Jubilarna 70. Godišnja izložba članova SULUV
Otvaranje: 10. decembar u 19:00 sati
10 – 19.12.2025.
U sredu, 10. decembra, u 19 časova, u prostoru 2, Ateljea 61 (Kineska četvrt, Bulevar Despota Stefana, Novi Sad), biće otvorena Jubilarna 70. Godišnja izložba članova SULUV. Na otvaranju će govoriti Svetlana Mladenov kustoskinja izložbe.
Izložba će trajati do petka, 19. decembra 2025. godine.
Izložbu nakon otvaranja možete posetiti u toku radnog vremena prostora 2, Ateljea 61:
09:00 – 19:00 časova (radnim danima).
JUBILARNA 70.GODIŠNJA IZLOŽBA ČLANOVA
Udruženje likovnih umetnika Vojvodine najavljuje izložbu „Pozni stil“ – 70. Godišnju izložbu članova, koja će obeležiti značajan jubilej udruženja i umetničke zajednice. Ove godine posvećujemo pažnju umetnicima penzionerima i starijim od 65 godina, čije stvaralaštvo svedoči o zrelosti, istrajnosti i dugogodišnjem doprinosu savremenoj umetnosti. Izložba je inspirisana teorijskim konceptom „poznog stila“ Teodora Adorna, koji naglašava slobodu, eksperiment i distancu od ustaljenih formi u kasnim fazama umetničkog stvaranja. Kroz radove autorki/autora koji su decenijama gradili svoj izraz, „Pozni stil“ istražuje odnos vremena, iskustva i umetničkog identiteta. Ova jubilarna izložba predstavlja omaž dugovečnosti umetničke prakse i afirmiše važnost međugeneracijskog dijaloga u savremenoj kulturi.
Izlagači/-ce:
Badnjevac Ristić Jelena, Bodulić Dušanka, Bogdanović Nenad, Cvetičanin Milorad, Dobrić Saša, Đuragić Giga, Feneši Peter, Gaško Marija, Ilić Ivan, Jakšić Milan i Denić Nada, Jandrić Radovan, Kiš Buterer Marta, Klaćik Jozef, Labat Mitrušić Violeta, Matejić Velimir, Molnar Mirko, Prentović Marijana, Stefanović Tilić Divna, Stojanović Duško, Vasiljević Andreja-Baćo, Višekruna Dragoslav.
Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine je tokom 2024. godine obeležio 55 godina rada Galerije SULUV. U tekućoj, 2025. godini, obeležava se Jubilarna 70. Godišnja izložba, dok će se 2026. godine obeležiti 80 godina postojanja i rada Udruženja.
O GODIŠNJOJ IZLOŽBI
Godišnja izložba članova SULUV ustanovljena je 1951. godine i predstavlja značajnu tradicionalnu manifestaciju koja je kroz decenije omogućavala godišnji pregled savremenog stvaralaštva eminentnih umetnika, kao i onih mladih, afirmisanih i neafirmisanih, aktivnih članova i članica Udruženja.
Nakon višegodišnje pauze, Godišnja izložba je od 2020. godine ponovo re- dovan program Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Inicijativa za vraćanje Godišnje izložbe članova u redovni program predstavlja veoma značajan momenat u radu SULUV-a, naročito u godinama kada Udruženje obeležava velike jubileje kontinuiranog višedecenijskog rada u oblasti kulture i likovne umetnosti. Ponovno uvođenje manifestacije kao što je Godišnja izložba članova SULUV u programski repertoar Udruženja označava još jedan transformisani pogled na kulturno nasleđe i kulturni identitet.
Povratkom na ovakve manifestacije otvara se polje za preispitivanje tradicionalnih formi umetničke prezentacije, kao što su revijalne izložbe, njihov značaj i pronalaženje modela kojim bi se te forme integrisale u savremeni umetnički kontekst.
Izložba je podržana od strane Gradska uprava za kulturu grada Novog Sada.
