66. Godišnja izložba članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine

Uvodna reč

Irma Mikeš, kustoskinja

 

Ceo XX vek se sa ove istorijske distance može posmatrati kao niz umetničkih pokreta koji nastaju u različitim društvenim okolnostima. Od kubizma, apstrakcije, nadrealizma, dadaizma u prvoj polovini preko enformela, apstraktnog ekspresionizma, pop-a, konceptualne umetnosti, performansa u drugoj polovini prošlog veka, pa sve do savremenih težnji u umetnosti koja nas podjednako zbunjuje i očarava. Vidljiva su poigravanja ovih pokreta sa tradicionalnim likovnim jezicima i formama, sa njihovom dekonstrukciom i destrukciom. Sve njih možemo posmatrati kao nepobitno važne faze koje su ostavile traga u radu današnjih umetnika. Savremena umetnost je zaista jedan širok spektar kombinacije svih likovnih težnji i različitih novih medija koji su se ustalili i postali ravnopravni izraz. Uprkos svemu, tradicionalni jezici kao što su slikarstvo, crtež, skulptura, grafika nikada ne gube na svom značaju. Upravo taj epitet tradicionalnog im daje uvek isti legitimitet. U poslednje vreme je osetno jedno obnovljeno interesovanje, što kod umetnika što kod publike, za likovne vrednosti koje su tokom prošlog veka bile skrajnute ali nikad potpuno iščezle. Ponovo se na velikim svetskim izložbama mogu videti umetnička dela rađena tradicionalnim tehnikama kao i teme poput pejzaža, portreta, mrtve prirode, istorijskih scena.

Umetnost se ne može posmatrati u evolutivnom smislu kada je reč o kvalitetu. Da bi lakše objasnili događaje, promene i novine često pribegavamo sistematskoj generalizaciji ovih pojava i postavljamo ih hronološki unutar jednog vremena i prostora. Pojedinci koji izmiču ovakvoj vrsti klasifikacije ostaju zabeleženi u istoriji kao posebni fenomeni. Izražena individualnost i izražen subjektivni doživljaj davali su mogućnost isticanja pojedinca kako sa svojim pozitivnim tako i sa negativnim karakteristikama. Uvek je bilo dobrih, manje dobrih pa i loših umetnika. Često je umetnost kroz istoriju imala za cilj širenje i favorizovanje nekih kolektivnih vrednosti unutar određenog prostora. Umetnici su svoj talenat stavljali u službu kolektiviteta. I pored toga neki od njih su se isticali svojim kvalitetom a mnogi se gubili u slepom povlađivanju određenom sistemu. Pojedinu umetnost i sada možemo posmatrati kroz ovu prizmu.

Živimo u eri digitalnih tehnologija gde su granice izmedju stvarnog i virtualnog sve manje vidljive. Svaki aspekt onoga što nas čini ljudskim bićima stavlja se pod znak pitanja. Suludo bi bilo zamišljati umetnost kao isključivo dekorativnog saputnika stvarnosti lišenog narativa. Umetnik, sada više nego ikada ima obavezu da ponudi moguće puteve koji će nam pomoći da što bolje razumemo promene koje se dešavaju i da za njih pronađemo adekvatan odgovor.

 

Jubilarna 66-a Godišnja izložba Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića

Šire gledano ova izložba predstavlja svojevrsnu vremensku liniju koja seže gotovo čitav vek unazad. Genaracije i generacije umetnika koje su svojim zapažanjima u različitom vremenu a kroz isti prostor gradile savremenu likovnu scenu naše zemlje. Vojvodina kao multietničko tlo doprinela je razvitku veoma specifičnog likovnog jezika Srbije. Oštri u izrazu umetnici se ne libe da koriste sve medije koji su im dostupni. Eksperimenata u korišćenju raznolikih materijala na našoj sceni uvek je bilo. Danas međutim taj raznoliki materijal više ne igra ulogu suvog rešavanja likovnog problema. On je sredstvo komunikacije i veoma otvoreno govori o objektu koji se predstavlja. Skrivenih poruka sve je manje. Slobodno možemo reći da našom umetničkom scenom danas obitavaju izuzetno hrabri i samosvesni stvaraoci. Ako uzmemo za primer umetnost današnjice, uvidećemo da se ona znatno zatvorila u iskazivanju u odnosu na decenije koje joj prethode. Kada dođemo do toga da je umetnički izraz potrebno „čistiti” i lišiti ga nepotrebnih i komplikovanih „misli” uviđamo jednu opasnu letargiju. Istančan a opet jasan narativ u širokoj lepezi radova predstavljenih na 66-oj izložbi u okviru jubileja postojanja SULUV-a govori o spremnosti stvaraoca da se pomoću poetike vizuelnog govora slobodno obrate publici koja ih prati.

