Borislav Nikolić / Špic forme i otisci - skulpture i grafike
Otvaranje: 3. jun 2019. 20 časova
(3 – 14. jun 2019.)
Pozivamo Vas na otvaranje izložbu grafika i skulptura Špic forme i otisci, Borislava Bore Nikolića u ponedeljak, 3. juna, u 20 časova, u Galeriji SULUV. Izložba će trajati do 14. juna 2019. godine.
Кoncept je baziran na istraživanje forme, prvenstveno njene granice, ivice i konture. Povezivanjem trodimenzionalnog i dvodimenzionalnog, kroz skulpturu, istražujem relaciju forme i unutrašnjeg prostora slike u površinskom otisku. Ovim procesom dobio sam nove vizure svojih skulptura, koje su me inspirisale za nova dela, a koja su izvedena od 2017. godine do danas. Moji radovi pružaju mogućnost posmatraču da ponovo spozna zaboravljenu lepotu drveta i papira i njihovih pulsirajućih površina.
Špic forme / skulpture i grafike
Radmila Savčić
Savremenu skulpturu u Vojvodini karakteriše na žalost permanentno mali broj aktivnih vajara. Takvo stanje prouzrokovalo je više faktora: društvene okolnosti, ekonomska kriza, tehnološki razvoj, stil života itd. U tom ambijentu nekolicina vajara gotovo herojski uspeva da realizuje svoja dela. Vlastitim angažmanom doprineli su sadržajnijim izgledom savremene skulpture.
Borislav Nikolić je jedan od njenih ključnih favorita. Blizu dve decenije stvara u kontinuitetu ,izlaže na svim značajnim skulptorskim izložbama i povremeno priređuje samostalne,uvek novim delima, drugačijeg koncepta, koji se logično nadovezuju kao rezultat neprekidnog istraživačkog procesa. Taj istraživački proces ima dva pravca, prema materijalu i skulpturalnoj formi. Drvo je sirovina za izradu skulptura. Različite vrste drveta i način obrade omogućavaju umetniku velike izražajne mogućnosti, ali za ovog umetnika ono ima i drugo značenje, kao produkt prirode ono je njena personifikacija. Drvetu ostavlja prirodne karakteristike, kolorit i strukturu u izvornom značenju. Oblikuje skulpturalnu formu iz jednog komada ili komponuje spajanjem elemenata. Iako je vidljiv manuelni rukopis umetnika, ova dela kao da su nastala „klesanjem“ prirodnih sila. Često drvo koristi u sadejstvu sa drugim materijalom, kanapom ili metalom, kao funkcionalno vezivo ili kao detalji ka sadržajnijoj formi. To su skulpture sa kanapom, nadrealne sprave ili „mehanizmi“ asocijacije na perpetum mobile, ili skulpture sa metalnim detaljima ( EMŠ , Kontra sile , Dobar par ) koje sadrže paritet masa punog i praznog prostora, koji se međusobno privlače i vizuelno dopunjuju (izložba „Od pune mase do rastegljivosti forme“).
Najnovija kolekcija skulptura pod naslovom „Špic forme“ sadrži karakteristike prethodnih u smislu postupka obrade, ali prevashodno su to skulpture oštrih i „odcepljenih“ iz kompaktne mase, detalja ili završetaka, koji streme ka vrhu ili prema unutrašnjem prostoru oko koga su komponovani elementi. Kako je napisao u konceptu izložbe da ovim skulpturama preispituje „relaciju umetničkog stvaranja i zaštite drveća“ a „rastezanjem segmenata u špiceve“ pokazuje pravac ka ljudima i potrebi da se brinu o svom okruženju.
Skulpture Borislava Nikolića imaju specifičan i prepoznatljiv umetnički izraz, koga čini karakterističan postupak u formulisanju skulpturalne forme i izložbeni koncept. Obrada drveta je, samo naizgled, gruba i sirova, ali u biti je brižljivo definisanih površina ispresecanih urezima različitih smerova i dubina, tako da su skulpture izrazite ekspresivne vizure. Taj momenat izdvaja i realizuje u drugi likovni prostor, u grafički otisak. Ovi otisci su fraktali, takođe špicaste forme, drvorezi obično otisnuti u dve boje, ustvari su projekcija skulpture, njeno ogledalo, ili njeno novo lice. Taj koncept izložbe, kombinacije skulptura i grafika je originalan. Čini se da je nastao u toku samog procesa rada. Naime, postupkom paljenja delova površina želeo je da stvori koloritni kontrast, kojim se prepliću detalji forme, a pepeo, koji se pri tom stvara jeste odraz materije, odnosno njen negativ. Avers i revers je poput večne igre svetla i senki.
Sve zajedno opredeljuje saznanje da se ovaj umetnik nalazi na značajnoj poziciji aktuelne umetnosti i da su ove skulpture autohtone, upravo sada kada se nalazimo na granici kada primene savremenih tehnologija u umetnosti ugrožavaju da posmatrač direktno učestvuje u doživljaju pomoću svojih prirodom datih čula. Tim pre u budućnosti će se, verujem, sve više stvarati atmosfera ka ovim humanim aspektima umetnosti.
