Jelena Gajinović / Digitopia, A Virtual Paradise
Otvaranje: 28. oktobar 2019, 20 časova
(28. oktobar – 8. novembar 2019.)
U ponedeljak, 28. oktobra, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba radova Jelene Gajinović – Digitopia, A Virutal Paradise. Izložba će trajati do 8. novembra 2019. godine.
Serija radova Digitopia, A Virutal Paradise, istražuje i prikazuje vizuelne aspekte percepcije javnog prostora koji usled digitalizacije prolazi kroz tranziciju, a nuspojave se ogledaju u svakodnevici. Baza podataka Google Street View, istovremeno i digitalna alatka, obezbeđuje korisniku kretanje kroz refleksiju fizičkog prostora. U vezi sa tim, izvesne su nove interpretacije urbanih pejzaža i arhitekture. Zapazivši “preplitanja” fizičkog i virtuelnog prostora u kontekstu platforme Porto Digital, autorka se usmerava ka razumevanju nepoznatog okruženja i fotografski evidentira raskorak u datom vremenu i prostoru. Koristeći staklo i transparentne materijale Jelena se fokusira na prezentaciju vizuelnog sadržaja ispitujući korelaciju arhivskog snimka, dokumenta današnjice i digitalne slike, tačnije njenu verodostojnost.
BIOGRAFIJA
Diplomirala je na Katedri za Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svoja zapažanja publikuje u formi fotografije, ali se u poslednje vreme usredsređuje na vizuelno redefinisanje i razumevanje relacija novih tehnologija i umetničkih analognih medija. Proteklih šest godina aktivno prezentuje svoje radove na brojnim samostalnim, grupnim izložbama i internacionalnim projektima koji su definitvno uticali na razvoj njene umetničke prakse. Stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije -Dositeja. Učestvovala je kao koautor projekta “ID PLACES” u Kulturnom centru Srbije u Parizu u martu 2019. godine u saradnji sa Vanjom Novaković, Tijanom Jevrić i Lukom Stojanović. Autorka je master studije nastavila na Katedri za Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i kasnije na Faculdade de Belas Artes Universidade do Porto, u Portugaliji. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Udruženja novinara Srbije.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Jelena Gajinović, Digitopia – A Virtual Paradise
Prostori za nove prostore
Sunčica Lambić-Fenjčev
U knjizi Teme savremene umetnosti, vizuelna umetnost posle 1980. u kojoj njeni autori Žan Robertson i Kreg MekDaniel, kao što sam naziv govori, razmatraju dominantne teme i drastične promene u umetnosti našeg vremena, smatraju da vizuelni umetnici danas, između ostalog, sve više obraćaju pažnju na transformacije svakodnevnog života koje donosi rapidni razvoj tehnologije poslednjih nekoliko decenija razvojem interneta, društvenih mreža, mobilne telefonije, e-maila, elektronskog bankarstva, video-nadzora, itd. Konstantni protok informacija kroz virtuelnu mrežu i brzina mobilnosti kroz prostor i vreme, stvorili su uslove za kreiranje sveta u kojem je omogućeno viđenje višestrukih perspektiva istovremeno, postojanje mreže mesta bez prostora ili prostora koji nemaju fiksiranu geografsku lokaciju, rušenje fizičkih granica i privremenosti, prožimanja virtuelnog i realnog, prirodnog i veštačkog, privatnog i javnog, prošlosti i sadašnjosti. Ove pojave su uzrok dubokih kulturnih promena koje su permanentno promenile način na koji doživljavamo i predstavljamo prostor. Predstavljajući digitalizovane informacije savremeni umetnici mogu da istražuju mesta koja nisu opipljiva već postoje samo u virtuelnim prostorima istražujući i stvarajući nove sajber prostore i druga carstva virtuelne realnosti.
Reagujući na ove pojave umetnica Jelena Gajinović izložbom fotografija i video rada kroz prizmu ove teme prelama i preispituje mnoštvo drugih tema i problematika. Baveći se temom prostora umetnica fokusira svoja istraživanja u velikoj meri na problematiku javnih prostora koji bi se, u njenom slučaju, uslovno rečeno, mogli definisati kao „ne-mesta“, koja, u suprotnosti sa „mestom“ svakodnevice ispunjenim ličnim značenjima, identitetima, po Marku Ožeu podrazumevaju sva bezlična mesta poput aerodroma, autoputeva, itd. Na izložbi Jelene Gajinović u pitanju su, osim raskrsnica i puteva, fasade kuća i ulice, ali su ova „nemesta“ ovde i vremenski i prostorno određena, a načinom na koji ih umetnica predstavlja dobijaju još jednu dimenziju, dimenziju koju, po Džo Moranu svako nemesto, prvobitno bezlično, odnosno lišeno identiteta vremenom počinje da bude mesto kulturne politike, odnosno simbol onoga što svakodnevni život treba ili ne treba da bude. Umetnica podražava tehnike koje nam pružaju sve pristupačnije alatke digitalne tehnologije, fotografiše određeni prostor više puta, u različitim vremenskim razmacima i registruje/upoređuje/suprotstavlja promene koje se dešavaju u „međuvremenu“ i koje menjaju našu percepciju određenog prostora. Umetnica implementira kadrove snimaka nastale u različitim vremenskim periodima u jedno integralno delo kreirajući potpuno nov kontekst i pružajući mu novo značenje i interpretaciju. Koristeći metode javnih video-nadzora, analognom fotografijom umetnica demistifikuje strategije koje koriste digitalne tehnologije i kroz čiju vizuru, zamenjujući direktna iskustva, mi sve više živimo, opažamo i razumemo svet, dopuštajući da mnoštvo ovih posredovanih slika i iskustava, koje su često napravljene iluzije bez osnova u opipljivoj stvarnosti, postanu deo naše svakodnevice dopuštajući manipulacije različitih vrsta.
Koristeći svoje iskustvo u grafičkom dizajnu, kao i u fotografiji, Jelena Gajinović ovom izložbom preispituje upravo fenomene primarne građe i digitalizovanog sadržaja koji nudi mnoštvo opcija za interpretaciju i kreiranje nove realnosti. Ređajući, upoređujući, suprotstavljajući ili jednostavno aranžirajući na neki novi način materijale dokumentarnog ili digitalnog porekla ili provlačeći analognu građu kroz digitalne alatke, istražujući međuodnose između njih i relevantnost jednih vizuelnih informacija u odnosu na druge i njihov odnos prema samoj stvarnosti, umetnica konstruiše svojevrsni novi prostor koji trenutno realno egzistira u okviru granica galerijskog prostora. Ovde se preispituje i uloga umetnika, u ovom slučaju konkretno fotografa i kakve mogućnosti on ima u ovom, po Buriou, haosu globalne kulture u doba informacija.