SULUV RECENZIJA
Jubilarna 70. Godišnja izložba SULUV-a
Kontinuitet kao prednost
Duga tradicija jedne izložbene manifestacije govori o potrebi umetnika za redovnim sagledavanjem sopstvenog rada kroz udruživanje, saradnju i zajedništvo sa kolegama. Kontinuitet kao pozitivna činjenica i aktivnost samih članova čine Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine reprezentativnom asocijacijom u okviru kulturnog prostora Vojvodine i Srbije. I mada su dosadašnje godišnje izložbe ovog udruženja bila otvorena za sve članove, ovogodišnja je specifična jer čini prezentaciju radova starije generacije umetnika ( preko 65 godina ). Za ovakav koncept izložbe SULUV se opredelio zahvaljujući jubileju tj. 70-oj godišnjici zajedničke Godišnje izložbe umetničke produkcije članova. U fokusu su vizuelna istraživanja najaktivnijih umetnika starije generacije.
Izložba obuhvata pretežno klasične discipline kao što su: slike, crteži, grafike i skulpture, sa izuzetkom specifičnog medija kao što je performans i predstavlja raznovrstan i bogat umetnički materijal koji svedoči o jednom delu savremenog umetničkog stvaralaštva u Srbiji. Autori različitih senzibiliteta okupljeni su oko zajedničke potrebe da unutrašnja iskustva, emotivna stanja i promišljanja pretoče u vizuelne kompozicije koje nadilaze doslovno prikazivanje stvarnost, već nose lični pečat autora. Na izložbi se ukrštaju različite ideje, postupci, različiti lični diskursi. Tehnike i materijali se kreću u rasponu od akvarela, akrilika, ulja, olovke, tuša, kolaža, kombinovane tehnike do metala, drveta, ogledala, gvožđa, skaja, linoreza, akvatinte, bakroreza, zlata.
Slikarstvo kao osnovna disciplina likovne umetnosti ima dugu tradiciju. Veliki prostor istorije umetnosti posvećen je baš ovom klasičnom mediju koji je kroz istoriju bio nosilac novih ideja, naznaka i inicijator promena. Najveći broj umetnika na ovoj izložbi istražuje u polju slikarstva a njihovi rezultati se razlikuju u formi i sadržaju: stilski i tematski. Veliki uticaj na vojvođansko slikarstvo izvršila je transavangarda, tj. nova ekspresija osamdesetih godina prošlog veka. U atmosferi postmoderne nastajale su kolorističke slike, snažnih , slobodnih poteza, često prelivajući se na okvir slike težeći izlasku slike u prostor. Takođe ne sme se zanemariti ni uticaj ekspresivnog slikarstva Milana Konjovića koje je uživalo veliki ugled, ne samo, unutar vojvođanskog već i evropskog kulturnog prostora. Odjeci ovih ekspresivnih istraživanja osećaju se i danas ali izmenjeni drugačijim duhom vremena i društveno-političkim kontekstom u kome nastaju. Na ovoj izložbi, u slikama, dominiraju snažni kontrasti boja, guste teksture i energični potezi, koji gledaoce uvlače u dinamičan ritam ekspresije. Slike se kreću od apstraktnog ekspresionizma (Marija Gaško, Duško Stojanović, Giga Đuragić) do lirske apstrakcije ( Nada Denić, Milan Jakšić). Neka od ponuđenih istraživanja oslanjaju se više na minimalizam i geometrijsku apstrakciju sa soficistiranim bojenim odnosima( Jozef Klaćik). Figuracija je tretirana na različite načine, kod nekih autora u okviru snažnog kolorističkog vokabulara koji je tu da istakne mitološke i religiozne teme, podvlačeći važnost duhovnosti i istorije (Saša Dobrić, Ivan Ilić) kod drugih istaknuta nežnim koloritom, igrom linija i lirskom atmosferom, ponekad naglašenom čipkastim aplikacijama koje izlaze van slike, u prostor. (Dragoslav Višekruna, Marta Kiš Buterer). Umetničko istraživanje Marijane Prentović blisko je hiprrealističkom maniru, smirenog kolorita, privlačnog, intimističkog raspoloženja.
