Fragmenti: 2000–2025.
Kada je započeto sistematsko proučavanja i publikovanje arhivske građe koja svedoči o radu, te predstavlja neku vrstu „biografije” Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine, 2020. godine, SULUV je obeležavao 75 godina od osnivanja. Ovaj značajan istraživački poduhvat, povezujući istorijske niti sa životom najznačajnijeg vojvođanskog udruženja vizuelnih umetnika, svojom temeljnošću nastavljao se iz godine u godinu, i približio nas novom velikom jubileju – 80-godišnjici osnivanja SULUV-a. Istraživanje se ovim poslednjim poglavljem ne završava, već se samo zaustavlja u 2025. godini, uz uverenje da će do sada publikovani tekstovi i dokumenti ponuditi novi podstrek i želju za razumevanjem istorije SULUV-a, života vojvođanske umetničke zajednice i društvenih kretanja od entuzijastičnog početka delovanja Udruženja, preko dinamičnih decenija, do ubrzane sadašnjosti. Budućim istraživačima ponuđene su određene referentne tačke i oslonci u daljem proučavanju umetničkog života Vojvodine i Novog Sada, čije je SULUV uporište već decenijama.

2000. Početak godine obeležen je prijemom novih članova u Udruženje. Tako iz Zapisnika o radu Umetničkog saveta SULUV-a od 15. januara saznajemo da je dokumentaciju za prijem podnelo sedamnaest kandidata. Uvidom u podnet materijal, Umetnički savet je procenio da svi oni ispunjavaju uslove konkursa. Ipak, nije primljeno dvoje prijavljenih, te je SULUV ove godine uvećao svoje članstvo za petnaestoro umetnika i umetnica, pretežno slikara, grafičara i crtača.
U želji da se čak i u prilično bremenitoj društvenoj situaciji donekle uhvati korak s vremenom, makar uz zakašnjenje, 29. februara poslat je dopis Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada kojim je zatraženo nekoliko „konkretnih stvari koje nedostaju” kako bi Galerija SULUV-a mogla da izlaže novomedijsku umetnost, odnosno one njene forme koje podrazumevaju korišćenje projektovane pokretne slike. Zatražen je jedan kolor televizor sa većim ekranom i jedan video-rikorder. Uz didaktičku rečenicu na kraju dopisa načinjen je pokušaj da se odgovornima u Sekretarijatu pojasni da ovaj zahtev nije hir, već potreba jer je „video umetnost dominantna forma kraja 20. veka”. Iz ovog dopisa prilično jasno se iščitavaju okolnosti u kojima je, na samom početku novog milenijuma, jednom umetničkom udruženju u Evropi bilo gotovo nemoguće da, u izlagačkom pogledu, prati aktuelne tokove dinamičnih formi savremene umetnosti.
U sve složenijim okolnostima i sa sve gorim materijalnim prilikama u čitavoj zemlji, na adresu SULUV-a i ostalih ustanova i organizacija kulture u Novom Sadu, 3. aprila stiže dopis koji pokreće pitanja vezana za finansiranje njihovih programa. Pošiljalac, Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada, obaveštava primaoce da su vrhovni organi Gradske uprave usaglasili svoj stav vezan za „određene” ustanove i organizacije. Naime, kako je pritisak na javne finansije bio toliko snažan da je budžet označen kao „izuzetno restriktivan”, sve ustanove i organizacije čije je finansiranje u bilo kojem procentu zavisilo od gradskog budžeta, a kojima Grad Novi Sad nije bio osnivač, trebalo je da izmene svoje pravne akte u pravcu omogućavanja Gradu da imenuje svoje predstavnike u upravljačkim organima tih ustanova i organizacija. U godini u kojoj će se promeniti društveni poredak, pritisak na javne finansije se lako prevodio u politički pritisak i potrebu efikasnijeg nadziranja planova i programa onih koji koriste budžet, a koji u svojim upravnim telima nemaju predstavnike javne uprave.
