11 – 28. mart 2013.
„U isto vreme čitam: to će biti i to je bilo; sa užasom posmatram prošli futur čiji je zalog smrt. Dajući mu potpunu prošlost poze, fotografija mi kazuje smrt u futuru.“ (Rolan Bart)
Rolan Bart je smatrao da mit preobražava istoriju u prirodu želeći pri tome da ukaže da određene vrste govora i pogleda na svet čine da istorijska konstrukcija postepeno prerasta u prirodno stanje stvari koje važi za sve i za sva vremena. Jedan od mnogih načina kroz koje je formiran sovjetski mit čitamo sa čuvene fotografije partije šaha sa Lenjinom sa koje su u određenim političkim trenucima selektivno nestajale nepodobne ličnosti.
Nakon više od tri decenije od smrti Josipa Broza Tita i više od dvadeset godina od početka krvavog raspada bivše Jugoslavije, čini se da se veliki mitovi sve brže smenjuju, pokušavajući, pri tom, da prenebregnu sve očiglednije protivrečnosti, a stvari i događaje fiksiraju čistim značenjima i jednoznačnim odgovorima. Nema sumnje da je delotvornost takve strategije uprkos svom našem iskustvu i dalje velika, jer je istorijsko sećanje, naravno, uvek kratko i selektivno.
Izložba pod nazivom Brisanje sastoji se od serije radova koji su nastali kao rezultat direktne intervencije na nekad dobro poznatim fotografijama. Razgradnjom jednog mita ostaju samo „konteksti“, poligoni obrisane istorije kao tlo postjugoslovenske stvarnosti na kome će se kasnije graditi nove mitologije.
Priroda je u ovom slučaju (treba li podsetiti?) samo metafora.
Lidija Marinkov Pavlović
LIDIJA MARINKOV PAVLOVIĆ je rođena 1972. u Zrenjaninu.
Magistrirala je 2001. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Jovana Rakidžića.
Član je ULUV-a i ULUS-a.
Izlagala je na 17 samostalnih i na oko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Više puta je nagrađivana za radove iz oblasti slikarstva i proširenih medija.
Zaposlena na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u zvanju docentkinje na Katedri za slikarstvo.