Crteži kao baza svih vizuelnih umetnosti i linija koja čini njegovu osnovu su na najintimniji i najspontaniji način povezani sa svojim autorom i njegovom ličnošću, njegovim emotivnim i mentalnim kodovima. Linija u prirodi nema svoju materijalnost već čini granicu među predmetima, oblicima i bojama, a svoju autonomnost izražava kroz iluzionističke postupke predstavljanja u kojima čini elemenat forme. Crteži na Godišnjoj izložbi iako na izgled minimalističniji i svedeniji, odišu napetošću linije i gestom koji otkriva unutrašnju dramatiku autora. Oni pretežno istražuju pejzažne teme, ne kopirajući sasvim realnost već u nju unoseći sopstvene emocije i impresije ( Jelena Badnjevac Ristić, Dušanka Bodulić). Drugačije tematike i načina rada je portretni, koloristički crtež istorijsko-literarnog sadržaja Mirka Molnara.
U spletu tankih linja Peter Feneši stvara nove mentalne prostore u koje smešta skulpturalne oblike.
Grafike doprinose izložbi jedinstvenim pristupom materijalu. Rađene su u tehnici linoreza, akva tinte i bakroreza. One crno-belog kontrasta u igri svetlosti i senki, sa ritmički raspoređenim formama sa figurativnim (Radovan Jandrić) i apstraktnim(Velimir Matejić) motivima stvaraju snažan vizuelni utisak. Predmetno intonirano grafičko istraživanje Divne Tilić , odmerenog je i svedenog kolorita sa dinamičnim kontrastom tamnije pozadine i plavih elemenata.
Skulpture uvode trodimenzionalni aspekt u različite diskurse, na ovoj izložbi, od svedenijih do ekspresivnijih uz zajedničko poštovanje prostora kao bitnog elementa svakaog plastičkog koncepta. Materijali i postupci su različiti: drvo, metal, skaj, gvožđe, ogledalo. Izvedene su u jednom ili u kombinaciji različitih materijala. Bliže konstruktivističkom razmišljanju uz stvaranje utiska mobilnosti su autentična istraživanja Violete Labat Mitrušić . Naglašene emocionalnosti, oslonjene na asocijativne forme su plastički koncepti Baće Vasiljevića. U kombinaciji ready made i umetnikove lične intervencije nastao je neobičan predmet (nepostojeći muzički instrument) Milorada Cvetičanina. On pleni svojom dosetljivošću i duhovitošću
Novomedijska praksa, na Godišnjoj izložbi, zastupljena je samo jednim autorom Nenadom Bogdanovićem čija se umetnička istraživanja kreću u oblasti performansa. Performans kao jedan od najkomunikativnijih medija savremene vizuelne umetnosti ostvaruje najdirektniji odnos sa publikom, te granica između umetničkog dela i konzumenta postaje veoma propustljiva i nestabilna. Terajući publiku na aktivnost, budi je i pomera iz njene sigurne zone posmatrača i daje joj aktivniju ulogu: učesnika i saučesnika. Momenat iznenađena i neočekivanosti koji nosi u sebi, čini ga uzbudljivim i privlačnim.
Performativne forme Nenada Bogdanovića u dosluhu su sa kontekstom vremena, te kroz njih, uz kritičko razmišljanje, on iskazuje svoj stav o njemu.
Celina izložbe odiše intenzivnom energijom, ličnim izrazom i dubokim emotivnim nabojem. Iako su radovi različiti po tehnici i formi, povezuje ih istraživanje unutrašnjeg sveta, potrage za istinom, osećanja i hrabrost da se forma razgradi, preoblikuje i ponovo izgradi. Pored brojnijih disciplina klasičnih medija, na izložbi je zastupljena i posmedijska umetnost tek toliko da ukaže na spremnost umetnika da se upuste u nova, rizična istraživanja. Izložba uspešno pokazuje širok raspon savremenih interpretacija ekspresionizma, apstrakcije, geometrizma, figuracije, nadrealizma i hiperrealizma nudeći posetiocima snažno i angažovano estetsko iskustvo.
Svetlana Mladenov
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
