretanja.
U svojim skulpturama i reljefima Mirjana Blagojev koristi svojevrsne optičke efekte oličene u fenomenu refleksije. Fenomene transparentnosti i refleksije u skulpturi Mirjana Blagojev istražuje već duže vreme u svojim delima, ali u novom ciklusu, ona ovom fenomenu suprotstavlja tradicionalni skulptorski materijal – zemlju (glina, terakota). Forme njenih skulptura i reljefa ostaju takođe u domenu tradicionalne skulpture, u pitanju su geometrijski oblici, kocka odnosno različite poliedarske strukture, kao i forme u obliku polulopti. Unutar odnosno u okviru jezgra zemljanih osnova umetnica postavlja ogledala, reflektujući materijal, koji kao da teži da probije zemljanu strukturu u kojoj se nalazi koja puca pred ovom nadolazećom silom. U sklopu ovih, na prvi pogled tradicionalno izvedenih skulptorskih formi (iako je po nekim definicijama tzv. stare istorije umetnosti skulptura umetničko delo nastalo isključivo upotrebom jednog materijala), nalaze se dve suprotstavljene materije različitih konotacija koje čine da ideja odnosno cilj istraživanja umetnice imaju savremeni kontekst.
Savremena umetnost često se bavi preispitivanjem teme prostora sa različitih stanovišta. Tokom pandemije korona virusa ova istraživanja dobila su jednu sasvim novu, dosad nepoznatu i neistraženu dimenziju. Ispitivanjem prostornih odnosa umetničkog dela i njegovog okruženja, kao i odnosa unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora samog dela Mirjana Blagojev već se bavila u svojim umetničkim delima u okviru pomenutih fenomena transparentnosti i refleksije, dok pojam refleksije umetnica razmatra sa dva aspekta, kao odraz i kao razmišljanje na određenu temu. Obzirom, da u savremenoj teoriji umetnosti umetničko delo jeste simptom kulture, odnosno vremena u kojem nastaje, koje izražava našu situaciju u društvu naročito onu koja nosi u sebi tragičnu stranu i da naše estetičko iskustvo nije prirodna nego kulturna tvorevina, možemo reći da se u skulpturama Mirjane Blagojev sadržaj iščitava kompletno u formi. Oba upotrebljena materijala sadrže određenu, većini posmatrača prepoznatljivu simboliku, zemlja kao prirodna materija, kao ono što nas okružuje, nešto iskonsko, potentno, a istovremeno čvrsto, surovo, postojano, i ogledalo, nestalno, kao odraz nečega, a samim tim često iskrivljeno, nerealno…. Moglo bi se reći da je zemlja element koji predstavlja upravo ono što jeste, stvaran život, dok je ogledalo otvorena forma, put u novi, drugačiji, nepoznati svet… Možda nam upravo u ovom kontrastu umetnica omogućuje stvaranje, u nekom smislu, slične vizuelne iluzije kao što su to radili op artisti. Posmatrajući ova dela, krećući se oko njih, naša percepcija postaje drugačija jer gledajući ove skulpture, mi uočavamo istovremeno i prostor u kojem se one nalaze, posmatramo čak i nas same, a sve je promenljivo, u kretanju, preklapanju, iskrivljeno, nerealno usled promene ugla gledanja. Samu strukturu ovih skulptura umetnica povezuje sa aktuelnom situacijom, umetničko delo postaje odraz – refleksija aktuelne krize u društvu. Zatvoreni, otuđeni jedni od drugih usled novonastale situacije u ljudima se javljaju osećanja frustracije, usamljenosti, bezsvrhovitosti, alijenacije. Povezani, u nekom momentu, skoro isključivo putem virtuelnih mreža gubimo osećaj stvarnog, sigurnog oslonca i prisnog dodira koji su sve više zamenjeni nerealnim, fantastičnim, izmišljenim, nepostojećim… U ovom kontekstu umetnica, između ostalog, razmatra i sudbinu umetničkog dela odnosno umetnosti uopšte jer u ovoj situaciji ona potencijalno može preći isključivo u sferu mentalnog, gubeći svoja čulna svojstva i mogućnosti neposrednog kontakta sa posmatračem. U skladu sa tim, po rečima umetnice, njena dela jesu „prikaz nestanka čiste materije pod pritiskom reflektujućeg jezgra, materije bez materije“.
Vizuelna jednostavnost vajarskih dela Mirjane Blagojev ne umanjuje mnoštvo potencijalnih značenja, tumačenja i aluzija na našu svakodnevnu problematiku. Njihova trodimenzionalnost kreira realne prostore unutar galerijskog prostora, a dela iako postavljena u određenim stilski podeljenim grupama ipak deluju izolovano jedna od drugih dok se unutar njih otvara, reflektuje jedan potpuno novi, bez – materijalni svet koji nam potencijalno može pružiti sliku sveta koji nas čeka u budućnosti.