Anica Radošević Babić, grafike

SULUV RECENZIJA

Semantika semena i grafike

U semiologiji, seme su elementi na osnovu kojih se razlikuju sememe, najmanje jedinice značenja. U lingvistici imamamo foneme, morfeme i lekseme, od kojih je fonema najmanja glasovna jedinica koja određuje razliku između, na primer, reči kosa i kora. Sema je, sa druge strane, najmanja jedinica na osnovu koje se razlikuju značenja u bilo kojem sistemu komunikacije. U govornom jeziku, sema je akcenat na osnovu kojeg se razlikuje grad kao urbana struktura, mesto, od grada kao elementarne pojave kada pljušti led. U pisanom jeziku, sema je razlika između malih i kapitalnih slova na osnovu kojih znamo da su dunja, višnja i jagoda vrste voća, a Dunja, Višnja i Jagoda ženska imena i konkretne osobe. Kada su u pitanju dve slične stvari, recimo lampa i luster, sema je ono na osnovu čega se razlikuju (luster visi na tavanici, dok lampa može biti stona, samostojeća, ulična…).

U vizuelnom jeziku, sema je mnogo. To može biti vrsta podloge na koju je otisnuta grafika, dimenzija rada, tehnika, itd. Kada su u pitanju radovi Anice Radošević Babić, ono što njih čini različitim i prepoznatljivim su snažan kolorit i ekspresivni potezi. U najnovijoj seriji radova nastalih tokom istraživanja u okviru doktorskog umetničkog projekta autorke, grafike se prepliću sa crtežima i slikom na više načina. U nekoliko slučajeva, autorka je kombinovala grafiku ili reljefni otisak matrice sa crtežom. Kada bi se obratilo nekom klasičnom muzeju lepih umetnosti za informaciju o ovakvom jednom radu, verovatno bi se pošlo od pretpostavke da je on u kolekciji grafika, jer u njegovoj osnovi jeste grafički otisak. Međutim, pošto je izvršena intervencija na grafici, muzej bi uputio na kolekciju slikarstva u koju su klasifikovane i fotografije na koje su autori dodali boje. Na kraju bi se ispostavilo da je rad u kolekciji crteža jer je u osnovi rad na papiru (a ne na platnu ili drvetu, kao slika), a nije grafika u klasičnom smislu. Višeslojnost ovih tehnika u najnovijim radovima Anice Radošević Babić u tesnoj je povezanosti sa motivom koji je zastupljen na njima, a to je motiv semena.

Seme, kako autorka ističe, „ima potencijal ka novom rađanju“ i u svojoj biti je višeznačno. Ono samo može biti hrana ili izrasti u plod koji je hrana. U radovima je seme mnogostruko, mnogih oblika, ono zrači, naizgled je dinamično i nabubrelo je apstraktnim sadržajem koji samo što ne eksplodira. Njegova tekstura je otisnuta u papiru i ogromno je, veće od lica, veliko gotovo koliko novorođenče. Polazeći od konkretnih semena biljaka, autorka spaja motiv biljnog semena sa crvenim koloritom, kontrasnog zelenilu biljaka i sličnog krvotoku. Iz domena flore se time prelazi u generalno značenje života i ekologije koje je simbolizovano semenom.

Sonja Jankov