Izložba novih članova SULUV-a
Otvaranje: 8. mart, 20 časova
Kulturna stanica „Svilara“ (8 – 13. mart 2019.)
OPIS
Izložba novih članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine biće otvorena u petak, 8. marta, u 20 časova, u Kulturnoj stanici „Svilara“ (Đorđa Rajkovića 6b) i trajaće do 13. marta 2019. Izložbom se predstavlja dvadeset novoprimljenih članova SULUV-a, koje je birao Umetnički savet Udruženja u sastavu: Mujo Alagić, Nenad Bogdanović, Korina Gubik, Bojan Novaković i Mladen Stojanović. Novi članovi su mladi umetnici sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, kao i umetnici sa dugogodišnjom karijerom koja je zapažena kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Među njima su predstavnici bio-art-a (Adrien Ujhazi), umetnici koji rade u polju performansa, vizuelne poezije i mail-art-a (Aleksandar Jovanović), umetnici koji rade sa arhivima i oni koji stvaraju u klasičnim i novim likovnim medijima. Od ovih dvadeset umetnika, jedanaest njih će se predstaviti samostalnom izložbom do kraja godine u Galeriji Saveza udruženja likovnih umentika Vojvodine, tako da ova izložba predstavlja i svojevrsnu najavu godišnjeg programa Galerije koji će ukupno sadržati preko trideset događaja.
Novi članovi:
Adrien Ujhazi, Sanja Radusin, Aleksandar Jovanović, Đorđe Ćorić, Mihailo Gernač, Izabela Mašić, Isidora Miljanić, Boris Injac, Dragutin Jegdić, Milica Panić, Rastko Stefanović, Milica MIlinović, Natalia Kiš, Andrea Palašti, Umaporn Lučić, Jelena Gajinović, Vanja Novaković, Aleksa Vidaković, Katarina Stojić, Dejan Živković
SULUV RECENZIJA
Transcitatnost prirode u savremenoj umetnosti u Vojvodini
U nedostatku kustoskih projekata koji bi u kontinuitetu pratili godišnji razvoj likovne umetnosti u Novom Sadu i Vojvodini, izložba novoprimljenih članova Udruženja likovnih umetnika Vojvodine je svojevrsni godišnji pregled umetničkih praksi koji se fokusira kako na mlade stvaraoce, tako i na internacionalno afirmisane umetnike. Umetnički savet Udruženja je ove godine odabrao dvadeset novih članova koji se zajedno predstavljaju široj javnosti ovom izložbom. Među njima su predstavnici bio-art-a, umetnici koji rade u polju performansa, vizuelne poezije i mail-art-a, umetnici koji rade sa arhivima i oni koji stvaraju u klasičnim i novim likovnim medijima. Kako je svako od umetnika sam birao radove kojim će se predstaviti, kroz izložbu se stiče objektivan uvid u to koja su njihova zajednička stremljenja.
Zajednička tema koje se svi umetnici dotiču je ekološka osvešćenost i odnos čoveka prema svom okruženju. Radovi bi se mogli grubo podeliti u dve celine. U prvoj bi bili oni koji se direktno fokusiraju na prirodu, kritiku eksploatacije prirode, fetišizacije nasilja nad životinjama i oduzimanje njihove slobode. U drugoj grupi bi bili oni koji se okreću urbanom okruženju kao drugoj prirodi čoveka, prikazujući češće njegove tamne strane, nego njegove prednosti. Radovi time primenjuju princip transcitatnosti kojim se, prema Juliji Kristevi, ne citira neko drugo umentičko delo, nego život i realnost.
