Boris Injac / Pripremi, Prozor, Sad!
Otvaranje: Ponedeljak, 22. jul 2019. 20 časova
(22.jul – 2. avgust 2019.)
U ponedeljak, 22. jula, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba crteža Pripremi, Prozor, Sad! Borisa Injca. Izložba će trajati do 2. avgusta 2019. godine.
Radovi nastaju rane 2018. godine reaktivnim izlivom brzih crteža koji posmatraju, proživljavaju i intuitivno skiciraju duhovna i fizička stanja prisutna u distanciranju, razdvajanju i razilaženju ljudi. Tema možda naivno iskrena, no definitivno nepopravljivo bezvremenska inspiracija i siže stvaranja. Rad „Bez imena u raju ili paklu“ je uvod u ta stanja prikazana u roju, vrtlogu lica, tela i simbola. Šta sve pulsira u usporenim momentima putovanja kroz ta razmišljanja koja čine ljudski život punim izazova i iskušenja. Grupne kompozicije asociraju na čistilište ili ritualističku scenu, a i ostali radovi sugerišu jedno mutirano stanje uparenih kontrasta, dualizama kao prostora izmedju dve stvarnosti kao i unutarnje borbe dobra i zla. Ta celina čiji vibrirajuci izraz puni i prazni, provodi kroz san i prolazi kroz stvarnost do konačnog zamora od sećanja i osećanja. Prozori se otvaraju i oslobadjaju, redukuju zagledavanje u sebe kroz luftiranje. Naslov izložbe je više kao „zaslov“, jer budjenje unutrašnjeg je u neku ruku i destinacija ove krativne tranzicije.
Autor
BIOGRAFIJA
Boris Injac je rodjen u Odžacima, diplomirao je u Londonu na Central Saint Martins College of Arts & Design –1998. na odseku za slikarstvo – Fine Art Painting BA (Hons).
Oblasti njegovih interesovanja su raznolike i njegov rad je povezan i neminovno vuče korene iz tema raseljavanja sa elementima tragi-komičnih odgovora i pitanja o savremenom i samostalnom otuđenju ljudi od ljudskog kao i čoveka od čovečanstva. Umetnik je u konstantnom preispitivanju sebe i prostora oko sebe što smatra zadatkom svakog umetnika, tako da su traganje i tumačenje različitih spoznaja u tom traganju osnovni pokretači njegovog delovanja.
Izlagao je u Londonu na grupnim i samostalnim izložbama, deo je kreativne Londonske scene i kao takav uključen u mnoga dešavanja i događaje. Njegovi radovi se nalaze u nekoliko privatnih kolekcija širom sveta. Trenutno živi i stvara na relaciji London I Novi Sad.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Da li je zebra crna ili bela?
Boris Injac, Pripremi, prozor, Sad!
Crteži Borisa Injca su granično polje između figurativnog i kaligrafskog, ali u suštini nisu ni jedno ni drugo. Taman kada nam se učini da vidimo kompoziciju sa anatomskim elementima, shvatimo da ona prelazi u apstrakciju. Udaljimo se, vidimo nekoliko dominantnih poteza koji dele polje crteža na nekoliko celina, učini nam se da je u pitanju neko slovo ili simbol, ali se ispostavi da nije ni jedno ni drugo. Figure se naziru, konkretizuju, grupišu, teku u nepoznatom pravcu, razilaze. Pošto je prikaz u statičnoj formi, nemoguće nam je da odredimo da li se sastaju ili razilaze, kao ni da li je njihovo mnoštvo reminiscencija na danteovski prikaz iz Raja ili iz Pakla. Potezi se smenjuju sa figurama, prerastaju u natpise na telima koji mogu biti nežni poput kaligrafskog ispisivanja u filmu The Pillow Book Pitera Grineveja (Peter Greenaway) ili drastični popout tragova bičevanja i žigosanja. Na nekim mestima postaju iluminacije nečitljivih mračnih rukopisa. Rojevi tela, duša, u vihorima prolaze pred našim očima, a mi vidimo samo delić tog univerzuma i ni njega ne možemo da shvatimo i sagledamo. Pitamo se ko vidi celovitu sliku i koje značenje ima.
Kompozicije koje se ne fokusiraju na mnoštvo, već na dualitet, samo nam prividno vraćaju kontrolu u ruke. Formalno, u njima je situacija jasnija: figure se pojavljuju u simetriji, vidimo ih jasno u svim njihovim detaljima. Taman kada pomislimo da je život tako jasno crno-beo, sine nam pitanje: da li su to dve figure ili jedna i njen odraz u ogledalu? I to pitanje odmah pokreće lavinu drugih: da li je odraz u ogledalu duplikat ili negativ? Ko je čiji Doppelganger? Ko je čiji alter-ego? Ko je dobar, a ko zao blizanac? Isto je i sa fantastičnim portretima – da li su oni crni sa belim tragovima ili obrnuto? Da li su svetli ili tamni? Da li šire ili gutaju svetlost oko sebe? Odgovor ni na jednu od ovih ambivalentnih odlika crteža Borisa Injca nije ni jedno ni drugo, to jest, oni su i jedno i drugo. Oni prikazuju i svelost i tamu, i dualitet i podvojenost, i prokletstvo i blagoslov mnoštva. Ali i više od toga, oni prikazuju da nijedan od ovih polariteta ne može da postoji jedan bez drugog. Zebra je crna na bele pruge, ali ono što je čini zebrom je da je i crna i bela i to u gotovo jednakom odnosu. Takva je situacija i sa svim onim što Boris Injac problematizuje u svojim radovima.
Sonja Jankov
