Izložba novih članova SULUV 2024

SULUV RECENZIJA

Slavica Žarković

 

Novi članovi – sve je isto i sve se menja

 

Sredinom 20. veka većina članova ULUS-a je verovala da se umetnikom postaje onda kada se upiše u registar umetničkog udruženja što je jedna od posledica strogog doktrinarskog odnosa prema stvaralaštvu. Danas smo i više nego svesni da članstvo u umetničkom udruženju omogućava pojedincima brojna prava i nešto manje obaveza, a za postajanje umetnikom sav teret leži na pojedincu koji se bavi umetničkom praksom. Na udruženju odnosno na udruženjima je da prepoznaju ovakve pojedince i da ih primaju u svoje okrilje jer samo u uzajamnom podržavanju mogu i umetnici i udruženja da opstaju. Naročito u trenutnom vremenu kada se konstantno pomeraju granice vizuelne umetnosti u čiji delokrug spadaju najraznovrsnije umetničke prakse i kada se usled sve bržih i učestalijih promena u društvu zahteva i menjanje nekada tromog umetničkog sistema čiji su deo i umetnička udruženja.

Kao i svake godine, mahom se Savezu udruženja likovnih umetnika Vojvodine priključuju mladi umetnici, ali bez obzira na generaciju kojoj pripadaju oni u svom radu koriste različite medije. Ove godine se pridružilo osam umetnika koji iz različitih perspektiva sagledavaju aktuelnosti u savremenom društvu. Peter Feneši (1950) sublimira svoje višedecenijsko umetničko delovanje u različitim materijalima ali i životno iskustvo u apstraktim slikama pod nazivom Mentalni prostor, dok nasuprot njemu Marko Piroški (1992) realistično u slikarskom mediju predstavlja zaboravljene nagomilane predmete i alate u garažama odnosno skladištima koji u zavisnosti ko ih posmatra predstavljaju bezvredne stvari ili dragocenosti. Filip Džolić (1998) u mediju grafike istražuje poreklo različitih verovanja, dok Stefana Jovanović (1990) u istom mediju predstalja oble forme nastale kratkim, ekspresivnim linijama. Natalija Ranković (1998) kroz čvrste, skulptorske materijale izražava najtananija osećanja, a Ivana Sailović (1998) kombinujući terakotu i kristale pokušava da uhvati i predstavi suštinu prirodnog fenomena Aurore Australis. Aleksandra Novaković (1999) i Dušan Stošić delimično koriste aproprijaciju kao stvaralačku proceduru gde svako od njih vizuelno preuzima različite elemente odnosno detalje iz pojavnog sveta, često ih svode do neprepoznatljivosti i kombinuju na najrazličitije načine stvarajući originalno umetničko delo u mediju crteža i slike.

Iako se na ovogodišnjoj izložbi novih članova SULUVa ne primećuju posebni medijski i tematski iskoraci, evidentno je da u njihovom radu postoji i istrajava jedan radoznali istraživački duh koji je spreman da propituje sve zadate i uspostavljene sisteme, a to je upravo ono što je neophodno jednom umetničkom udruženju, da bez obzira što postoji više decenija uvek ostane vitalno i rezilijentno.