Iz kancelarija SULUV-a 10. aprila poslato je nekoliko molbi za pomoć u realizaciji tradicionalne godišnje izložbe članova, 49. po redu. Procenjeni troškovi iznosili su ondašnjih 25.000 dinara, što bi moglo da podmiri izdatke za prikupljanje i povrat radova, iznajmljivanja prostorija, transport izložbe, štampanje kataloga, pozivnica i plakata, i u to vreme još uvek neophodne troškove slanja pozivnica poštom. Organizacioni sekretar SULUV-a, koji potpisuje ove dopise, naglašava da u zbir sredstava koja se potražuju nisu uračunati izdaci za tri nagrade i sijaset drugih troškova. Dopisi su stigli na dve adrese u Ministarstvu kulture, jednu u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, nauku i kulturu, jednu u Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada, dok je jedan dopis namenjen „poštovanoj gospodi”, neadresiran, i verovatno upućen potencijalnim sponzorima.
Ubrzo, već 5. maja, svi članovi Uduženja obavešteni su da će 23. juna u podne biti otvorena 49. godišnja izložba SULUV-a u Galeriji „Vojvodina”, odnosno u nekadašnjoj Savremenoj galeriji na SPENS-u. Uputstvo umetnicima je da mogu da prijave najviše dva rada galerijskog formata, uz napomenu da je izložba žirirana i da će se radovi primati od 22. do 27. maja u galeriji u kojoj će izložba i biti održana. Iz LIST-a, informatora za slikare, grafičare i vajare, članove SULUV-a, koji će te godine poslužiti i kao svojevrstan katalog izložbe, saznajemo da je radove za učešće na izložbi predalo 96 autora, a da je žiri odlučio „da svi autori budu predstavljeni na izložbi, najmanje sa jednim radom”. Ovaj princip „odabira” radova, prema kojem svi autori koji su se odazvali konkursu bivaju predstavljeni makar sa jednim radom, opstao je i na početku 21. veka.
Godišnja izložba SULUV-a, 49. po redu, pojaviće se u dokumentaciji Udruženja još jednom, pred sam kraj godine, kada će se na osnovu Odluke Predsedsedništva SULUV-a od 18. decembra sponzorima kataloga pokloniti tri umetnička rada iz fonda Galerije Udruženja. Bio je to gest zahvalnosti, ali i dokaz uspešnosti onih molbi za podršku izložbi poslatih u aprilu iste godine.
Ipak, tu za društvo prevratničku 2000. godinu, u kojoj je došlo do političkih promena koje su podstakle tešku, tromu i nikada do kraja sprovedenu promenu sistema, obeležio je termin „restriktivan budžet”. Poslednje upozorenje na takvu situaciju stiglo je u SULUV, kao i u osnovne i srednje škole, ustanove i organizacije u kulturi, i sportska društva, 26. novembra iz Sekretarijata za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada. Gradska uprava tada je zamolila sve primaoce dopisa da ne pokreću projektne aktivnosti bez prethodnog dogovora i informisanja nadležnog Sekretarijata, budući da je budžet „restriktivan, a prihodi se ne ostvaruju u planiranom obimu i dinamici”. Uprkos nadi, brzina nije bila saveznik promena, a cenu za oporavak zemlje i društva na drugim poljima platiće kultura – strpljiva saveznica u neprekidnoj borbi za bolju svakodnevicu iz koje se činilo da će upravo ona povremeno biti izostavljena.

2001. Umetnički savet SULUV-a održao je sednicu 13. januara i raspravljao o dve tačke dnevnog reda. Prva se odnosila na konkurs za organizovanje samostalne izložbe u Galeriji SULUV-a: od trideset i tri prijave likovnih umetnika i jedne prijave za grupnu izložbu, za realizaciju je odabrano petnaest samostalnih izložbi, dok je preostalih pet termina dodeljeno kolektivnim izložbama. Druga tačka bila je prijem novih članova u Udruženje: svih osamnaest prijavljenih kandidata je ispunilo uslove, ali je primljeno deset.
