Aleksandra Saška Gruden / Vzorci prostora in časa
Otvaranje: 27. maj, 20 časova
(1 – 31. maj 2019.)
U saradnji sa Društvom likovnih umetnika iz Ljubljane (DLUL) i Fondacijom 2021, SULUV je 1. maja ugostio umetnicu Aleksandru Sašku Gruden koja će u okviru Programa razmene i boravka SULUV (Artist-in-residence) programa boraviti u Novom Sadu mesec dana. Gostovanje je deo pripremnih dešavanja u okviru projekta Art Body Art koji će biti realizovan 2021. god. u okviru programa grada Novog Sada – Evropske prestonice kulture.
24. maja 2019. u 19 časova, u Kulturnoj stanici „Svilara“, u sali na spratu, autorka će govoriti i prezentovati svoje video radove, kao i dokumentarni materijal o performansima.
27. maja 2019. u 20 časova, u Galeriji SULUV izvešće performans i biće otvorena izložba radova nastalih tokom njenog boravka.
Na izložbi Vzorci prostora in časa/ Uzorci prostora i vremena u Galeriji SULUV, autorka će predstaviti svoj najnoviji rad, koji je nastao tokom boravka u Novom Sadu. U radu se nadovezuje na dati prostor i traži ishodište na mestima koja je inspirišu kontaktom između prošlosti i sadašnjosti, između tradicije i modernosti, stvarajući obrazac ili „patchvork“ različitih motiva. Te motive potražila je u tradicionalnim rukotvorinama koje transformiše u šablone za vezenje i tkanje i takve ih preslikava na zid galerije. Pored njih, autorka koristi i sopstvene motive koje je kreirala u interakciji sa mestima na kojima se kretala. Komponovanjem datih motiva stvara crtež na koji projektuje uzorke koji nastaju kao refleksija sunčeve svetlosti na površini vode.Važan deo lokalnog područja je reka Dunav, koja napaja okolinu, što autorka u postavci konkretizuje postavljanjem manjeg bazena sa vodom u kojem se reflektuje projekcija. Delo upotpunjuje i konačno zaokružuje performans koji će autorka izvesti na otvaranju izložbe.
BIOGRAFIJA
Aleksandra Saška Gruden (1970), nakon što je završila studije na Fakultetu za obrazovanje u Mariboru, diplomirala je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Od 2006. godine radi kao nezavisni kulturni radnik. Svoje radove predstavlja na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, radi u različitim oblastima umetnosti, kao što su skulptura, instalacija, video, fotografija i performans, te je aktivno uključena u pedagoški, kustoski rad i likovnu kritiku. Član je različitih umetničkih udruženja i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Ljubljane. Za svoje skulpture koristi različite materijale, od tradicionalnih do prirodnih, kao i pronađene objekte, uključujući ih u ambijentalne instalacije. Na taj način traži dijalog sa prostorom i često skulpturu oblikuje fotografijom, videom ili performansom. U svom multidisciplinarnom fokusu, ona koristi alternativne strategije kao mehanizme za rekonstrukciju kulturnih identiteta. Njeni radovi inspirisani su konceptom javnih i privatnih prostora i kolektivne društvene i kulturne istorije, bavi se temama, kao što su ljudsko telo i njegove granice, odnos između javnog i privatnog, intimnog sveta pojedinca, slika žene u savremenom društvu, kulturna baština.
http://aleksandrasaskagruden.blogspot.com/
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
Foto: Aleksandar Danguzov
SULUV RECENZIJA
Materijalnost efemernosti
Sonja Jankov
Multimedijalna izložba Uzorci prostora i vremena Aleksandre Saške Gruden nastala je tokom njenog rezidencijalnog boravka u Novom Sadu. Inspirisana mestom i vremenski ograničenim boravkom u njemu, umetnica stvara niz poetički i tematski srodnih radova u različitim medijima, koje potom performansom povezuje u jedinstvenu celinu. Izložba je suptilna poetička multimedijalna instalacija za koju se postepeno otkriva da je heterogena, procesualna, kolažnog tipa, efemerna, puna citata, autorefleksivna i in situ. Nju, uslovno rečeno, čine četiri segmenta: foto-knjiga, audio-vizuelni crtež/instalacija, video dokumentacija performansa i novi performans izveden u Galeriji SULUV. Zajednička nit koja ih spaja je propitivanje efemernosti.
