Luna Jovanović / Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe / master izložba
Otvaranje: Ponedeljak, 26. septembar 2022., 20 časova
(26.9 – 7.10.2022.)
U ponedeljak, 26. septembra, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena master izložba „Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe“ Lune Jovanović. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 7. oktobra 2022.
U seriji fotografija Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe, autorka koristi različite mogućnosti čitanja pojma Das Unheimliche (mitološke, psihoanalitičke, filozofske) kao polaznu tačku za vizuelnu interpretaciju. Prevod nemačke reči Das Unheimliche na srpski jezik nije u potpunosti moguć, ali postoji nekoliko rešenja koja su najčešće zastupljena u literaturi: začudno, uznemirujuće, nelagodno, jezovito. Sam fenomen reprezentovan je dinamikom koju kreira odnos pejzažnog prostora i ljudske figure.
Fotografije ispituju granicu skrivenog i razotkrivenog, spoznatljivog i nespoznatljivog, baš poput značenja Das Unheimliche koje obuhvata kontradiktornost istovremeno skrivenog i bliskog aspekta nekoga ili nečega razotkrivenog u svom začudnom i, suštinski, nepoznatom obliku. Rad se bavi pogledom u kontekstu nemogućnosti potpunog i verodostojnog uvida u način na koji neko ili nešto gleda ili biva gledan, ali i pitanjem: ko ili šta može da vidi ? Obzirom da je uspostavljen odnos između pejzažnog prostora i subjekta, pejzaž je tretiran kao subjektivnost za sebe – on gotovo da postaje ničeanski ambis koji uzvraća pogled i stupa nemuštu interakciju sa ljudskom figurom.
Kako je Frojd Das Unheimliche doveo u direktnu vezu sa onim što je nazvao primitivnim animističkim mišljenjem, uloga prirode neupitno konstituiše važnu podlogu za ovaj rad: priroda progovara posredstvom elemenata koje nedvosmisleno poseduje, a koji bivaju odabrani kao znakovi jednog hermetičnog jezika. Pojavost dvojnika u drugom delu ove serije fotografija briše pretpostavljenu razliku između originala i kopije i uspostavlja novi sloj začudnosti. Postoji nedoumica o tome koja je od dve figure prva i autentična, te da li je takva podela na prvo i (nepripadajuće, strano i začudno) drugo uopšte moguća. Obzirom da autorka odabira da fotografiše sopstvenu figuru, fotografije su parcijalno razotkrivanje nečega što je i njoj samoj u konačnici i poznato i strano: eksternalizovani pogled na sebe.
BIOGRAFIJA
Luna Jovanović, završila je osnovne studije na katedri za fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2013), master studije na interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (2015), na odseku Teorija umetnosti i medija. Priredila je sedam samostalnih izložbi, a učesnica je na brojnim kolektivnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Dvostruki je stipendista fonda Dositeja za mlade talente Republike Srbije, te dobitnica fotografske nagrade Memorijal Dragoljub Tošić (2009). Aktivno se bavi primenjenom fotografijom kao osnivač fotografskog studija Intuit, a umetnički rad trenutno zasniva na fotografiji.
studiointuit.com
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Lidija Marinkov Pavlović
Luna Jovanović – Nikad me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe
Master izložba Lune Jovanović, mlade fotografkinje i interdisciplinarne umetnice koja je priređena u Galeriji SULUV-a, bavi se složenim i uvek provokativnim promišljanjem fenomena pogleda (gaze) u kontekstu Das Unheimliche efekta. Teško prevodiv pojam koga je u psihoanalitičkoj praksi apostrofirao još Sigmund Frojd, a kasnije ga razvijali teoretičari i umetnici poststrukturalističke provinijencije, ali i novog materijalizma, odnosi se na efekat jezovitog, uznemiravajućeg, neugodnog. U novijoj literaturi, pojam Das Unheimliche, najčešće označava dva suprotna efekta, odnosno uznemiravajuća osećaja. Najpre, tu je jeza koju bude hiperrealistički, antropomorfno konstruisani roboti, dakle neživi, visokotehnološki proizvodi koji svojim izgledom sugerišu biološko poreklo, i, sa druge strane, različiti prostori koji okružuju ljudsko telo, a kojima pripisujemo atribute živog bića koji može da gleda i da čak uzvraća pogled.
Utemeljujući svoj rad u uokvire teorijske psihoanalize, autorka kroz svoje fotografije neminovno postavlja pitanja konstitucije subjekta (ali i objeta) kroz pogled drugog/drugačijeg. Serija fotografija Lune Jovanović obuhvata autoportrete (ako je verovati autorki) snimljene sa leđa, tako da se i sam identitet osobe na snimku može dovesti u pitanje. Figura je smeštena u pejzaž koji je takođe neidentifikovan i škrt. U takvom kontekstu, kao glavni označitelji koji konstruišu subjekt pojavljuju se upravo oni elementi prirode koji su tu odvajkada i koji pripadaju lakanovskom simboličkom poretku. Drugim rečima, autorka se sama upisuje u fotografsku sliku, a izloženi radovi to dokumentuju. S obzirom na to da je portret autorke ne uzvraća svoj pogled posmatraču, čini se kao da tačka pogleda, fotografski objektiv ili ogledalo nije prisutno. To znači da je takva slika već unapred struktuirana i u izvesnom smislu predstavlja intersubjektivnu mrežu u kojoj elemente pejzaža doživljavamo kao subjekat za sebe. Tako, na primer, mesec ili sunce na fotografijama postaju oko prirode, odnosno jedina tačka odakle se pogled upućuje. Problem vizuelnog predstavljanja nastaje u odnosu na intenciju autorke koja nastoji da se pozicionira kao naizgled objektivni posmatrač same sebe (u funkciji autorke fotografija). Upravo o tome govori Lakan u svom XI seminaru, kada razmatra preegzistenciju pogleda: ”ja vidim samo s jedne točke, ali u svojoj sam egzistenciji gledan odasvud.” Nešto kasnije, povodom povratnog upisivanja u sliku koja je već strukturirana, Lakan piše: “Tu uzimam strukturu na razini subjekta, ali ona odražava nešto što se već nalazi u prirodnom odnosu koji oko unosi na mjestu svjetlosti. Ja nisam naprosto to točkoliko biće, koje je obilježeno geometrijskom točkom, odakle je moguće obuhvatiti perspektivu. Nesumnjivo, u dnu mog oka nastaje slika. Slika, naravno, jestu mom oku. Ali, ja, ja sam u slici.”
Kada Luna Jovanović u fotografsku kompoziciju uvede drugu/istu figuru dvojnice, efekat Das Unheimliche postaje još izraženiji. Kao jedini odgovor na pitanje ko je gledan, a ko gleda, možemo zaključiti da je to priroda sama. Na snimcima Lune Jovanović jedino pejzaž i njegovi elementi uzvraćaju pogled i time podjednako konstruišu sebe kao subjekte (i stvaraju Das Unheimlich efekat), ali takođe proizvode subjekte koji se pojavljuju na fotografiji, kao i onoga koji stoji iza kamere.
Luna Jovanović je prethodno diplomirala na master Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Kompleksnost i relevantnost pitanja koje je autorka otvorila svojom poslednjom izložbom, podrazumeva promišljanje koje svakako prevazilazi efekat pukog vizuelnog afekta kod posmatrača (efekat proizvodi slika; afekat je povratna reakcija, impakt slike na posmatrača). Ipak, već sam efekat nije zanemarljiv – on duboko uznemirava, postavlja pitanja i, u idealnom ishodu, prizvodi posmatrača kao subjekta za sebe.
