PRODUKCIJA SULUV 2022.

Godina hrabrih iskoraka: misija i rad SULUV-a u 2022. godini

Nela Tonković

Pre tačno četrdeset pet godina, tadašnje Udruženje likovnih umetnika Vojvodine počelo je da funkcioniše samostalno. Osnovano 1946. godine, više od tri decenije bilo je sastavni deo Udruženja likovnih umetnika Srbije, no sazrevanje donosi promene, te je neminovno moralo doći do administrativnog razdvajanja dva udruženja, sa ciljem veće efikasnosti i boljeg razumevanja zadataka koji su činili okosnicu rada ovih profesionalnih umetničkih foruma. SULUV već gotovo pola veka sam stvara svoje vrednosti, svoju programsku i izlagačku politiku, kao i svoje prioritete. Ova, 2022. godina, bila je u tom pogledu primer dobrog izvođenja koncepcijskih i vrednosnih načela koje SULUV predstavljaju kao savremenu, uspešno ustrojenu i zajednici okrenutu umetničku organizaciju.

Posvećenost zajednici će se, sasvim interesantno, čitati već i iz tematskog okvira prve izložbe i jednog od poslednjih programa koje je SULUV realizovao ove godine. Naime, izložba kojom je započela ovogodišnja delatnost SULUV-a, izložba litvanske fotografkinje Ramune Pigagajte, nosila je naziv Ljudi mog grada, dok je otkupni konkurs na kraju ove godine oblikovan oko centralne teme Slika grada. Na taj način, veoma simbolično, potvrđena je jedna od ključnih programskih težnji SULUV-a: da stvara programe koji se obraćaju urbi et orbi, odnosno zajednici i zajednicama – ne samo onoj umetničkoj, već i znatno široj, društvenoj, kod koje treba stvarati osnove prihvatanja, razumevanja i naklonjenosti savremenoj umetnosti. Ovogodišnji program SULUV-a dosledno je insistirao na tom motivu, već od samog početka.

Misao o zajednici bila je utkana i u veći deo projektnih aktivnosti u 2022. godini. Veliki regionalni projekat Poveži, obeleži (Link it/Mark it), pokrenut kako bi bio operativna platforma za međusobno povezivanje i saradnju domaćih i gostujućih umetnika, bavio se vrlo osetljivom i potencijalno katarzičnom temom Izbrisani. Različiti individualni i društveni gubici sa kojima su se suočavale generacije stasavale pre sloma ’90. godina 20. veka, postali su poligon za umetničko istraživanje. Osvetljavanje ove teme i okupljanje umetnika oko potrebe da se dotaknu te bolne tačke života zajednice iz koje su određeni njeni članovi odstranjeni zbog različitih neutemeljenih razloga i na različite represivne načine, svedoči o snažnom aktivističkom i angažovanom pristupu. Činjenica da je ova izložba uvrštena u jedan od programskih lukova Evropske prestonice kulture, Seobe, već može da sugeriše ponešto izmenjeni odnos društva prema donedavno neželjenoj temi društvenog razgovora. Umetnost, ipak, još uvek ima snagu da predvodi promene.

Na potpuno drugim osnovama, ali takođe sa zajednicom u mislima, građena je izložba 252 godine umetnosti. Strategije sećanja / Iz istorije umetničkih udruženja Vojvodine. Dovitljivo, u njenom naslovu zbrojene su godine postojanja četiri stuba umetničkog rada u Vojvodini: Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Društva arhitekata Novog Sada, Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Ovaj izložbeni projekat je kroz arhivska dokumenta, izdanja, propagandne i komunikacione materijale, no i kroz originalna umetnička dela iz kolekcije MSUV-a, predstavio delatnosti i domete sve četiri organizacije, pri tom vodeći računa o izboru najvažnijih stanica na putu razvoja umetničkog delovanja u Vojvodini. Prateći te stanice, mogle su da se pronađu i neke naznake za buduća usmerenja.

Dva projekta koji predstavljaju progresivne pravce savremene umetničke misli – projekat Pomeraj u kôdu i Art Body Art – suočili su zajednicu sa pitanjima kojima je neophodno da se danas bavi: pitanjima dodira tehnologije i umetnosti (i nastanka novih formi zbog tih dodira), i fenomenom tela kao umetničkog medija, ali i kao polja važnih eksperimenata i konstrukcije različitih narativa. Ovi projekti dužeg trajanja u svakoj svojoj manifestaciji produbljuju saznanja o temama koje su polazišne tačke za najaktuelnija umetnička razmatranja.
Vršeći svoju osnovnu misiju, SULUV je u toku 2022. godine organizovao sedamnaest samostalnih izložbi, kao i onu već tradicionalnu – izložbu novih članova Saveza. Negujući dobru naviku upoznavanja zajednice sa onim umetnicima koji su odlučili da svoje delovanje udruže sa Savezom, ova izložba ne ograničava ni individualne izraze, ni tematske okvire, već bez ikakvih sličnih uslovljavanja predstavlja dela umetnika na čiji će rad Savez moći da računa u vremenu koje dolazi.

U nizu programa partnerske saradnje, SULUV je realizovao Međunarodni festival multimedijalne umetnosti, segment festivala Dunavski dijalozi, izložbu Privatnost u javnom polju, izložbu master studenata novosadske Akademije umetnosti i nekoliko samostalnih izložbi. Ovako selekcionisan i profilisan program ukazuje na shvatanje pitanja saradnje kao na jedno od vitalnih u svetu umetnosti i na potrebu očuvanja jasnog izlagačkog profila Saveza, koji je razumeo da je saradnja daleko više od pružanja produkcijskih uslova za neki poduhvat.
Na kraju, možda i jedan od najvrednijih ovogodišnjih projekata svakako je konkurs za otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnih i likovnih umetnosti koji su zajednički sproveli Multimedijalni centar „Led Art“ i SULUV. Konkurs, pod nazivom Slika grada, odnosio se na medij crteža i omogućavao je učešće onim umetnicima koji stvaraju u Novom Sadu ili onima koji su svoje umetničko obrazovanje sticali u ovom gradu. Slika grada, međutim, važna je jer je ovaj konkurs označio početak stvaranja jedne nove javne kolekcije koja će biti dostupna i pristupačna. Kroz kompleksan proces zagovaranja, dve organizacije su uspele da izgrade poverenje donosilaca odluka prema pomalo zaboravljenoj potrebi stvaranja novih kolekcija. Ovaj veliki i važan posao tek treba da se realizuje u punom obimu, ali je odličan putokaz pravca u kojem SULUV može da razvija svoju delatnost.

Ukoliko sagledavamo programsku delatnost SULUV-a u 2022. godini, uočićemo dobro artikulisane namere, uspešno realizovane ideje, ali i prosvetiteljsku misiju (i misao) prema kojoj je najveća vrednost ono što jedna organizacija može da učini da osnaži svoju zajednicu i zajednice. Uz mnoštvo takvih projekata, SULUV je uspeo da podigne prag kvaliteta i komunikativnosti svojih programa, da proširi krug publike za vizuelnu umetnosti i da utemelji izvrsnost kao jednu od svojih prepoznatljivosti.