Izložena foto-knjiga je komponovana od sekvencijalnih printova koji prikazuju prolaženje gradom. Minimalistički kadrovi prikazuju samo noge nepoznatih prolaznika kako prelaze neku podlogu u javnom prostoru. Dojam prolaznosti i nepostojanosti prikazanog prisustva, Gruden pojačava korišćenjem paus papira kao podloge za izradu fotografija, tako da svaka fotografija izgleda kao da nestaje, a svaki list knjige se blago porovidi i omogućava vizuelnu naraciju sa prethodnom i narednom fotografijom u knjizi. Ovim radom se otvaraju motivi prozračnosti i prisustva koje umetnica koristi da bi vizuelno problematizovala pojam efemernosti. U video dokumentaciji performansa, akcenat je ponovo stavljen na prisustvo umetnice u urbanom prostoru, a kontrast između privremenosti njenog boravka i grada kao stalnog entiteta postignut je sučeljavanjem koreografije nagih nogu i golog asfalta po kojem se kreću.
Prozračnost, kao likovni prikaz privremenosti prisustva, razrađena je u crtežu koji prerasta u audio-vizuelnu instalaciju. Gruden stvara crtež na zidu od uzoraka koje je prethodno osmislila, a koji imaju formu šablona za vezove i tkanje. Te šablone je uradila kako prema tradicionalnim motivima koje je sretala u Novom Sadu kako se kretala njime, tako i prema svom ličnom nahođenju. Na ovaj način je spojila dugo trajanje tradicije sa svojim trenutnim boravkom ovde i sada, to jest dve vremenske ravni koje se spajaju u in situ crtežu. Odabirajući zid galerije kao podlogu za crtež, Gruden crtežu sa jedne strane daje efemernost, znajući da on tu ne može ostati, ali sa druge strane stvara materijalni trag svog prisustva u galeriji, potpisujući sam fizički prostor galerije kao dokument o svom prisustvu u njemu. Crtež ima i dodatni autorefleksivni segment kojim umetnica pozicionira sebe u odnosu na istoriju kulture, konceptuale i avangarde Novog Sada, ispisujući, kao svojevrstan ram crteža, imena novosadskih umentika i ličnosti koje su značajne za kulturu grada: Katalin Ladik, Anica Savić Rebac, Milica Tomić, Marija Trandafil, Judita Šalgo, Bogdanka Poznanović, Aleksandar Tišma, Miroslav Antić… Reminiscencijom na njihov život i rad u Novom Sadu, Gruden definiše svoju poziciju na umentičkoj mapi i u kulturnoj istoriji grada.
Preko nacrtanih uzoraka koji predstavljaju Novi Sad kroz vreme, umetnica dodaje i geografski uzorak, proširujući instalaciju na okno vode i projekciju refleksije sunčevih zraka na njenoj površini. Ovi reflektovani fraktali sunčevih zraka i blag zvuk protoka vode u pozadini ponovo ističu odnos prolaznog, trenutnog i mnogo starijeg, s obzirom na to da je Dunav na ovim prostorima mnogo duže od Novog Sada. Uprkos tome, voda koja protiče njime je nova i mlada i nikad ista. Ovaj odnos između različitih vidova vremena umetnica je dodatno proširila samim performansom u Galeriji, kao najdirektnijim vidom njenjog prisustva u gradu i praksom koja je bazirana na vremenu. Na taj način je kao uzorak vremena na izložbi dodala i konkretno vreme koje je podelila sa posetiocima tokom izvođenja performansa. Taj uzorak, uz ostale uzorke vremena i prostora na izložbi, postaje još jedan vid materijalizacije efemernog prisustva.