Dragutin Jegdić serijom radova Dead Herd (mrtvo stado) na vrlo opipljiv način ilustruje masovnu eksploataciju životinja radi prehrane ljudi čija je populacija nekontrolisano porasla tokom XX veka. Čak i one životinje koje nisu direktno ubijane radi ishrane, gotovo su izumrle usled uništavanja prirodnih staništa. Svoju poruku oblikuje u minimalističku, geometrizovanu instalaciju. Kombinaciju geometrizacije, kao oličenja mašinske proizvodnje, i prirodnih materijala primenjuje i Adrien Ujhazi koja kao osnovne materijale svojih radova koristi pšenicu i brašno. Ističući ovu osnovnu prehrambenu namirnicu, Ujhazi ističe egzistencijalni odnos između čoveka i prirode. Andrea Palašti u radu Šetnja kroz Zoološki vrt prati živote odabranih životinja koje su postale ‘selebritis’ u institucijama koje su ih držale radi proučavanja, konzervacije i javnog prikazivanja. Ta neprirodna staništa autorka dovodi u vezu sa staništem čoveka – potrošačkim društvom, te istoriju gledanja životinja vidi kao istoriju čovekovog posmatranja samog sebe.
Na izložbi su zastupljeni i umetnici koji rade sa prirodnim materijalima i dovode u vezu prirodne procese sa umetničkim. Sanja Radusin proučava uticaj prirodnih sila na mermer i druge materijale i stvara skulpture menjanjem materijala na sličan način. Milica Panić eksperimentiše sa primenom zemlje (osnovne materije) u slikarstvu, shvatajući je kao živu materiju koja je presudna za stvaranje i stvaralaštvo. Isidora Miljanić kombinuje prirodne materijale koji su počeli da propadaju vremenom i derivate koje je stvorio čovek, ubacujući potonje po principu zaceljenja. Najčešće koristi drvo koje je počelo da truli i staklo, stvarajući apstraktne forme. Milica Milinović Zelenović isto ispituje uticaj sila na materijale, ali se ona ne fokusira na prirodne sile, nego na industrijski pritisak koji gužva i sabija različite metale. Ovaj proces vidi kao alegoriju savremenog industrijskog društva u kojem pokušava da nađe što je više slobode moguće.
Izabela Mašić i Đorđe Ćorić pristupaju nepoznatim stranama čovekove prirode. U seriji Infitalis (lat. negativ, odbijanje, neprihvatanje), Mašić apostrofira nepoznate i skrivene strane ljudske psihe koje su često percepirane kao negativne, ali su u suštini vrlo važne za razvoj osobe. Ćorić koristi degenerativno nestajanje i bledenje slike da prikaže nestajanje osoba usled starenja i degenerativne bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Praveći po nekoliko otisaka sa iste matrice, bez nanošenja boje, Ćorić stvara sve bleđe i bleđe grafike, čime efektno ilustruje željeni koncept. Na tehnološke aspekte samog medija se fokusira i Vanja Novaković koja forme stvorene akrilnim bojama digitalizuje i potom izlaže, propitujući da li se ‘umetničko’ time gubi iz radova.
Dejan Živković prikazuje (mrtvog) boga visoke tehnologije – Stiva Džobsa kao predstavnika savremenog Homo Sapiensa. Koristeći simbole ropstva i hrišćanske religije, Živković stvara ironičnu priču o pasivnom konzumerističkom društvu. Rastko Stefanović se fokusira na Akteona kojeg je grčka boginja kaznila pretvorivši ga u jelena te su ga rastrgli psi njegovih lovačkih drugova, kao i na Svetu Agatu, žrtvu nasilja koja je potom postala zaštitnica žena nad kojima se vrši nasilje. Aleksandar Jovanović, široj publici poznat po angažovanim umentičkim projektima koji kritikuju društvenu realnost 1990-ih, povezuje duhovnu izgubljenost čoveka sa širim društvenim beznađem i nemogućnošću iskupljenja.
Natalia Kiš u svojim grafikama tematizuje odnos čoveka i prostora, to jest u kojoj meri prisustvo čoveka čini određeni prostor mestom. Jelena Gajinović se, sa druge strane, fokusira na ne-mesta, nastala brisanjem granica između prostora i vremena koje omogućavaju avionski saobraćaj i digitalna tehnologija. Katarina Stojić kolažom prikazuje ‘ludilo’ urbanog okruženja, dok Aleksa Vidaković kroz geometrizovane apstraktne forme tematizuje odnos harmonije i haosa u urbanim strukturama. Mihailo Gernač u svojoj umetničkoj praksi problematizuje otuđenost od okoline i drugih ljudi, a Boris Injac prikazuje rojeve tela kao oličje paklenog, užurbanog i konfuznog života. Umaporn Lučić, umetnica sa Tajlanda koja je u procesu dobijanja srpskog državljanstva, pronalazi dvorišta puna zelenila na Detelinari i čamce među šašima na obali Dunava.
