Pop-up izložba Bottlepost (Poruka u boci)

SULUV RECENZIJA

Savremeni mail art i rezidencijalni program

Izložba Bottlepost prikazuje radove koji su stigli tokom Dunava u boci od 19 litara. U pitanju su radovi nastali u okviru međunarodne likovne kolonije u gradu Dunaharaszti u kojoj je učestvovalo jedanaest umetnika iz pet podunavskih zemalja (Nemačke, Austrije, Mađarske, Srbije i Rumunije). Po završetku akcije, boca je izložena kao artefakt sa ostalim radovima na izložbi, a organizator ove akcije je Endre Lehel. Pristigli radovi obuhvataju slike na papiru ili kartonu (Danijel Babić, Volker Schwarz, László Botár, Csaba Fazakas, Piroska Mária Ráduly), slike na više vrsta papira, uključujući paus (Bernadett Breszkovits), keramičke objekte koji podsećaju na slikovnice (László Mikó F), radove nastale u kombinovaj tehnici (Endre Lehel, Sándor Uzsák, Maria Balea, László Botár), crteže (Zoltán Fábián) i seriju minijaturnih skulptura na grančici ruže (László Mikó F).

Odabirajući ovu akciju kao vid umetničkog delovanja, umetnici sa kolonije odabiraju koncept mail arta koji je nastao krajem pedesetih godina XX veka, kao vid konceptualne, avangardne, underground umetnosti koja je bila protiv kulturnog elitizma. Mail art je sredstvo komunikacije, participativnosti, razmene umetnosti i njene vidljivosti u većem broju gradova. Koristeći pristupačna, jeftina sredstva, umetnici mail arta su stvarali svoje razglednice, poštanske marke, koverte, ili slali svoje kolaže, crteže, printove, fotografije, fotokopije, otkucane tekstove i druge vrste radova poštanskim putevima. Početkom šezdesetih, umetnici bi slali svoje radove prijateljima da ih dorade i pošalju ih nazad. U tom periodu je ovaj vid umetnosti bio najzastupljeniji u SAD-u, Japanu, Francuskoj, nedugo potom u Južnoj Americi da bi sredinom sedamdesetih godina imao potpuno razvijenu mrežu širom sveta. Tada su se i umetničke grupe iz Ljubljane, Zagreba, Novog Sada i Beograda aktivno pridružile komunikaciji.

Među umetnicima u Vojvodini koji su se u kontinuitetu bavili mail artom je Andrej Tišma koji je 1992. godine, nakon uvođenja međunarodnih sankcija koje su trajale do kraja 1996, organizovao „Antiembargo networker congress“. Nedugo potom je stvorio i seriju radova „Embargo art – umetnošću na blokadu“ koja je poštom obišla nekoliko gradova na različitim kontinentima. Tišma je ostao aktivan i nakon ekspanzije elektronske pošte, koristeći i ovaj vid korespodencije za svoj umetnički izraz. Za razliku od njega, široke mase su pojavom elektronske pošte znatno zanemarile estetiku klasične pošte. Današnje pošiljke i pakete (preko 2kg) obično odlikuju administrativne korespodencije i kupo-prodajna razmena, dok umetnost u svetu transporta obitava u vidu posebno opremljenih sanduka za transport umetničkih radova koji su propraćeni svom potrebnom dokumentacijom za graničnu policiju.

Odabirajući formu mail arta koji putuje vodenim transportom, umetnici sa umetničke kolonije u Dunaharasztiju daju svoj lični doprinos na otvaranje granica i mogućnost umetničkog komuniciranja tokom Dunava. Tokom sankcija uvedenih Srbiji, ovakva akcija ne bi bila moguća, niti bi umetnici iz Srbije mogli da učestvuju u njoj. Tokom ranijih perioda, šezdesetih i sedamesetih godina kada je mail art bio najzastupljeniji, ovakva akcija bi bila možda uobičajena pojava u svetu umetnosti. Ali danas je ona refleksija na otvorenost dunavskih zemalja za kulturnu saradnju i na mogućnost realizacije akcije mail arta u vremenu elektronske pošte, komunikacije bez zakašnjenja i digitalnih kodova.

Sonja Jankov