Svestan svoje uloge strukovnog, profesionalnog udruženja koje se stara o svojim članovima i kroz različite vidove borbe za dostojanstven socijalni status, predsednik sekcije samostalnih umetnika Vojvodine, članova SULUV-a, 23. januara dopisom je zamolio Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada da „izađe u susret i iznađe rešenje” kako bi samostalnim umetnicima bilo uplaćivano penziono-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Pronalaženje rešenja za ovo pitanje osnovnih ljudskih i radnih prava potrajaće, sa promenjivim uspehom, tokom čitave ove decenije.
Republičko Ministarstvo kulture uputilo je SULUV-u i ostalim ustanovama i organizacijama u kulturi 1. februara pismo ministra finansija i ekonomije kojim su zatraženi podaci radi izrade budžeta Republike Srbije za tekuću godinu. Ovaj običan zahtev došao je u neobično vreme, ali je razumljiv ukoliko se ima u vidu da je nova republička Vlada stupila na dužnost tek koji mesec ranije, nakon velikih promena političkog sistema u zemlji. Desetak dana kasnije SULUV će primiti upitnik i od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, obrazovanje i nauku koji je trebalo da se popuni vernim podacima ukoliko je postojalo interesovanje da neki od programa Udruženja bude finansiran kroz konkurse Sekretarijata. Uspostavljanje novog modela finansiranja kulture bilo je tek na početku, ali će se ono odraziti na svakodnevicu kako Udruženja, tako i ostalih organizacija koje je trebalo da se prilagode situaciji opterećenoj obavezama u vezi sa pripremom dokumentacije, ispunjavanjem brojnih formulara i beskrajnog izveštavanja – a taj model tek je uzimao maha. I Grad Novi Sad bio je u nezavidnom položaju te godine: bez usvojenog budžeta, gradskim organima je preostala mogućnost privremenog finansiranja, te su ustanove i organizacije u kulturi zamoljene za razumevanje i strpljenje, jer njihovi zahtevi nisu ni mogli biti razmatrani.
U takvom trenutku SULUV moli Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovanje i nauku da obezbedi simboličan iznos za krečenje Galerije. Kako se u dopisu navodi, u Galeriji se godišnje održi više od dvadeset izložbi, a njeni zidovi nisu okrečeni poslednje tri godine. Ipak, tek deo jedne rečenica upućuje na to da je rukovodstvo SULUV-a bilo potpuno svesno situacije u društvu – umesto u potonjem vremenu ustaljenih tehničkih fraza, primalac pisma pročitao je: „[…] molimo Vas da nam pomognete sa 6.000 dinara kako bi do maja meseca okrečili galeriju”. Možda upravo ovakvi detalji rečitije od planova i programa govore o celokupnom stanju u zemlji.
Iz odgovora na molbu za informacijama o članstvu SULUV-a, koju je uputio Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovanje i nauku, saznajemo da je na dan 24. maja u članstvu SULUV-a evidentiran 381 umetnik, da su u pitanju slikari, grafičari i vajari, da je u Savezu sedam gradskih udruženja (Novi Sad, Pančevo, Vršac, Zrenjanin, Kikinda, Sombor i Subotica), a da je oko trećina članova u statusu samostalnog likovnog umetnika.
Izborna Skupština SULUV- a održana je 15. septembra u prostorijama Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine, uz prisustvo svih predstavnika gradskih udruženja. Iz tačke dnevnog reda o potvrđivanju prijema novih članova Udruženja između dve Skupštine može se zaključiti da je u periodu od 1997. do 2001. godine prihvaćeno osamdeset i šest novih članova, ali i da Skupština nije održana od 1997. godine. Skupština je raspravljala o izveštaju o radu SULUV-a, izabrala je novo Predsedništvo i Umetnički savet, a usvojila je i program rada za predstojeći period.