Izložba je svojevrsni pluralni prikaz savremenih (mrtvih) priroda, shvaćenih u najširem smislu. S obzirom na to da se nasilje nad prirodom stabilizovalo u savremenim diskursima privrede, ekonomije i globalizacije, nije začuđujuće da savremeni umetnici pozivaju na ekološko osvešćivanje i preispitivanje svačije uloge u datom stanju. Ovim se ističe angažovani karakter savremene umetnosti koja uvek teži da široj publici na razumljiv način iskomunicira aktuelne globalne probleme. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine sa Galerijom SULUV se aktivno priključuje ovom pozivu.
Kako je osnovna funkcija Galerije SULUV (Mihajla Pupina 9) predstavljanje radova članova Udruženja, ove godine se samostalnim izložbama predstavlja jedanaest novih članova: Đorđe Ćorić, Isidora Miljanić, Vanja Novaković, Andrea Palašti, Sanja Radusin, Boris Injac, Milica Panić, Izabela Mašić, Milica Milinović, Jelena Gajinović i Adrien Ujhazi. Njihove izložbe, programi saradnje i izložbe „starijih“ članova čine godišnji program Galerije u 2019. koji će brojati preko trideset događaja, tako da budite u pripravnosti .
Sonja Jankov
BIOGRAFIJE
Adrien Ujhazi (1995), rođena је u Novom Sadu. Diplomirala je na osnovnih akademskih studija na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Departmanu likovnih umetnosti, studijska grupa – Slikarstvo u klasi prof. Vlade Rančića. 2018 upisala master studije na istom fakultetu, slikarstvo u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić. Od 2011 godine aktivno učestvuje na izložbama, likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu (Poljska, Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska, Crna Gora, Makedonija) Imala je devet samostalnih i preko 40 grupnih izložbi, takođe dobitnica nekoliko nagrada. Od 2013. je aktivna članica galerije „Šok zadruga“; Od 2017. Članica „Híd Kör Art“ – kulturnog magazina za mlade na mađarskom jeziku u Novom Sadu.
Aleksa Vidaković, rođen je 1993. godine u Banjaluci. Diplomirao je 2017. godine na Akademiju umjetnosti u Banjaluci, Studijski program likovnih umjetnosti na smijeru – Slikarstvo u klasi profesora Danka Brkića, sa srednjom ocjenom 9,47, na smijeru – Slikarstvo. Pored slikarstva bavi se fotografijom, grafikom i grafičkim dizajnom. Ima nekoliko samostalnih i grupnih izložbi. Član je udruženja „Česka beseda“ od 2015. godine. Član je ULUS-a od 2018. Godine.
Aleksandar Jovanović je rođen je 1962. u Odžacima. Autodidakt. Izlagao je anti ebargo magazin “Cage”, Unblockade book. Performer. Učestvovao na Prvom jugoslovenskom likovnom bijenalu mladih u Vršcu, više puta na festivalu IMAF, INFANT 13. Izložbe anti embargo magazina “Cage”: Kulturni Centar Vihte (Belgija), Dalas (USA), Metropoliten Muzej Tokijo (Japan), galerija “Zlatno oko ”Novi Sad, “Srećna galerija” SKC, Beograd. Radovi su mu uvršteni u privatnoj „Kolekciji Trajković“. Učestvovao je na preko dve stotine mail art izložbi širom sveta. Izveo je preko pedeset performansa. Živi i radi u Odžacima.
