Sonja Stojanović / PLAY-RE-PLAY

BIOGRAFIJA

Sonja Stojanović-Aufriter je savremena plesačica i koreografkinja iz Srbije, koja živi i stvara u Austriji. Autor je više od 5 plesnih i multimedijalnih produkcija, kao što su “ASSIMILATE” i “CONTROLLER?”. Saradnjom sa mnogim koreografima razvila je svoj umetnički izraz, istražujući interakciju s publikom. Victor Saiz, rođen u Madridu, inženjer zvuka, istakao se na elektronskoj muzičkoj sceni 2000-ih, nastupajući na festivalima poput Sonara i FIB-a. Nakon komponovanja za savremeni ples u Švedskoj i rada u IRCAM-u u Parizu, vratio se u Madrid, spajajući ples i muziku.

Umetnički tim:
Koncept: Sonja Stojanović
Originalna muzika i performans: Viktor Saiz
Koreografija i izvodjenje: Sonja Stojanović
Asistent: Mihael Aufrajter

PLAY-RE-PLAY

“PLAY-RE-PLAY” je solo plesni performans koji istražuje fenomen dežavua i mogućnost rekonstrukcije sećanja komponovanjem i dekomponovanjem obrazaca ukorenjenih u našoj podsvesi. Kada želimo da ih ponovimo, suočavamo se s različitim pitanjima. Zašto određeni trenutak postaje sećanje? Šta nas navodi da ga ponovo proživimo? Koji su okidači za prizivanje sećanja?

Minimalistički, prepoznatljiv jezik pokreta prikazuje procese prizivanja sećanja. Može li sećanje biti ponovo stvoreno na potpuno isti način ili ga menjamo svaki put kad ga ponovimo? Kako naš mozak stvara iluziju da smo već doživeli ili videli određenu radnju?

Kako koreograf istražuje prethodno istražena pitanja, predstava poprima oblik polu-koreografisanog interaktivnog putovanja sa publikom, pozivajući je da se u potpunosti uroni u iskustvo. Da bi se uspostavio koreografski zapis, kreirana je kolekcija pokretnih fraza koje predstavljaju sećanja. Svaka sekvenca je upotpunjena odgovarajućim kratkim muzičkim zapisom. Ponovnim izvođenjem, pojavljuju se suptilne varijacije. Ovi elementi zajedno čine koreografski alfabet, što vodi do stvaranja kompletne muzičke i koreografske partiture. Rezultat je neprestano transformišući krug, podsećajući na kaleidoskop, dok zadržava svoju
originalnu suštinu.

Dodatna dimenzija performansa uključuje interakciju sa publikom. Svaki član publike ima priliku da izabere koji segment koreografije (koju pokretnu sekvencu) želi da se ponovi i na koji način. Tokom procesa stvaranja, izvođač istražuje različite metode kako bi komunicirao ovaj zadatak publici, aktivno je uključujući u preoblikovanje performansa. Unpred postavljena pravila omogućavaju izvođaču slobodu za eksperimentisanje unutar datih okvira. Kombinacija interaktivnog angažovanja i strukturalne improvizacije osigurava da performans ostane dosledno sveži, dinamičan za oku posmatrača.