Predstavljanjem više od devedeset umetnika, ova Godišnja izložba zaista jeste presek stanja na likovnoj sceni ne samo Vojvodine već i cele Srbije. Generacijski ona pokriva svako stvaralačko doba. Jedni uz drudge ovde stoje autori koji su tek na početku svoje karijere i oni koji već decenijama stvaraju. Svež, moderan izraz uz zreo i dobro promišljen potez od neprocenjivog su značaja za razvitk umetničke scene. Ravnopravno profesori i studenti, roditelji i deca dele isti izložbeni prostor Poklon zbirke Rajka Mamuzića. Na ovaj način se nastavlja nasleđe umetnika zastupljenih u samoj Poklon zbirci. Njih više nema, ostala su umetnička dela kao svedočanstva jednog vremena, jednog prostora, dragih učitelja i vrednih učenika. U spomen na njih i vrednujući njihov rad od izizetnog je značaja i potpuno očekivano da se i ova izložba nađe u samom predvoriju Stalne postavke. Tako bez izuzetka možemo prisustvovati onome što smo na početku pomenuli a to je gotovo čitav jedan vek aktivne umetničke scene Vojvodine ako uzmemo u obzir da Udruženje bez prestanka deluje već 75 godina.

Digitalna era pomerila je polje interesovanja i promenila način života vukući za sobom i jedan novi nemir. Nemir kojem prethodi brži protok vremena praćen isto tako brzim protokom informacija. Savremenog čoveka je mnogo teže zainteresovati za kulturna dešavanja koja nisu obskrbljena i poljem čiste zabave. Sama umetnost se kao u inat svim tim iziskivanjima sa velikih i pretencioznih formata smanjila na manje. Stvaraoci kao da tim sužavanjem žele da iskažu i svoju ličnu nelagodu i potrebu za traganjem i povratkom ka starim vrednostima. Šta su to stare vrednosti do traganje za iskonskim likovnim izrazom koji je lišen pritiska agresivne slike svakodnevnice. Agresivna slika o kojoj se toliko govori u filozofsko-umetničko-istorijskim krugovima sveta počela je da vreba i opseda sve ono što ne sadrži preteću invazivnost sporednih sadržaja. Umetnost je nasuprot lošoj medijskoj kopiji traganje za suštinom narativne lepote u istinitosti. Umetnost nema lakoću prenošenja greške. Ako pak dođe do toga da prenosi grešku, ona je prenosi radi višeg cilja. Ni jedno umetničko delo ne nastaje bez unutrašnjeg istraživanja. Istraživanje je emotivni put nagona ka stvaralaštvu. Bez istraživanja i promisli nema ni rezultata. Umetnost kao takva ne može nikako biti banalna.

Savremena dela koja umetnici predstavljaju na ovoj izložbi zastupljena su u gotovo svim likovnim tehnikama. Mora se priznati da je određeno osveženje prisutno kao na svetskoj sceni tako i na našoj skromnoj po svojim gabaritima ali ne manje važnoj. To osveženje odražava se u povratku starim tehnikama ali u savremenom maniru izražavanja i interpretaciji rada. Tako imamo priliku da vidimo jedn klasičan a opet inovativan pristup u izradi skulpture, grafiku u punoj svojoj tradicionalnoj izradi, klasično slikarstvo sa modernom tematikom, crtež, fotografiju naspram digitalne štampe, nove medije, kombinovane tehnike nepreglednih mogućnosti.

Posmatrajući dela iz stalne postavke Poklon zbirke Rajka Mamuzića i povezujući generacije umetnika koji su zastupljeni na 66-oj Godišnjoj izložbi SULUV-a nailazimo na prepoznavanje, kao odraz kontinuitetea u umetničkom istraživanju. Na zidovima koji čuvaju dela nekadašnjih članova Udruženja (Boško Petrović, Stevan Maksimović, Jovan Soldatović), kao linija bez prekida nastavlaju se dela njihovih naslednika iz savremene likovne scene. Svedoci prošlosti i sadašnjosti sa jasnom slikom budućnosti. Nepretenciozna i nenasilna likovna praksa kao dobronamerni pratilac. Tihi pripovedač. Onaj koji opominje. Onaj koji ulepšava. Onaj koji svedoči. Umetnik je taj koji bira svoj medij izražavanja u zavisnosti od onoga što želi da pokaže. Vizuelna pripovetka trenutka koji nastavlja da putuje u vremenu kao tačka podsećanja, potvrde i opomene.