Bojana Knežević, A Queen of Montenegro

SULUV RECENZIJA

Umetničku praksu Bojane S. Knežević odlikuje interdisciplinarnost, što je slučaj i sa njenim najnovijim umetničkim projektom/ izložbom pod nazivom Queen of Montenegro. On predstavlja nastavak njenog dosadašnjeg pristupa radu u kojem koristi elemente realnog identiteta, različite kulturološke i vizuelne kodove da bi stvorila značenjski višeslojan savremeni umetnički rad.

Svi elementi koji čine izložbu usko su povezani sa pojmom identiteta. Prvo što posetioci vide kada prilaze galeriji je logotip projekta, tj. njegov vizuelni identitet – geometrizovana minimalistička forma koja asocira u isto vreme i na krunu i na planinski venac. Medijski, izložba obuhvata i performans, detaljno istražen i dopunjen porodični rodoslov, video rad, audio zapise, tradicionalni komad nameštaja i fotografski autoportret. Ovi elementi se međusobno prepliću na nekoliko načina kako bi se predstavilo rasplitanje ženskih identiteta u specifičnom kulturološkom kontekstu. Četiri audio snimka su zapisi razgovora sa članovima familije, dva ženska i dva muška, vođena primenom četiri različite metode. Kroz njih se otkriva istorija mnogobrojnih ženskih članova rodoslova. Čuje se o životu žena koje su se pre dve generacije nosile sa visokom smrtnosti novoređančadi, koje su odgajale decu bez pamučnih pelena, već sitno tkanih, vunenih, u uslovima bez vodovoda i električne energije, koje su bile temelji porodica i gradile nove puteve za opstanak. Čuje se čemu su one učile svoje ćerke, kao i kako se slavi(lo) rođenje muškog deteta. Čuje se takođe i o mnogim drugim istorijsko-geografsko-kulturološkim detaljima, poput želje da se vidi selo Kneževići, koje nosi ime po Kneževićima, o emigraciji u severnije predele, ali i o humoru i pogledu na život koji ovi članovi imaju. Kroz ove razgovore i istraživački rad, Bojana S. Knežević dolazi do imena ženskih pripadnika rodoslova koje potom u okviru performansa dodaje porodičnom rodoslovu, ne izostavljajući da upiše i one žene za koje se zna da su postojale, ali im se zaboravilo ime.

Video zapis prikazuje nekoliko načina na koje umetnica svira gusle, instrument koji tradicionalno sviraju muškarci. Kako joj je rečeno da ih ne drži između kolena, kako ih muškarci drže, Bojana ih svira kao violinu, prekrivajući u jednom momentu potpuno svoje lice/ identitet. Gusle se ponovo pojavljuju na foto autoportretu, kao i muški rodoslov u koji je tad umetnica bila bukvalno odevena, kao da je kraljevska odora, dok sedi na tronu i drži gusle kao simbol vladavine. Korišćenjem imena (identiteta) stvarnih ličnosti iz porodičnog stabla, objekata koji su kulturni kodovi crnogorske tradicije i novih umetničkih medija, Bojana S. Knežević stvara jedan ambivalentni identitet koji je u isto vreme virtuelan, ali i realan. Predstavljajući nikad ranije urađene stvari koje su bile nedostupne ženama, umetnica stvara nov identitet koji nije u tolikoj meri nestvaran i veštački, koliko zapravo ukazuje na širok spektar mogućih načina na koje se ženski identitet može ostvariti. Sličan princip je primenila i u svom ranijem, doktorskom umetničkom radu kada je stvorila identitet Slatke Konceptualne Umetnice (Süße Konzeptkünstlerin). Sedam faza tog interaktivnog projekta je prikazalo poziciju (konceptualne) umetnice i njeno postepeno okretanje zapadnom tržištu. Ovaj identitet i, možemo reći, brend Queen of Montenegro, stvoreni su kroz istraživački rad kao umetnička dela koja su u interakciji sa gledaocima na nekoliko jezika. Oba se poigravaju stereotipima, očekivanim pozicijama/ odlikama žene i čine vidljivim sam postupak stvaranja identiteta, bio on lični, zajednički, nacionalni, internacionalni…

Sonja Jankov