Pripremajući kratak pregled istorije i rada SULUV-a za potrebe izrade Geokulturne karte Srbije Udruženje je bilo u prilici da se osvrne na svoje delovanje u nedavnim godinama. SULUV je sebe video kao organizaciju koja „malim dotacijama i snalažljivošću uspeva da obavlja najosnovnije delatnosti”. Bio je to jezgrovit opis koji je skicirao i godine koje dolaze.

2002. Već u prvim radnim danima nove godine, tačnije 8. januara, SULUV šalje dopis iste sadržine na tri adrese: Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada, Sekretarijatu za upravu i propise iste lokalne samouprave i Izvršnom odboru Skupštine Grada Novog Sada. Tim dopisom zatražena je nabavka jednog računara sa skenerom. I tada i danas neophodni tehnički uređaji uslovljavali su efikasnost rada u pojedinim segmentima delovanja organizacije. Iako ovaj podatak navodimo kao kuriozitet, on zapravo ilustruje dužinu i brzinu puta koji je Udruženje prešlo u poslednjih nekoliko decenija. U maniru pristojnosti i blage opomene, dopis je završen rečima: „[…] nadamo se da ćemo ovu, 2002. godinu, započeti uspešno sa novim kompjuterom”.
Umetnički savet SULUV-a zasedao je, ustaljeno, početkom januara, te je i predlog za prijem novih članova datiran 12. januara. Ove godine, na konkurs se prijavilo dvadeset i sedam kandidata, a predloženo je da se u članstvo prihvati devetnaestoro – slikara, grafičara, vajara i crtača.
Situacija u kojoj SULUV treba da radi ove godine postaje jasnija ako znamo da je 23. januara Gradska uprava Grada Novog Sada uputila svim ustanovama i organizacijama u oblasti obrazovanja i kulture dopis u kojem ih je obavestila da ne postoji finansijski prostor za nepredviđene troškove i za one o kojima nadležni sekretarijat lokalne samouprave nije obavešten. Istovremeno, korisnici javnih sredstava su zamoljeni da racionalizuju troškove, odnosno da „preduzmu mere štednje”. Imajući u vidu da je to bio početak godine, a da Udruženje u tom trenutku nije raspolagalo ni svim potrebnim sredstvima za rad, naredni meseci nisu delovali obećavajuće.
Ipak, mesec dana kasnije Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovanje nauku, posredstvom gradskog Sekretarijata za obrazovanje i kulturu, obaveštava ustanove, pa tako i SULUV, da je objavio konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulture, uz prijavni formular. SULUV već 12. marta obaveštava pokrajinske organe da je podneo prijavu na ovaj konkurs „u oblasti likovnih manifestacija od značaja za razvoj kulture i umetnosti naroda i narodnosti AP Vojvodine”. Projekat za koji je zatraženo finansiranje u stvari je bio godišnji izlagački program Galerije SULUV-a i organizacioni poslovi Udruženja. Planirano je bilo petnaest samostalnih izložbi, tri kolektivne, jedna iz međunarodne razmene, godišnja izložba članova i novogodišnja prodajna izložba. U pogledu budžeta, najviše sredstava zatraženo je za godišnju izložbu, dok su plate i zarade „radnika SULUV-a” za dvanaest meseci iznosile četiri puta više. Radnika SULUV-a tada je bilo četiri, i to: organizacioni sekretar, administrativno-finansijski radnik, spremačica koja je istovremeno bila i kurirka i dežurna na izložbi, i knjigovođa kao honorarni saradnik. Iz podatka da je ovim projektom bilo planirano i izmirivanje troškova zakupa prostorija, saznajemo da ni te, kao ni potonjih godina, galerijski prostor koji je decenijama razvijao i negovao SULUV nije bio u njegovom vlasništvu. Epilog konkursa: SULUV-u je sredinom aprila odobreno sufinansiranje godišnje izložbe, dve samostalne izložbe i jedna deo stalnih troškova.