Andrea Palašti (1984) je vizuelna umetnica. Njeno stvaralaštvo prevazilazi umetničke i kustoske granice u kojima akcenat stavlja na pitanja kulturne geografije, istorije i svakodnevnog života. Diplomirala je Fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Akademski naziv doktora nauka – umetnosti i medija stekla je na Grupi za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu 2015. godine. Od 2006. godine izlaže aktivno u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade 54. Oktobarskog salona u Beogradu (2013), kao i Nagrade Iskre kulture Zavoda za kulturu Vojvodine (2016). U sklopu istraživačke stipendije Instituta za savremenu istoriju (Minhen/Berlin, EHRI 2016), boravila je u fotografskim arhivama Državnog arhiva (Koblenc, Nemačka), Wiener biblioteke (London, Engleska) i Američkog Memorijalnog Muzeja Holokausta – USHMM (Washington, SAD). Stipendistkinja je fondacije kültüř gemma! i Ministarstva kulture grada Beča za 2018. godinu, za istraživački projekat koji se izvodi u saradnji sa Narodnim muzejom u Beču, a bavi se istraživanjem privatnih fotografija nastalih za vreme Drugog svetskog rata. Dobitnica je rezidencijalnih programa Q21 MuseumsQuartier (2019) i KulturKontakt (2018), Beč, Austrija; Dig where you stand, Berlin, Nemačka (2016); Nida Art Colony, Techno-Ecologies residency, Nida, Litvanija (2013) i dr. Trenutno radi kao docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na predmetu Likovni elementi, na katedri za Nove likovne medije.
Boris Injac je rodjen u Odžacima, diplomirao u Londonu na Central Saint Martins College of Arts & Design –1998. na odseku za slikarstvo – Fine Art Painting BA(Hons). Oblasti njegovih interesovanja su raznolike i njegov rad je povezan i neminovno vuče korene iz tema raseljavanja sa elementima tragi-komičnih odgovora i pitanja o savremenom i samostalnom otuđenju ljudi od ljudskog kao i čoveka od čovečanstva. Umetnik je u konstantnom preispitivanju sebe i prostora oko sebe što smatra zadatkom svakog umetnika, tako da su traganje i tumačenje različitih spoznaja u tom traganju osnovni pokretači njegovog delovanja. Izlagao je u Londonu na grupnim i samostalnim izložbama, deo je kreativne Londonske scene i kao takav uključen u mnoga dešavanja i događaje. Njegovi radovi se nalaze u nekoliko privatnih kolekcija širom sveta. Trenutno živi i stvara na relaciji London i Novi Sad.
Dejan Živković je rođen 1983. u Osijeku, Republika Hrvatska. Revoltiran socijalnim okolnostima odlučno počinje da slika ujedno se izražavajući i u drugim likovnim medijima. Svojim radovima angažovano tretira paradoksalne fenomene modernog doba sa ironijom, apsurdom i groteskom. Živi i radi u Novom Sadu. U organizaciji Niš Art fondacije, uvršten je u najbolje mlade srpske umetnike za 2015. godinu. Usledile su grupne izložbe u Nišu (galerija Srbija) i Beogradu (Kuća Legata). Tokom 2016. samostalno izlaže u Velikoj galeriji KC Grad u Beogradu, Tribini mladih KC Novi Sad i Galeriji savremene umetnosti KC Pančevo. 2018. održava samostalnu izložbu u galeriji Ciglana u Beogradu, a potom učestvuje i na grupnoj izložbi u okviru festivala Dev9t.
Đorđe Ćorić (1993). Master akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završava 2018. godine na odseku Grafika pod mentorstvom profesora Radovana Jandrića. Dobitnik nekoliko nagrada i priznanja iz oblasti vizuelnog stvaralaštva i oblasti likovne pedagogije. Učesnik mnogih likovno-edukativnih projekata i prezentacija. Dobitnik nekoliko prestižnih stipendija u zemlji i inostranstvu. Član Kluba prijatelja Galerije Matice srpske za saradnju, pomoć i podršku u ostvarivanju programa.
Dragutin Jegdić (1989). Master akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završava 2018. godine na odseku Slikarstvo pod mentorstvom profesora dr. Gorana Despotovskog. Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja iz oblasti vizuelnog stvaralaštva. Učesnik više projekata iz oblasti vizuelnih umetnosti, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Isidora Miljanić rođena je 1994. godine u Vrbasu. Diplomirala je 2017. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, vajarski odsek, u klasi profesora Tomislava Todorovića. Trenutno je na Master studijama vajarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorice Mirjane Blagojev. Pored vajarstva koje joj je primarno, bavi se i fotografijom. Polje njenog interesovanja je priroda. Do sada je imala dve samostalne izložbe i više kolektivnih.
