Luka Drljan / INSEKTARIJUM MB
Otvaranje: 15. maj u 19:00 časova
(15 – 26.05.2023)
U ponedeljak, 15. maja, u 19 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba Luke Drljan pod nazivom „Insektarijum”. Izložba će trajati do 26. maja 2023. godine.
Insektarijum je projekat koji trenutno broji preko dvesta malih crteža bubašvaba i muva. Kako su simbolika i doživljaj ovih insekata raznovrsni, od toga da predstavljaju mrak, averziju i prljavštinu do toga da simbolizuju opstanak i adaptaciju, motiv bubašvabe i muve u delu ostaje nedefinisan, te je na posmatraču da ih doživi onako kako se njemu čine. Ideja je da rad raste, umnožava se i osvaja galerijski prostor.
BIOGRAFIJA
Luka Drljan, rođen 07. marta 1997. godine u Novom Sadu. Godine 2016. završava Srednju umetničku školu Bogdan Šuput u Novom Sadu, odsek Dizajn grafike. Iste godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, modul slikarstvo. Osnovne studije završava 2020. u klasi profesora Gorana Despotovskog. Iste godine upisuje master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kod istog profesora. Redovno izlaže od 2015. godine. Izlaže na pet samostalnih i više grupnih izložbi. Dobitnik je prve nagrade na Rumskom likovnom salonu 2019. godine.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Žarković
Opstanak
U potrazi za novim mogućnostima vizuelnog izražavanja Luka Drljan se okrenuo motivu insekata koje je predstavio u seriji od preko dvesta crteža malih dimenzija pod nazivom Insektarijum. Insekti su najmnogobrojnija klasa životinja, a umetnik je izdvojio muve i bubašvabe prikazujući crteže kao svojevrsnu kolekciju koja ima tendeciju da se povećava. Opredeljenost za ovaj motiv na prvi pogled deluje iznenađujuće, ako se uzme u obzir umetnikov prethodni rad koji je kao centralnu temu na platnima velikog formata imao beton, međutim paralelno sagledavanje ove dve serije može da nagovesti umetnikove namere. U pitanju su predeli i bića koji će ostati na ovoj planeti posle apokalipse. Siv i hladan materijal kakav je beton predstavlja uspon industrijskog i kapitalističkog drušva kao i čovekovu želju za ekstrakcijom, eksploatacijom i ekspanzijom. U pitanju su procesi koji dovode do uništavanja životinja i njihovog staništa koje je pogubno ne samo za životinje već i za ljude. Na ovaj problem su naučnici odavno upozoravali i već se pretnje ostvaruju, zbog ovakvog ponašanja virusi se prelivaju sa životinja na ljude, ovaj poslednji talas nas je sve prilično potresao, ali očigledno da to nije dovoljna opomena. Više se ne postavlja pitanje da li nego kada će čovek uništiti sopstvenu vrstu, a insekti će verovatno uspeti da se adaptiraju i opstanu. Živimo u vremenu brojnih žarišta kao što su klimatska kriza, nuklearna kriza, zdravstvena kriza, migrantska kriza, ratna odnosno vojno politička kriza ali se ništa ne preduzima povodom njih. Šta više normalizacija katastrofe, odnosno pretvaranje apokalipse u robu je nešto što je svojstveno kapitalistima i što nam se odavno servira preko razne literature, bioskopa, turizma (npr. Černobilj) do raznih proizvoda koji materijalizuju Zeitgeist koji jeste apokaliptičan. Hrvatski filozof Srećko Horavat se tokom 2020. godine u svojoj knjizi Posle apokalipse sublimirajući dešavanja pre i tokom 2020. godine i ukazujući na povezanost svih kriza koje nam se dešavaju, sa pravom zapitao „Da li će trenutna situacija dovesti do planetarne revolucije ili do novog oblika destruktivnog i autoritarnog kapitalizma (ili postkapitalizma) i posledično do masovonog izumiranja, još ostaje neizvesno“ i ta neizvesnost stoji još uvek dok radovi Luke Drljan mogu predstavljati ne komodifikaciju apokalipse već vizuelnu opomenu šta će se desiti ako do nje dođe.
