Laslo Antal / Lica anksioznosti
Otvaranje: 18. januar u 19:00 sati
(18-31.1.2025)
U subotu, 18. januara, u 19 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba u okviru Programa izložbi članova Udruženja pod nazivom Lica anksioznosti, autora Lasla Antala. Izložba će trajati do 31. januara 2025. godine.
Lica anksioznosti
Pre sedam godina, otpočeo sam umetnički projekat Vizuelni dnevnik, u okviru kog svakoga dana kreiram po jedan kolaž istog formata (36 x 28cm), koristeći se svojim crtežima i slikama, i na taj način oslikavam trenutke iz svog života. Ovim projektom se poteže pitanje o identitetu, o tome šta se događa sa intimom jednom kada je podeljena sa javnošću, o nekonzistentnosti pamćenja i o ulozi umetnika u razumevanju i zaceljivanju duševnih rana, stoga ne prikazuje isključivo trenutke sreće, lepote i uspeha, već i one koji su neprijatni, bolni ili kojih se stidimo. Od 2023. godine deo projekta postaju i radovi na platnu, srednjih i velikih formata, koji likove izmešta iz svakodnevnih dešavanja i veći fokus stavlja na ono što se krije iza ljudskog lika i unutar naših psiha. Težim da na najjednostavniji način, uz pomoć simboličkog predstavljanja ljudske figure, koristeći se veoma sličnim stilskim elementima, prikažem dubine ljudske patnje i radosti. Ovaj projekat nastavljam da radim svaki dan do kraja svog života.
Laslo Antal je multidisciplinarni umetnik. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2007. god., master diplomu stekao 2012. god. na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (UDK), kao i zvanje „Meisterschüler“ 2014. godine. Od 2010. godine živi na relaciji Berlin – Beograd, radeći na različitim ličnim i angažovanim projektima od kojih se izdvaja višegodišnja saradnja sa norveškom pozorišnom trupom Vinge-Müller, u produkciji berlinskog Volksbühne-a, kao i saradnja sa londonskim The Architectural Review. Paralelno je razvijao svoje muzičke projekte Sixth June i Diesein. Laslo ima redovnu izlagačku aktivnost od 2006. godine, i do sada je izlagao na 15 samostalnih i nekoliko kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Laslo Antal – Vizuelni dnevnici kao izazov i simbol današnjice
Još od antičkih vremena ljudi su imali potrebu da ostave svedočanstva o sebi, svetu i događajima koji ih okružuju u vidu dnevnika, memoara, hronika i sličnih ličnih ispovesti i sećanja u pisanom obliku. Umetnici su takođe često tokom istorije vodili neke vrste likovnih dnevnika koji su se uglavnom sastojali od beležaka, skica, pripremnih crteža koji su iskazivali ideje o nastanku nekog dela i koji su istoričarima umetnosti i drugim stručnjacima naknadno omogućavali uvid u tok misli jednog stvaraoca i služili kao relevantan, pre svega, dokumentarni materijal u tumačenju jednog umetničkog dela. Savremena umetnost ovakvoj vrsti izražavanja pridaje sasvim drugi značaj, veoma često takve vrste vizuelnih iskaza dobijaju ne samo umetnički status, već jesu samostalno umetničko delo. Mnogi savremeni umetnici imaju potrebu da svoju svakodnevicu ovekoveče kroz neke forme vizuelnih dnevnika. Veoma često, uz pomoć savremenih tehnologija, umetnici pribegavaju fotografisanju najčešće sopstvenog tela ili drugih formi nestalne prirode, poput američkog fotografa Karla Badena koji je svakodnevno fotografisao sopstveno lice tokom tri decenije želeći da zabeleži proces starenja i prolaznosti. Ovde se nameće paralela sa filmom „Velika lepota“ Paola Sorentinija u sceni susreta glavnog lika sa umetnikom koji izlaže sopstvene portrete od detinjstva do odraslog doba nastale svakodnevnim fotografisanjem koji se u kontekstu filma između ostalog tumače i kao kritika savremenog društva koje neguje kult ega, narcisoidnosti i večite mladosti. Savremeni umetnici kod nas forme vizuelnih dnevnika vrlo često koriste da kroz predstavu intimnih trenutaka iskažu svoje stavove o trenutnoj društvenoj i političkoj stvarnosti.
Za razliku od većine umetnika koji se vizuelno izražavaju kroz formu dnevnika koristeći uglavnom fotografiju kao medij, Laslo Antal za svoj izraz bira klasične likovne tehnike. Njegovi vizuelni dnevnici mahom predstavljaju portrete, ali umetnik je za medij izražavanja izabrao kolaž, tehniku kojom su se u velikoj meri koristili dadaisti želeći da na taj način iskažu povezanost svog dela sa sadašnjim trenutkom odnosno da aktualizuju sopstvene društvene, političke i umetničke stavove koje su izražavali u svojim radovima. Kolaž je, naročito od pronalaska fotografije postao jedno od najdirektnijih umetničkih sredstava za iskazivanje stavova socijalne prirode, čak i u skečevima legendarnog „Letećeg cirkusa Monti Pajtona“ korišćen je animirani kolaž kao medij oštroumne kritike i ismevanja apsurdne svakidašnjice. Kolaži Lasla Antala ne predstavljaju samo portrete, oni predstavljaju trenutke i događaje iz svakodnevice umetnikovog života, lepe ili ružne, duboko intimne i lične, ali neminovno povezane, nerazdvojne sa društveno-političkom sredinom koja ga okružuje. Svedenost kompozicije, simplifikovanost formi i ekspresija čistih bojenih polja direktno izražavaju njihovu kompleksnu vezu ujedno preispitujući različite teme koje se tiču identiteta, emocija, sećanja. Prevodeći svoje likove iz medija kolaža u medij slike umetnik stavlja akcenat na njihov psihološki karakter, na unutrašnji, spolja često nevidljivi život, svodeći ih gotovo na simbole današnjice. Izlažući javnosti ova dela pod nazivom „Lica anksioznosti“ umetnik postavlja svoje vizuelne dnevnike u širu društveno-političku stvarnost podvlačeći jasnu paralelu između njih i dajući nam konkretnu sliku aktuelnog trenutka u kojem svaki pojedinac postaje ranjiv i podložan patnji i strahu. Laslo Antal je sebi zadao jedan veoma zahtevan umetnički zadatak, zadatak koji traži veliku požrtvovanost, disciplinu i doslednost, baš zbog medija u kojima se izražava, da svaki dan do kraja života izvede jedan rad u okviru umetničkog projekta vizuelnih dnevnika, što se, u izvesnom smislu, može shvatiti i kao svojevrsni hepening koji, sprovodeći se kroz društvene mreže ostvaruje sopstveni život i aktivnu interakciju sa publikom. Ovim Laslo Antal ujedno istražuje potencijalnu ulogu umetnika u saosećajnom prihvatanju, spoznaji i ublažavanju ljudskih trauma. Dela izvedena u klasičnom mediju ovom umetničkom akcijom dobijaju savremeni kontekst i omogućavaju istraživanja dubljih veza između privatnog/intimnog i javnog prostora otvarajući mogućnosti za mnogobrojna tumačenja i sagledavanja jednog umetničkog koncepta kroz različite prizme i perspektive.
Sunčica Lambić Fenjčev