Izabela Mašić (1994) je završila osnovne akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić, smer slikarstvo 2017 godine. Trenutno je apsolvent na master studijama na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Gorana Despotovskog. Od 2014. godine je aktivno izlagala na brojnim grupnim izložbama i imala je sedam samostalnih izložbi. Dobitnica je nagrade „Paleta mladih“ u Vrbasu, učestvovala je na rezidencijalnom programu letnje akademije likovnih umetnosti u Salsburgu, Austrija. Učestvovala je na projektima internacionalne saradnje usko vezanim za kulturu i umetnost kao sto su „Stop city 240 hours“ (Srbija, Francuska), „Intercultural icebreakers“ – kultura bez granica (Srbija, Kosovo), Magic Carpets „Occupazioni, il dialogo perenne“ – Dijalozi u pokretu (Srbija, Italija). https://www.instagram.com/lnfitialis/
Jelena Gajinović (1995) rođena je u Novom Sadu. Završila je Školu za dizajn “Bogradn Šuput” odsek grafički dizajn. Osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završila je na smeru Novi likovni mediji 2018. godine. Do sada je učestvovala na preko 20 grupnih izložbi od toga su 4 samostalne, a nagrađivana je u okviru istih. Bavi se novomedijskom praksom te svoja zapažanja najčešće prezentuje u mediju fotografije i slike gde dominira estestki i konceptualni minimalizam. Tokom studija učestvovala je na različitim internacionalnim projektima i radionicama. U toku 2016. i 2017. godine bila stipedista Ministarstva prosvete , nauke I tehnološkog razvoja , a 2018. dobitnik stipendije Fonda za mlade talente „Dositeja“ koju uručuje Ministarstvo omladine i sporta. Priprema grupnu izložbu i predavanje u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Trenutno polje istraživanja odnosi se na pokušaje redefinisanje veza između standardnih tehnologija I umetničkih medija. U procesu rada kao osnovu koristi sakupljene meta podatake, video materijal i fotografije koje prilagođva slikarskom mediju.
Katarina Stojić je rodjena 1963. god, u Beogradu. Diplomirala je 1987. na FPUiD, odsek Zidno slikarstvo, u klasi M. V. Mirskog. Od 1992. god član je ULUSa. Učestvovala je u radu više umetničkih kolonija. Izlagala je na više zajedničkih izložbi u Srbiji i inostranstvu. U periodu 1994. -1997. radila je na FPUiD, katedra Crtanja i slikanja. Samostalne izložbe: -1995. Likovni salon Tribine mladih, Kc Novog Sada, slike. -1996. Dom kulture Čačak, slike. -1996. Galerija instituta srpskog naroda, palata Stefaneum, Sremski Karlovci, slike. -1996. Galerija doma vojske, Beograd, slike i crteži. -1997. Galerija NUBS, Beograd, crtezi. -1997. Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, slike i mirisi. -2007.-2010. Galerije Carre des artistes, Paris, Eks-an-Provans, Marsej, Lil, Barselona… -2016. Kulturni centar, Ruma, slike. -2017.Galerija Stara Kapetanija, Zemun. *-2005. Boravak u Citee des Arts, Paris. -2017. Artists Wall, Saatchi& Saatchi, London. Pisala je tekstove iz oblasti umetnosti za “Književnu reč”, “Likovni život” i novosadski Dnevnik.
Mihailo Gernač rodjen je 1992. godine u Novom Sadu. Završava Srednju umetničku školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu 2011. godine. Diplomirao je 2018. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri za vajarstvo u klasi profesora Tomislava Todorovića, iste godine upisuje master studije, modul crtanje. Izlagao je samostalno i učestvovao na više kolektivnih izložbi.
