07 – 19. novembar 2016.
Igrokazi svesti i nesvesti u crtežima Jovanke Ulić
„Snovi rasterećuju i leče. Uvek treba da se zapitamo šta nesvesno želi da koriguje kod svesnog dela ličnosti. Osim što mogu predvideti buduće događaje i prognozirati razvoj neke situacije u našem životu, snovi nam mogu poslati i poruku o somatskom oboljenju i to mnogo pre njegovog manifestnog ispoljavanja. A značaj snova u stvaralačkom radu već je opisan u mnogobrojnim knjigama i studijama….. naša podsvest, taj mudri i maštoviti deo naše ličnosti, zaobilaznim putem šalje našem svesnom delu ličnosti upozorenja, savete, dijagnoze, prognoze, rešenja i inspiraciju. Snovi nam pomažu da spoznamo i prihvatimo ili korigujemo razne aspekte ličnosti, i poželjne i nepoželjne.“
dr Ivan Nastović
Snovi čovekovi, kakve ih danas znamo, pretpostavljamo da su začeti nenajavljeno i tajnovito u vreme pojave prve svesti, i isto tako tiho, vremenom se uvrstili u neprolaznu i najbogatiju čovekovu emotivno-intelektualno-spiritualnu baštinu. Koja je tokom milenija sticala veliki kredibilitet raznovrsno kvalifikovanih i orijentisanih tumača, od prvih plemenskih vračeva do psihologa i psihijatara. Štaviše, danas i mi laici znamo, da su snovi samo uobličeni, «vidljivi» eksponent mnogo dubljih entiteta, kakav je nepregledni okean prostora podsvesti, nesvesnog i onog njegovog dela koji sve nas povezuje u jedinstveno bratsko klupko – kolektivno nesvesnog. Svi oni zajedno, još od vremena njihovih primordijalnih oblika, predstavljaju prebogatu građu za snove. Nažalost, veliki broj snova nepovratno odlazi u etar, najčešće bez nade da će se vratiti snevaču. I pomoći mu da razbije cenzuru vlastite svesti, ukazujući na neko važno saznanje, o njemu samom, ili na neki dragoceni ishod dnevnog života, u vidu razrešenja problema, ne samo ličnog, već i naučnog, a neretko i umetničkog. Zato su snovi, taj čaroviti deo naše ličnosti, suviše dragoceni da bi se rastočili u maglama zaborava.
Ova vrsta drame nameće krucijalno pitanje: postoji li način da se naši osetljivi snovi spasu i sačuvaju od raspršivanja u prah?
Jovanka Ulić je, svesna visoke vrednosti snova, iznašla moguće rešenje! Koristeći bogatu semantiku opštečovečanskog kulturnog i likovnog nasleđa, ona je svojim izražajnim crtežom, obogaćenim kolorističkim vrednostima akvarela, kreirala markantnu i dinamičnu pojavnost ženskog borilačkog reda Čuvarica snova. Ova graciozna, ali odlučna bića, nalik vilama i polubožanstvima iz bajki čitavog sveta, donekle i heroinama borilačkih filmova dalekoistočne produkcije, razastrla su svoje čvrste i dekorativne mreže, čija prediva kao da su sišla sa crteža maorskih tatuaža, i noseći slično magijsko i apotropejsko značenje, ne dopuštaju iscurivanje snova u čeljusti zaborava.
Magijski svet ovih neobičnih a svakako likovno i značenjski autentičnih crteža, istovremeno zavodi naša čula i osećanja, ali inicira i pitanja. Možda ne toliko ona, koja bi se ticala efikasnosti zaštitne uloge ovih bića, onakve kakvu im je, smatramo prividno, autorka dodelila. Osmišljavajući svoj nesvakidašnji scenario, ona je postavila scenu, koja se može nalaziti na bilo kojoj tački naše planete, ali dubinsko očitavanje čitave atmosfere mizanscena, govori u prilog tome, da se on odnosi na metafizički prostor potreba Jovanke Ulić. Kao i svaki pažljivi reditelj, koji vodi računa o svakom detalju, svakoj Čuvarici je brižljivo odabirala i realizovala jedinstveni kostim, insistirajući na punoj funkcionalnosti za prilike pokreta, kao i na specifičnim detaljima kroja, koji iz folklornog miljea polako, ali sigurno dodiruju njenu vlastitu, podjednako i našu stvarnost.
Pitamo se, da li je Jovanka Ulić iz dubine svoga umetničkog bića dozvala ove magijske entitete, personificirajući sebe samu, vlastitu energiju, odlučnost i spremnost da se uhvati u koštac sa vidljivim i nevidljivim teškoćama? Oblačeći zamisao o Čuvaricama u metaforu snova koje treba zaštititi po svaku cenu?
