Armin W. Nimra – Ruckerbauer i Gerhard Flekatsch / Traces
Otvaranje: 19. oktobar u 19:00 sati
(19.10 – 03.11.2018)
OPIS
Armin W. Nimra – Ruckerbauer i Gerhard Flekatsch / Otvaranje izložbe radova vizuelnih umetnika iz Graca pod nazivom Traces
Pozivamo Vas na otvaranje izložbe radova vizuelnih umetnika iz Graca pod nazivom Traces. Svoje radove prikazaće Armin Nimra-Rukerbauer (Armin W. Nimra – Ruckerbauer) i Gerhard Flekač (Gerhard Flekatsch), članovi udruženja vizuelnih umetnika iz Graca – BVBK-a. Izložba će biti otvorena u petak, 19. oktobra, u 19 časova, u Galeriji SULUV i trajaće do 3. novembra 2018. Izložba predstavlja nastavak saradnje BVBK udruženja i SULUV-a u okviru kulturne razmene između Graca i Novog Sada.
BIOGRAFIJA
Armin W.Nimra-Ruckerbauer
Armin Nimra-Rukerbauer (Armin W.Nimra-Ruckerbauer) je vizuelni umetnik, kustos i predsednik Austrijske asocijacije vizuelnih umjetnika – Štajerska (BVBK).
1990. godine započeo je umetnička istraživanja na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (Hochschule der Kunste Berlin), nakon čega je studirao San Francisku. Učestvovao je programu Culture Odisay, Afroameričkog centra za umetnost i kulturu, u San Francisku i nastavio je praksu na Akademiji za izvođačke umetnosti u Amsterdamu.
2002. godine postao je umetnički direktor galerije “Zvischenbilder” u odjeljenju za socijalni rad u Gracu. Vodio je mnoge umetničke projekte koji se bave osetljivim grupama, poput beskućnika i izbeglica.
U njegovom umetničkom radu od suštinskog je značaja igra sa percepcijom stvarnosti i mašte. Polazište za njegov rad su teme koje se tiču mentalnih stanja, osećanja, želja, šema komunikacije i percepcije naših života. Tri puta je učestvovao u dvogodišnjem Kleinplastik Hilden (GER), izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Austriji, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.
Gerhard Flekatsch
Gerhard Flekač je umetnik koji živi i radi u Austriji i koji voli za sebe da kaže da prateći svoja interesovanja stiče razna iskustva i nikad ne prati strog plan u svom životu. Osnovne veštine slikanja stekao je u studiju svog dede Riharda Malera (Richard Mahler). Osnove koje je stekao u oblasti figurativne umetnosti je ubrzo počeo da preispituje prateći sopstvenu dinamiku. Bavio se muzikom, glumom, studirao je medicinu, radio je kao novinar, u službi vazdušne hitne pomoći, kao fotograf. Različita iskustva u susretima sa različitim kulturama suočili su ga sa složenošću ljudske mašte. Gerhard Flekač je posebno zainteresovan za percepciju i imaginaciju individue (“ja” i “drugog”, identiteta itd.). Njegov rad je fokusiran na proces otvaranja prostora za individualna iskustva.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Između kaligrafije i EKG zapisa
Tragovi, Gerhard Flekatsch i Armin W. Nimra-Ruckerbauer
19.10-3.11.2018.
Ono što su semiotičari definisali kao znak, Žak Derida naziva trag. Prema njemu znak nije samo kod u datom momentu, nego i svedočanstvo da je neko već koristio taj znak, čime on upravo i postaje osnovni element komunikacionog procesa i civilizacije. Znak koji bi se danas prvi put pojavio bio bi nečitljiv, ukoliko njegov autor ne objasni njegovo značenje i način upotrebe. Recimo, ako bi se pojavila nova zastava, mogli bismo sigurno da prepoznamo da je u pitanju zastava, ali ne bismo znali da li je zastava neke države ili grada ili je u pitanju logo neke korporacije odštampan kao zastava. Sa druge strane, ako prepoznamo da zastava pripada određenoj državi, ona odmah dobija drugačije značenje. Znakovi su zbog toga česta tema savremene umetnosti i primer korišćenja značenjskih nivoa zastave nalazimo, recimo, u radu Ujedinjene mrtve nacije (2015) Ivana Grubanova.
Koncept traga obuhvata sve konvencionalne znakove, poput zastavi, alfabeta, saobraćajnih znakova, morezeove azbuke, svih binarnih kodova, raznih šifri (boja, emulgatora, lekova, laboratorijskih nalaza), rukovanja, mahanja, pokazivanja srednjeg prsta. Međutim, on obuhvata i neke nekonvencionalnije oblike poput umetničkih dela. Kako je svako delo novo, ono se pojavljuje kao novi znak koji bi bio u potpunosti nečitljiv da gledalac ne prepoznaje da je u pitanju umetničko delo. Recimo, kada Igor Antić izlaže Brillo kutiju Endija Vorhola u supermarketu na polici sa detrdžentima i sapunima, gledaoci koji čak i poznaju Vorholovo delo ga ne prepoznaju jednostavno zato što ne očekuju na polici supermarketa umetničko delo. Osim toga, umetničko delo je trag u bukvalnom smislu, trag koji ostaje iza pokreta i prisustva umetnika.
Serija takvih tragova su radovi Gerharda Flekača, nastali nanošenjem mastila na papir. Nepravilne linije su ponavljane i umnožavane tako da završni crteži imaju sličnosti sa snimcima encefalograma ili sa EKG zapisima. Međutim, oni su nastali bez upotrebe bilo koje mašine, slobodoručno, ispisivanjem kao kaligrafija, ali bez opterećenosti značenja koje nose ispisane reči. Crni tragovi poteza na belom papiru postaju apstraktne kompozicije koje imaju svoj unutrašnji ritam. Svaka linija je slična drugima, ali je ipak različita, kao što „svaka osoba shvata samo određene aspekte senzornih informacija poslatih u mozak. Na taj način nastaju individualne ’stvarnosti’. Ovaj pluralitet obogaćuje – ili, nasuprot tome, može da stvori osećaj nesigurnosti“ (Gerhard Flekač). Njegovi crteži nisu jedna linija koja se multiplicira, nego su mnoštvo slobodno-oblikovanih linija koje su paralelne jedna sa drugom ili se zrakasto šire, ili su već na neki drugi način komponovane u crtež.
Skulpture Armina Nimra su tragovi osnovnih elemenata, vode, plamena, vazduha, ali i bića, poput ptice. Ti tragovi nisu realni, nego su pokušaj da se u čvrstoj formi predstavi oblik i pokret ovih elemenata. Izloženi zajedno, radovi oba umetnika donose nove tragove, (ne)konvencionalne znakove koji postaju elementi komunikacije između austrijske i novosadske umetničke scene.
Sonja Jankov