BIOGRAFIJA
Rođen je u Novom Sadu 1978. godine, gde je završio srednju umetničku školu za dizajn “Bogdan Šuput“. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 2004. godine, na vajarskom odseku u klasi profesorke Gordane Кaljalović. Na istoj Akademiji završio je master studije 2010. godine kod profesora mentora Borislava Šuputa. Od 2006. godine je aktivan član SULUV-a. Učesnik je vajarskih simpozijuma i likovnih kolonija. Radi kao profesor likovne grupe predmeta od 2009. godine u Tehničkoj školi “Mileva Marić Ajnštajn“ u Novom Sadu. Više puta je nagrađivan kao likovni pedagog. Učesnik je preko 60 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Priredio je deset samostalnih izložbi.
boravajar@gmail.com
www.facebook.com/boravajar
www.facebook.com/borislav.n.bora
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
Foto: Aleksandar Danguzov
SULUV RECENZIJA
Vajanje vatrom i rezovima
Sonja Jankov
Najnovija serija radova Borislava Nikolića obuhvata nekoliko većih skulptura totemske modularnosti, ali je akcenat stavljen na špic forme od drveta i njihove grafičke otiske. Ovom izložbom, umetnik nastavlja ispitivanje materijala – drveta višnje i bora – ali i površine skulpture kao posebnog mesta gde se tekstura, struktura i sama forma spajaju. Nastavljajući pristup drvetu koji je primenio u ranijoj seriji radova „Od pune mase do rastegljivosti forme“, Nikolić zasecanjem cele površine drvenih formi stvara iluziju strukture koja podseća na blago zatalasanu površinu vode. Ritmičnim smenjivanjem i grupisanjem ovih rezova, nastaju apstraktne kompozicije linija koje dobijaju karaktere većih talasa, struja ili čak jata. Nikolić ovim postupkom stvara prividnu rastegljivost drveta, to jest strukturnom obradom površine stvara dojam da je forma od rastegljivog materijala, a ne od drveta. Ovim zasecanjem drveta, umetnik uvodi i semantički nivo, upućujući na ožiljke koje stvaramo u prirodi nekontrolisanim i nelegalnim sečama šuma. Ta poruka je podvučena i obradom drveta putem vatre, koja donekle konzervira skulpture, ali koja i svedoči o ekstenzivnim požarima koji agresivno potpuno uništavaju prirodu.
Sve skulpture koje su izložene u seriji Špic forme i otisci, kao i u ranijim Nikolićevim izložbama, zadržavaju prirodne karakteristike drveta – njegovu boju, a u ovom slučaju i blag miris usled svežine drveta. U nekim špic formama, koje predstavljaju oštre, otcepljene segmente od debla, zadržana je i jedna prirodna strana koja se pojavljuje kao kontrast onoj oštroj ivici nastaloj otcepljivanjem. Nikolićeve špic forme neizostavno podsećaju na koplja, ili čak na noževe od kamena, prve alate i oružje koje su koristili naši praistorijski preci. Oštrina tih formi nadilazi drvo kao materijal, kao i njegovu trošnost, krhkost, ali i živost. Upravo ove špic forme sa svojim ravnim stranicama koje su trag i produkt otcepljivanja, inspirisale su Nikolića da stvori seriju grafika, drvoreza. Koristeći oker i crnu/braon boju za otiske, autor kao da sa fraktalnog razgrađivanja forme drveta prelazi na dekonstrukciju njegove prirodne boje na dve osnovne boje čijim kombinacijama nastaju sve nijanse drveta. Izlažući kako grafike, tako i špic forme na kojima je ostala grafička boja otiskivana na papir, Nikolić uvodi boju u svoje skulpture, ali ne kao vid njihove likovne obrade, nego kao trag njihvog grafičkog otiska, to jest kao trag stvaranja anti-formi tih skulptura u vidu dvodinemzionalnih otisaka.
Ovim pristupom umetnik dodatno istražuje polje površine, to jest „granice, ivice i konture forme“. U tom postupku dolazi gotovo do negiranja materije, mase drveta, oblika skulpture. Iz otisaka njihove jedne stranice, ne bi se moglo zaključiti kojeg su obima i oblika skulpture da one nisu i same izložene pored nastalih grafika. Tim paralelizmom se grafike pojavljuju kao dadatni opisi obrađenih ivica i površina drveta. Kroz otiske špic formi, Nikolić se poigrava i aluzijom na ćirilične grafeme Е, М, Ш to jest upućuje na njih otiskivanjem formi koji podsećaju na dečje crteže krune ili trozupca. Radovi time upućuju i na istoriju štamparstva, to jest na upotrebu drvenih matrica koje su slogoslagači korisitili. Nikolić ne teži tome da njegove apstraktne skulpture i grafike liče na grafeme, nego ukazuje na to kako obrađivanjem nečeg organskog, nepravilnog nastaje nešto što neumitno težimo da klasifikujemo u sistem komunikacije, a u ovom slučaju su to simbolički znaci, odštampana/otisnuta slova. Špic forme u ovoj seriji svedoče o različitim nivoima postojanja drveta, ali i o tome kako je jako tanka linija između umetničkog procesa koji koristi spaljivanje, zasecanje i otcepljivanje i potpune destrukcije šuma kada se ovi postupci koriste u prirodi.