Vesna Todorović
U Beogradu, oktobra 2016.
Jovanka A. Ulić
rođena 1960. godine u Novom Sadu.
Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer grafike u klasi prof. Halil Tikveše. Na istoj Akademiji odbranila magistarsku tezu pod nazivom „Linearna struktura prirode“ na katedri za crtež, mentor prof. Branka Janković Knežević.
Zaposlena na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu kao profesor za oblast Likovnih umetnosti.
Član SULUV-a od 1986. godine.
Studijsko putovanje: Holandija, kao stipendista holandske vlade.
Nagrada za crtež na konkursu za izradu tapiserije ATELjE-a 61.
Samostalne izložbe:
– Samostalna izložba crteža, Galerija SULUV-a, Novi Sad, 2001. Godine
– Izložba grafike – Blanuša, Otašević, Ulić, Zamak kulture, Vrnjačka banja, 2004.;
– Duhovni centar, Zrenjanin, 2001. i 2006. godine, izložba crteža;
– Akademija umetnosti, Novi Sad, 2006. godine, izložba crteža;
– Savremena galerija narodnog muzeja, Kikinda, 2006. godine, izložba crteža i grafika;
– Mali likovni salon, Novi Sad, 2006. godine, izložba crteža;
– MP-art cafe galerija, Novi Sad, 2008. godine, izložba akvarela;
– Galerija SULUV-a, Novi Sad, 2009. godine, izložba crteža:
– Galerija SULUJ-a, Beograd, 2009. godine, izložba crteža;
– Salon 77, Niš, 2009. godine, izložba crteža;
– Galerija S, Kikinda, 2010. godine, izložba akvarela,
– Mali likovni salon, Novi Sad, 2013. godine, izložba akvarele.
Grupne izložbe (izbor):
– 1. i 2. bijenale jugoslovenske studentske grafike, Beograd, 1983. i 1985.;
– Salon mladih, Kikinda, 1986.;
– V i VI trijenale jugoslovenske grafike, Bitolj (Makedonija), 1984. i 1987.;
– 11. i 13. Sremskomitrovački salon, Sr. Mitrovica, 1986. i 1988.;
– Jesenja međunarodna izložba, Graz (Austrija), 1987.;
– Izložva grafičkih kolonija i grafičkih radionica umetničkih kolonija Jugoslavije 1980 – 1988., Subotica, 1989.;
– Sopoćanska viđenja, Novi Pazar 1990.;
– 1. Svetska izložba grafike malog formata i ex librisa, Peking (Kina), 1998.
– Small graphic forms, Budimpešta (Mađarska) 2000.
– Miniprint, Rosario (Argentina), 2000.;
– Oktobarski salon, Kovin, 2008.;
– 4. i 7. Međunarodno bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac
– Mala grafika, Grafički kolektiv, Beograd, od 2000. do 2015.;
– Niški crtež, Niš, 2000., 2001., 2004., 2006., 2007., 2009., 2012. I 2015.;
– 6. bijenale EX LIBRIS-a «Šuma utopije», Gvadalupe (Meksiko), 2003.
– Izložba male grafike NGK, Niš, 2006., 2008., 2009. i 2010.;
– FORMA 19, Novi Sad, 2006.;
– Prolećna izložba grafike, Grafički kolektiv, Beograd, 2009. do 2012.;
– 30 x 30, Zrenjanin, 2007.;
– 1. i 3. bijenale crteža, Pančevo, 2007. i 2011.;
– 7. bijenale akvarela, Zrenjanin, 2007.;
– International Small Engraving Salon, Florian Muzeum (Rumunija), 2007.;
– Pejsaž u tapiseriji, ATELJE 61, Novi Sad, Pančevo, 2008.;
– Prolećni/jesenji saziv GRAFIČKE RADIONICE SIĆEVO, Niš, 2008.;
– Izložba crteža, Galerija 107, Zemun, 2010.;
– 2., 4. i 5. međunarodno bijenale male grafike, Tetovo, Makedonija 2003., 2007. i 2010.;
– 1. i 3. Međunarodno bijenala akvarela, Galerija A, Batajnica, 2010. i 2014.
– Spektralni sjaj akvarela, autorski projekat istoričara umetnosti Vesne Todorović, Gradska galerija savremene umetnosti Smederevo, april; Galerija KRUG, Petrovac na Mlavi, oktobar; KC Inđija, Galerija Kuće Vojnovića, septembar; Galerija SULUJ, Beograd, decembar 2014. godine;
– Izložba grafika iz grafičke radionice KC Smedereva, Smederevo, novembar 2014. godine.
