10 GODINA ČASOPISA STRIPOLIS / razgovor i izložba
Otvaranje: Subota, 9. mart, 20 časova
(9. i 10. mart 2019.)
U subotu, 9. marta u Novom Sadu održaće se izložba, promocija i razgovor povodom deset godina postojanja časopisa Stripolis.
U knjižari Bulevar-Books (Bulevar Mihajla Pupina 6), sa početkom u 19 časova, biće upriličen razgovor sa akademskim slikarom i urednikom časopisa Brankom Đukićem. Govoriće se o nastanku časopisa, autorima koji su objavljivali stripove u njemu, kao i o značaju i ulozi Stripolisa u kulturi domaćeg i svetskog stripa.
Program će se nastaviti u Galeriji SULUV u 20 časova gde će biti otvorena izložba radova vodećih autora koji su učestvovali u ovom projektu, poput Edmonda Bodoena, Juko Šimicu, Vitoria Đardina, Silvia Kadela, Pitera Kupera, Igora Tuverija i mnogih drugih…
Pozivamo sve prijatelje koji su sve ove godine bili uz nas da svojim dolaskom uveličaju svečanost.
O ČASOPISU STRIPOLIS
Časopis Stripolis formiran je pre tačno deset godina, sa željom da se oblik verbo-vizuelnog izražavanja kao što je strip, pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja.
U njemu su publikovani stripovi koji imaju autorski, eksperimentalan i originalan likovni pristup mediju. Mnogi od autora su jezik stripa iskoristili da bi ispoljili svoje najintimnije emocije ne osvrćući se mnogo na zahteve koje diktiraju tržište i industrija zabave.
Nakon štampanja, časopis se šalje autorima i izdavačima širom sveta i na taj način se šire pozitivne vesti o kulturi u našoj državi.
Tako je u proteklih deset godina Stripolis stizao na adrese strip umetnika u većini zemalja američkog kontinenta, od Kanada do Argentine i Meksika, zatim širom Evrope, a onda i na bliskom istoku kao na primer u Iranu…
Ovakav način saradnje je ujedno i jedinstven primer kako iz entuzijazma i ljubavi prema devetoj umetnosti, uz minimalna sredstva, iz jedne male sredine može da se pokrene nešto zaista vredno pažnje.
Izdavač – Kulturni centar Zrenjanina
Glavni i odgovorni urednik – Vladimir Đurić
Urednik i autor projekta mr Branko Đukić
SULUV RECENZIJA
Internacionalna platforma za strip
Povodom izdavanja desetog broja časopisa internacionalnog i autorskog stripa Stripolis (Kulturni centar Zrenjanin), u Galeriji SULUV je izložen odabir eksperimentalnih stripova u kratkoj formi koji su bili publikovani u časopisu od njegovog osnivanja. Odabranih 28 autora je kako iz Srbije, tako i iz Španije, Italije, SAD-a, Francuske, Irana, Velike Britanije, Belgije i Danske. Prema rečima Branka Đukića, urednika časopisa, autori iz inostranstva su besplatno ustupali svoje radove da se štampaju u časopisu i čitaocima su oni na raspolaganju u prevodu. Kroz izložbu posetioci dobijaju uvid u raznolikost umetničkih izraza karakterističnih za strip koje Stripolis donosi rastućem broju svojih čitalaca.
Među autorima su stvaraoci koji su široko poznati korisnicima društvenih mreža, poput Huana Kornelja čiji su radovi postali viralni zahvaljujući drastično crnom humoru i intezivnim bojama koje karakterišu njegove stripove. Crni humor karakteriše mnoge izložene radove, poput šarenolike „Jedne jako poučne priče“ Dobrosava Boba Živkovića. Priča prati promrzlu ptičicu koju preklopi prijatno topla kravlja balega, a potom je mačka pojede, da bi navoručenije bilo da „nije neprijatelj svako ko te govnima hrani i nije prijatelj svako ko te iz govana vadi“. Formu fabule imaju radovi Pana Rodrigeza koji kao likove odabira pingvina (neleteću pticu), galeba (leteću, superiorniju pticu) i orku (koja pojede galeba) ili mačku i miševe koji imaju svoje snove o slobodi. Zoran Janjetov, kao i u drugim formama svog stvaralaštva, ima enciklopedijski pristup čudesnim bićima.
Iako bi se svi stripovi mogli videti kao kritika društva, neki su ipak direktnije orijentisani baš na društvene probleme, poput stripa Đorđa Milovića koji je lociran u imaginarnom Parizu 1960. godine kada prestižnu nagradu za poeziju dobija autor „Priručnika za dobrog fabrikanta“. Tu je i strip Aleksandra Hecla koji prati kvazi-heroja nalik na musketara koji smatra da je ljude oslobodio od ko zna čega i da su mu dužni. Dragan Lazarević i Dragan Bosnić prikazuju mlinara u statičnom mlinu koji umire od dosade dok mu ne sine ideja. Kako ne vidimo šta mu je palo na pamet, možemo da zaključimo da je našao način da spase ekonomiju i privredu. Krimi žanr ima strip „Strvina“ Emanuela Muana sa početkom „Martina je ubila muža“ i strip Pako Roka prati serijskog ubicu i njegov život sa kritikujućom starom majkom u kolicima.
Kratka forma stripa je pogodna za metafore o duhovnom uzdizanju, to jest postizanju ciljeva, ostvarivanju snova, gledanju „out of the box“. Nikola Ondre gotovo slikarski prikazuje pećinske ljude kojima u jednom momentu samo padne na pamet da planinu svuku sa horizonta kao da je foto-print. Geto prikazuje bez reči uspon čoveka na vrh planine koji je na početku dečak, a na kraju starac, ne baš oduševljen time što mu je ceo život u tome prošao da bi video da nije prvi i jedini na vrhu. Zoran Tucić prikazuje zajednicu bogolikih/vilinolikih bića čiji san i želju za počinkom prekida nečiji glasni komentar, te kao reakcija izbija opšta bitka i pomor nakon kojeg svi odlaze na večan počinak osim onog koji ih je slučajno probudio. Apsurdne, a opet metaforične scene, donosi Korado Mustantuono čiji karakter igra golf oblutkom koji se gubi na plaži oblutaka, kao i Franko Kaprioli čiji protagonista zaključuje da je viru potrebno više vremena da usisa bure nego njegovog brata. Francuska autorka Bejbe kroz sečenje paradajzića prikazuje „Istoriju besmisla seksa“.
Neki autori su na izložbi predstavljeni samo isečcima svojih stripova, poput Bila Kormana, Andreja Molotjua, Keli Storm, Filipea Kaza, Igora Tuverija, Lorene Kanotiere, Hozea Paranzoa Gazete. Horhe Gonzales i Šarl Nozije gotovo filmski, kroz par kadrova bez reči, prikazuju monotoniju života, depresiju i usamljenost, dok Farhad Mofavaz iz Irana donosi grad viđen očima izgubljenog dobermana. Na izložbi je uključen i rad Mericelja Ribasa čija poetika podseća na Tima Bartona. Svi izloženi radovi, osim humora i metaforičnosti, donose i izvrsno likovno oblikovanje koje u nekim slučajevima prevazilazi granice stripa i lepe umetnosti. To je ukratko opis uređivačke strategije Stripolisa koji nastavlja da čitaocima donosi pregled internacionalnog stripa.
Sonja Jankov
