Jelena Vladušić / Pejzaži iz stomaka
Otvaranje: 12. jun u 20:00 sati
(12 – 22. 6. 2023)
U ponedeljak, 12. juna, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba Jelene Vladušić pod nazivom Pejzaži iz stomaka. Izložba će trajati do 22. juna 2023. godine.
Rad Pejzaži iz stomaka su beleške koje su započete u posebno osetljivom periodu života vezanom za pripreme za majčinstvo, za rađanje novog života. Projekat je iniciran kao potraga za mestom, koja dovodi do otkrića da se može biti i postati mesto samo. Nova životna uloga je i uslov novog pogleda. Ta promena perspektive je prekretnica i može se posmatrati kao neka nulta tačka sa jednom potragom koja joj prethodi i zadržavanjem na jednom intimnom mestu, otelotvorenom u malom parčetu šume pored Tise.
Pejzaž kao ogledalo.
Pejzaž kao Tisin pogled.
Pejzaž kao dvostruki pogled.
Pejzaž kao utočište.
Pejzaž kao dvostruko utočište.
Rad Pejzaži iz stomaka, rezultat je gore pomenutog procesa koji i dalje traje. Počinje da nastaje tokom 2020, kao beg od pritiska nametnutog spolja (društveno-političkim dešavanjima), a potom se pretvara u mesto kontemplacije, rasta i rađanja. U širem kontekstu, postavka pokreće na preispitivanje odnosa prema prirodi i prirode u nama. Ukazuje na snagu ali i na fargilnost iste.
Postavka je višemedijska, uključuje fotografije, zvučne zapise (šume).
BIOGRAFIJA
JELENA VLADUŠIĆ
Rođena 1984. godine u Novom Sadu. Završila je osnovne i master studije fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Odbranila je doktorski rad 2017. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, studijska oblast – višemedijska umetnost. Izlagački je aktivna od 2005. godine i svoje radove je predstavila na sedam samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Među priznanjima koje je dobila je i nagrada na Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM 2009) od strane AIR Krems. Od 2010. Zaposlena je na Fakultetu tehničkih nauka gde učestvuje u realizaciji nastave na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn.
Ona koristi fotografiju kao svoje glavno sredstvo istraživanja različitih psiholoških, socijalnih i političkih prostora
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
RECENZIJA
PEJZAŽI IZ STOMAKA
Fragmenti bezimenog i beskrajnog prostora postaju antropološko mesto tek kada ljudi svojom delatnošću, svojom istorijom, mitovima, religijskim praksama, naukom i umetnošću ili samo svakodnevnim rutinama u njega upišu značenje. Ali ako bi se izvelo jedno pomeranje, zapravo sužavanje na sasvim individualni plan, na meru jedne privatne istorije koju svojim životima čak i nehoteći gradimo, mogli bismo unutar nje neretko detektovati neke prelomne tačke koje razumemo ili naprosto osećamo kao prosvetljujuće ili prekretničke a koje smeštamo u neke, njima primerene prostorne ekvivalente. Tako mesta postaju naša mesta a mi sami postajemo obeleženi njima.Takvi trenuci koji ponekad mogu da promene život još su dramatičniji i značajniji kad svoj ozarujući trag ostave u jednoj već postojećoj umetničkoj praksi.
Rad na fotografijama iz ciklusa „Pejzaži iz stomaka“ koje su beležene tokom dužeg perioda Jelena Vladušić započela je u jednom posebno osetljivom periodu svog života vezanom za pripreme za majčinstvo. Za rađanje novog života.
Čak i ako uračunamo veštinu i „dobro oko“ fotografkinje mogla bi to biti obična beleška, vizuelni podsetnik na šetnje šumom na obalama Tise. Ali nije. Šuma koja nam se tek štedljivo, fragmentarno na njima prikazuje deluje gotovo mitski, drevno, kao „čudesni iskonski entitet“ nastao kao ishod saradnje „živih stvorova“ i njihovog „dugotrajnog i postojanog umiranja“. Gotovo povezana sa prapočecima života, ravnodušna prema nama, kratkoročnim prolaznicima u svetu. Samo šuma, život sam. I upravo iz te nevidljive a ipak prisutne aure, nadire Bartov punctum koji probada posmatrača i pokreće ili preokreće njegov svet osećajnosti? Dolazi do sadejstva unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora…
Ili kako Jelena Vladušić piše: „Ovde dolazi do promene perspektive, vreme se na kratko zaustavlja, i potraga za mestom dovodi do otkrića da se može biti i postati mesto samo. Sa centrom unutar sebe ponovo se gleda spolja“
Silvia Dražić