Milica Milinović je rođena 1991. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek vajarstvo u klasi profesora Mladena Marinkova. U toku osnovnih studija učestvovala je na više grupnih izložbi i projekata. Diplomirala je 2014 godine. Iste godine upisala je master studije, vajarstvo, u klasi profesorke Borislave Nedeljković-Prodanović. Master studije pohađala je na Univerzitetu u LJubljani, Akademija umetnosti i oblikovanja, odsek kiparstvo, primljena je kao stipendista Tempus fondacije, u okviru Erasmus Mundus projekta. Master rad pod nazivom Zgužvana forma/ Zbijeni prikaz prostornog oblika odbranila je 2018 godine, pod mentorstvom prof. Mirjane Blagojev. Priredila je dve samostalne izložbe i učestvovala u oko 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Temerinu.
Milica Panić rođena je 1990. godine u Zrenjaninu. Nakon završene Gimnazije, upisuje slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Osnovne studije slikarstva završila je u klasi prof. Dušana Todorovića, a potom i master studije pod mentorstvom prof. Vlade Rančića. Učesnik je nekoliko grupnih izložbi, i trenutno sprema svoju prvu samostalnu izložbu u Novom Sadu.
Natalia Kiš je rođena u Novom Sadu, 1994. godine. 2014. godine je upisala Akademiju Umetnosti u Novom Sadu, na odseku grafika, a 2018. godine završila osnovne studije. Trenutno je na master studijama na odseku grafika, kod profesora Aleksandra Botića. Dobitnica je glavne nagrade na konkursu plakata “Love your body” u Americi. Na kraju studija joj je uručena godišnja nagrada departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline: grafika. Dodeljena joj je pohvala na 2. Medjunarodnom Bijenalu na papiru u Prijedoru. Učestvovala je na više grupnih izložbi i umetničkim kolonijama.
Rastko Stefanović je rođen 1978. u Zrenjaninu. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek, odsek slikarstvo, u klasi prof. Jovana Rakidžića 2004. God Magistrirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 2009. god. na užoj umetničkoj oblasti crtanje, sa radom pod nazivom “Zaustavljanje sudbine” kod mentora prof. Višnje Petrović. Osim slikarstvom, bavi se kreiranjem scenografije i kostima za pozorišne predstave, performanse i alternativne filmove, kao i organizacijom umetničkih aktivnosti u saradnji sa različitim institucijama i pojedincima, sarađuje u teatru, na filmu i televiziji. 2004. godine pokrenuo je projekat ’’Muzej destrukcije’’ u okviru kojeg je organizovan niz izložbi i umetničkih akcija u kojima je do sada učestvovalo preko stotinu umetnika iz Zrenjanina i drugih gradova. 2005. godine osnovao je Umetničku Asocijaciju Zrenjanin, organizaciju koja okuplja Zrenjaninske umetnike u cilju razvoja i promocije savremenog umetničkog stvaralaštva. U okviru Asocijacije organizovao je i producirao više desetina izložbi, umetničkih akcija, hepeninga i nekoliko likovnih kolonija.
Radusin Sanja, rođena je 1989. u Novom Sadu. 2017.Završila je osnovne studije Vajarstva, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Tomislava Todorovića, trenutno je apsolvent na Master studijama Vajarstva kod docent Mirjane Blagojev.
Umaporn Lučić je rodjena u Bangkoku, Kraljevina Tajland, 1975 godine. Zavšila je Umetnički koledž i Fakultet lepih umetnosti u Bangkoku i tokom svojih putovanja kroz Evropu učestvovala je u zajedničkim projektima umetnika iz Grčke i Ukrajne. Tokom svog dugogodišnjeg boravka u Šijang Maju, na severu Tajlanda imala je nekoliko zajedničkih i solo izložbi.
Vanja Novaković je diplomirala na Katedri za nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kroz radove preispituje konstrukcije identiteta u “Medijskoj” i “Internet kulturi”, kao i mogućnosti multipliciranja i reprodukcije koje su digitalni mediji otvorili kao mogućnost. Trenutno istraživanje osvrće se na materijalizaciju digitalnog i digitalizaciju materijalnog. Održala je pet samostalnih izložbi. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama od kojih su neke nastale u okviru internacionalnih projekata. Nagrađena je „Dragan Rakić“ nagradom za najbolji rad iz predmeta Digitalna slika i oblasti novih likovnih medija. Trenutno je na master studijama na Katedri za Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
