Jasna Gulan Ružić / CRNE STRUKTURE
Otvaranje: 9. mart u 19:00 sati
09 – 27.03.2026
U ponedeljak 9. marta, u 19 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba crteža Jasne Gulan Ružić u okviru Programa izložbi članova Udruženja pod nazivom Crne strukture. Izložba će trajati do 27. marta 2026. godine.
Crne strukture
Izložba pod nazivom „Crne strukture“ prikazuje seriju monohromnih crteža izvedenih grafitom na papiru. Crteži su nastali tokom 2024-2025. godine sa ciljem potpunog fokusiranja na proces prekrivanja površine crnim grafitom (ugljenikom). Segmenti koji se nižu formirajući krajnje minimalističke strukture, nastali su procesom modelovanja crnih tonova, dugotrajnim i sukcesivnim nanošenjem slojeva crnog grafita do apsolutnog zasićenja. U tom smislu ovaj ciklus crteža specifično istražuje kako se ponaša crna materija u kontaktu sa svetlošću, odnosno fenomen prelamanja i refleksije svetlosti na crnoj površini. Crne geometrijske strukture su nastale presecanjem pravougaonih polja horizontalnim i vertikalnim linijama, a sam proces konstruisanja svake pojedinačne strukture sastojao se u vizuelnom balansiranju odnosa između crnog i belog – nacrtanog i nenacrtanog. Kada se ovaj balans ostvari i kada su crne površine apsolutno zasićene pigmentom, proces crtanja se završava. Tek tada crne strukture bivaju konačno zatvorene unutar belih margina papira koje ih definišu – a u procesu posmatranja uvek ih iznova potvrđuju.
Jasna Gulan Ružić
BIOGRAFIJA
Jasna Gulan Ružić (Novi Sad, 1976) diplomirala je 2002. i magistrirala 2007. na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Doktorske studije iz oblasti likovnih umetnosti završila je 2022. na istoj Akademiji. Od 2019. zaposlena je na Katedri za crtanje Akademije umetnosti u Novom Sadu, u zvanju docenta, a 2024. izabrana je u zvanje vanrednog profesora. Od 2004. do 2019. bila je zaposlena u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu kao slikar-konzervator. Njena polja istraživanja su crtež, grafika, konzervacija i restauracija. Članica je SULUV-a, ULUS-a, Grafičkog kolektiva Beograd, Društva konzervatora Srbije i ICOMOS-a.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
U seriji crteža Crne strukture Jasna Gulan Ružić nastavlja umetničko istraživanje medija korišćenjem monohromne geometrijske apstrakcije. Ovakvim pristupom je do sada realizovala nekoliko serija monotipija u kojima je medij linoreza svela na minimum, ne primenjujući intervenisanje na pločama. Gulan Ružić je time linorez svela na konstruktivne elemente grafike – papir, ploču, boju i otisak – ali je i otiske neobrađenih ploča tretirala kao kompozitne elemente za stvaranje novih struktura. Oni su time postali osnovne konstruktivne jedinice koje se teorijski mogu bezgranično kombinovati u nove forme, te Crne strukture Jasne Gulan Ružić možemo posmatrati kao vizuelne pandane filozofije razvoja i rasta.
Ovakav strukturalistički pristup je bio karakterističan i za jugoslovenske arhitekte (Vjenceslav Rihter, Ivanka Raspopović, Nikola Dobrović, između ostalih) za koje je geometrijska apstrakcija bila način da kroz umetnost ili arhitekturu prikažu pokret, rast društva i jugoslovenske vrednosti kao što su decentralizacija, pluralizam, otvorenost i demokratičnost. Objekti strukturalno komponovani od modularnih oblika, poput zgrade Muzeja savreme umetnosti u Beogradu, teorijski se mogu širiti umnožavanjem tih oblika, te njihove strukture nisu zatvorene, nego prilagodljive razvoju budućih potreba. U kontekstu 21. veka, strukturalistički pristup se može isto čitati kao ogledalo pokreta i beskonačnog rasta, mada apstraktnost formi ostavlja gledaocima slobodu da i na druge načine tumače radove nastale njegovom primenom, što svakako važi i za radove Jasne Gulan Ružić.
U najnovijoj seriji radova, umetnica strukturalističkim pristupom stvara crteže koji preuzimaju od grafike modularne i geometrijske konstruktivne elemente. Kao i u monotipijama, ti elementi su monohromne čiste forme komponovane u ritmične strukture koje se teorijski mogu neograničeno umnožavati i kombinovati. Crtežu, kao i linerezu, Gulan Ružić oduzima liniju i klasično shvatanje crteža kao traga pokreta, te njeni crtežu postaju pune grafitne površine, nalik na grafičke otiske. U tom kontekstu, linija se samo ponegde javlja, ali ne kao trag pokreta, nego kao neiscrtani papir u uskim procepima između crnih površina. Za razliku od grafičkih otisaka, potpuno zasićene grafitne površine karakteriše blaga refleksija koju Gulan Ružić ističe kao integralni deo njenih crteža. Ona se može shvatiti kao njihov materijalni i estetski element, ali i kao simbolični element koji poziva na refleksiju, to jest na svesno, analitičko razmišljanje o iskustvima, postupcima i uverenjima pojedinaca i kolektiva.
Sonja Jankov
