Dragan Jankov / Slike
Otvaranje: Ponedeljak, 18. april 2022, 19.00
(18 – 29. april 2022.)
U ponedeljak, 18. aprila, u 19 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba slika Dragana Jankova. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 29. aprila 2022.
Da li figurativno slikarstvo nastaje iz priče, iz reči? Ili je možda obrnuto, možda nam slike pričaju priče! Slikar Dragan Jankov je svestan ove dileme. To potvrđuje činjenica da je ključna reč na njegovim slikama, ispred i iza svakog krajolika, „SLOBODA”, koja je bespredmetna i izvanprostorna, sloboda od svake prinude, od svakog zadatka. Takođe, pored reči i pojava apstraktnih oblika u figurativnom okruženju je indikativna. Naslikane reči, govore o konceptualizaciji slike, o njenoj nevidljivosti, ili onostranosti, iza svakog njegovog pejsaža stoji nešto drugo, neki drugi pejsaž, kao neka nevidljiva suština. U enterijeru umetnikovog ateljea, koji je predmet slike, imamo sliku eksterijera, na primer, sliku morske pučine, dakle spoljašnjeg prostora. Slike Dragana Jankova u svoj svojoj transparentnosti kao da skrivaju nešto, one su zagonetne. Postoji tu neki neuhvatljivi fluid, nečujna muzika koja lebdi iznad svakog pejzaža. Blagi nevidljivi vetar struji slikama, kao ovaploćenje sveopšteg pretapanja i prožimanja. Njegove slike su ugođajne, posmatrajući ih, osećamo zadovoljstvo. Dakle, u pitanju je neka vrsta iluzionizma, slika se ne bavi analizom, razlaganjem, nego sinestezijom, mešanjem različitih fluidnih elemenata koji afirmišu radost. Posmatrajući ove slike teško je ne setiti se čuvene Pikasove slike „Radost življenja”, gde su takođe potka svega more i morski pejzaž. More je Draganova večita tema, zapravo pogled na pučinu, posmatranje mora iz sigurnog zaklona umetnikovog ateljea. Voda i svetlost, Sunce i Okean stoje nasuprot sitnim profanim predmetima svakodnevne upotrebe. „Večnost ponovo pronađena”, kako bi rekao Artur Rembo. Slike su pune citata, puno je iskaza ljubavi, pre svega, prema modernoj umetnosti koja se otkriva kao realan utopijski prostor, ali ne kao prostor bekstva, nego kao jedini moguć i apsolutno bitan, u pitanju je neka vrsta zemaljskog raja u kome prebiva umetnik koji je „mornar na kopnu”, kako reče opet jedan veliki pesnik, Rafael Alberti.
Slobodan Tišma
BIOGRAFIJA
Dragan Jankov (Novi Sad, 1961), diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 1988. godine. Izlagao je na 25 samostalnih i preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je 8 nagrada za slikarstvo. Živi i stvara u Novom Sadu (atelje Masarikova 7). U statusu je samostalnog likovnog umetnika. Član je SULUV-a od 1988.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Svetlana Mladenov
Kontemplacija
Kroz svoj prepoznatljiv, ranije usvojeni umetnički diskurs Dragan Jankov nam izložbom u Galeriji SULUV nudi jedan humaniji i tolerantniji svet od onog koji nam nameće globalna realnost. Kroz kontemplaciju, nostalgičnu atmosferu i kroz memorijski zaustavljene trenutke radosti, opuštanja i ljubavi uvodi nas u mikro staništa u kome glavnu ulogu ima pojedinac i kontekst u kome se zatekao. U trenutku globalne krize u kojoj svet prolazi kroz potrese pandemije Covid.a 19, ratova i ekonomske krize, ovo slikarstvo se čini oazom slobode, mira, predaha i nade. Takođe ono ukazuje na male životne priče u kojima glavnu ulogu ima pojedinac i njegovo neposredno okruženje (porodica, prijatelji). Kontakti i relacije unutar mikro zajenice postaju predmet umetničkog istraživanja. Zamenjujući univerzalne i „velike teme“, subjektivnim i „malim pogledima“ daje prednost konkretnom i doživljenom.
Kroz mikro narative umetnik progovara o novim kuturološkim i emotivnim situacijama, te kroz toleranciju, mobilnost i empatiju stvara novu strategiju poetskog i lirskog naboja. Stavljanjem u središte istraživanja male lične priče i dajući važnot intimnosti i senzibilnosti, ostvaruje nove relacije čija značenja proističu iz neposredne situacije i konkretnih događaja a ne iz apstaktnih odnosa. Važnost dobijaju snovi, pojedinačni memorijski kodovi, intimna iskustva, lično doživljene psihološke projekcije.
Svedenim bojenim planovima i diskretnim „elegantnim“ tonalitetom razvija svoje figurativno slikarstvo u kome su ljudi i pejzaži u prirodnoj simbiozi.
