Tibor Lazar / AGE OF PREDATORS
Otvaranje: 21. jul u 20:00 sati
(21.07 – 08.08.2025)
U ponedeljak, 21. jula, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba Tibora Lazara u okviru Programa izložbi članova Udruženja pod nazivom AGE OF PREDATORS. Izložba će trajati do 8. avgusta 2025. godine.
AGE OF PREDATORS
Svoj rad započinjem referišući upravo na svoje mesto porekla, na teritoriju današnje Vojvodine sa kraja devetnaestog veka, koju smatram inspirativnom zbog duha vremena – industrijalizacije i kulturološkog prosperiteta, ali i razvoja dvorske i građanske arhitekture. U duhu tog vremena bavim se reinterpretacijom goblena, tapiserija, starih porodičnih fotografija, porcelanskih figura, koje su nekada krasile vitrine i salone građanskih kuća. To je skromna scenografija zlatnog doba, jeftine sitnice, koje je građanski sloj, zahvaljujući industralizaciji, skoro masovnoj produkciji mogao sebi da priušti, stvarajući tako utisak bogatstva i otmenosti. Industrijska revolucija i serijska proizvodnja nosi u sebi klicu potrošačkog društva i „proto-Pop arta“. Masovno proizvedene porcelanske figure anticipiraju Warholove serije printova namenjene masovnom konzumiranju umetnosti.
BIOGRAFIJA
Tibor Lazar je svoje osnovne i postdiplomske studije završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Bio je učesnik postdiplomskog programu u Švajcarskoj na Ecole Cantonale d’Art du Valais. Već od studentskih dana nagrađivan za svoj umetnički rad. Redovno izlaže svoja dela samostalno kao i na grupnim izložbama i sajmovima umetnosti. Prisutan je na domaćoj kao i na međunarodnoj sceni. Bio je učesnik rezidencijalnog boravka GLO’ART u Belgiji. Dva puta je predstavljao Srbiju na međunarodnom umetničkom događaju NordArt u Nemačkoj. U njegovom opusu su prisutni razni mediji: slike, crteži, art objekti, instalacije.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
„Age of Predators“ – izložba Tibora Lazara
Izložbom „Age of Predators“ Tibor Lazar nastavlja svoja umetnička istraživanja i promišljanja vizuelnih i kulturnih slojeva teritorije današnje Vojvodine s kraja 19. veka – prostora koji u velikoj meri određuje njegovu umetnost. Lazarov povratak belle époque-u ne funkcioniše kao sentimentalno prizivanje prošlosti, već kao preispitivanje vremena u kojem su industrijalizacija, kulturni uspon i formiranje građanske klase stvorili specifičnu estetiku (kvazi)otmenosti. Tu „otmenost“ građanstvo je najčešće realizovalo kroz masovno dostupne, šablonske, pa možemo reći i kič predmete. Upravo iz ove vizuelne tradicije Lazar izvlači najkarakteristiénije motive i na njima gradi svoj prepoznatljiv slikarski jezik. Vojvodina je, kako sam Lazar naglašava, istorijski pripadala periferiji velikih kulturnih centara. Ideje, slike i predmeti stizali su posredno, često kao kopije ili slobodne interpretacije originala. Na zidovima građanskih kuća visili su radovi koji su bili svojevrsni „prevodi“ nekih velikih uzora i u tom prevođenju gubio se izvorni smisao, ali se zato u tim nesavršenim transpozicijama rađao autentičan lokalni izraz. Upravo te „greške u prevodu“ su za Lazara najintrigantniji i čine temelj njegovog istraživanja.
Istorijsko-umetničke reference u njegovom radu kreću od barokne flamanske mrtve prirode, čiji raskošni prikazi izobilja uvek nose tiho upozorenje o prolaznosti (memento mori), pa sve do svojevrsnog proto-pop- art senzibiliteta koji je nastao pojavom serijske industrijske proizvodnje. Porcelanske figurice, gobleni, tapiserije i stare porodične fotografije – nekadašnji kurioziteti građanskih salona – u Lazarevim slikama postaju materijalno svedočanstvo o krhkim vrednostima i o iluziji blagostanja. Ovi predmeti funkcionišu kao rani modeli današnjeg sveta, u kome se iza sjajnog „izloga” često krije vrlo malo stvarnog sadržaja. Lazar tako suptilno povezuje dva istorijska trenutka: nekadašnji građanski napor da se stvori slika otmenosti i savremenu opsesiju spoljašnošću i vidljivošću u kojoj privid neretko nadvladava sadržinu.
I sam slikarski postupak nadopunjuje ovu misao. Lazar sliku gradi u slojevima: najpre postavlja monohromnu crno-belu osnovu koja upućuje na ključni tehnološki izum 19. veka, na fotografiju u njenom ranom, bezbojnom obliku. Ta paleta sivila priziva duh starih porodičnih portreta, retuširanih i delimično kolorisanih da bi se prikrila nesavršenost i stvorila skromna iluzija boje. Završni lazurni tonovi, nalik pretku današnjeg „fotošopa“, povezuju te prve pokušaje vizuelnog doterivanja sa savremenim, mnogo složenijim manipulacijama slike.
Sam naziv izložbe „Age of Predators“ otvara prostor za drugačije čitanje: kroz motive devetnaestovekovne građanske ikonografije Lazarevo slikarstvo podseća na često nevidljive odnose moći koji oblikuju naš svakodnevni život. Zbog te slojevitosti, izložba nije puko evociranje jednog vremena, već i promišljanje trenutka u kojem danas živimo, vremena u kojem se slika stvarnosti stalno nanovo oblikuje, doteruje i prilagođava.
Tamara Kucor