Iz odgovora uprave SULUV-a na dopis Sekretarijata za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada čitamo da je Udruženje planiralo da započne sa svojim onlajn predstavljanjem. Taj plan trebalo je da bude realizovan početkom 2003. godine, a podrazumevao je „otvaranje internet adrese i adrese veb stranice”. Na septembarskom sastanku Predsedništva i Umetničkog saveta, sudeći prema pozivu za sastanak poslatom 23. septembra, trebalo je da svi budu informisani o odluci da se otvori veb stranica kada bude pribavljen računar za Udruženje.
Pred kraj godine SULUV obaveštava članove o adresama imejla i sajta Udruženja. Prvi sajt nalazio se na virtuelnoj adresi: www.suluv.org.yu i bio je aktiviran taman na vreme da se u istom obaveštenju kolegama požele i srećni novogodišnji i božićni praznici.

2003. Početak godine bio je „rezervisan” za pisanje i slanje konkursnih prijava, pa tako iz jedne upućene 27. januara Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu saznajemo da je Umetnički savet zasedao 11. januara i tom prilikom odabrao sedamnaest samostalnih izložbi za prikazivanje u Galeriji SULUV-a i šest kolektivnih izložbi, ukupno dvadeset i tri. Ovakav tempo rada značio je da je za jednu izložbu bilo obezbeđeno trajanje od dve sedmice, uz izuzetak letnjeg perioda, kada su planirane ukupno dve izložbe, svaka u trajanju od po tri sedmice. Sa stanovišta finansijske opravdanosti, pažnje publike i potrebe da izložbe budu adekvatno iskomunicirane, ovaj broj izložbi u Galeriji SULUV-a ipak je bio neadekvatno visok, naročito imajući u vidu mnoge operativne poteškoće sa kojima će se Udruženje, kao i ostale organizacije u kulturi, suočavati veoma često u narednim godinama.
U izveštaju koji je trebalo da bude uobičajena informacija o realizaciji polugodišnjeg programa SULUV-a, zaduženi službenik u Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu Grada Novog Sada mogao je da pročita 5. avgusta da Udruženje od početka godine za svoje programe nije dobilo pokrajinska sredstva, a nije bio znatno viši iznos ni gradskih, te je zbog toga ugrožen i program u drugoj polovini godine, ali i postojanje i funkcionisanje SULUV-a. Uvidom u kasniju dokumentaciju i izlagački program, jasno je da Udruženje nije prestalo niti da radi niti da organizuje izložbe, ali je bilo zabrinuto i za svoje nasleđe i za svoju budućnost.
U istom tonu napisano je i pismo tadašnjem članu Gradskog veća zaduženom za obrazovanje i kulturu 8. novembra. Vršilac dužnosti organizacionog sekretara SULUV-a naveo je niz problema sa kojima se Udruženje suočava: najpre, zbog finansijskih (ne)prilika pominje se mogućnost gubljenja statusa i parcijalizovanje u niz opštinskih udruženja koja bi tada trebalo da se priključe Udruženju likovnih umetnika Srbije; zatim, ponovo izostaju gradska sredstva za finansiranje rada SULUV-a; potom, programi međunarodne razmene, nedavno pokrenuti u SULUV-u, obustavljeni su zbog neizvesnosti finansiranja; konačno, od 271 člana Udruženja iz Novog Sada 17 je u statusu samostalnih umetnika, a Grad Novi Sad nije im uplaćivao ni penziono-invalidsko ni zdravstveno osiguranje od 1992. godine. Isti dopis upućen je i predsedniku Skupštine grada Novog Sada, kako bi svi odgovorni bili svesni otežavajućih okolnosti u kojima radi ne samo SULUV, nego i njegovi članovi bez ikakve socijalne zaštite. Novi Sad i tada je pripremao strategiju koja bi ga svrstala među evropske gradove sa posebnom brigom o kulturi, ali čitave 2003. godine je očigledno da brojna udruženja i ustanove uz velike napore dolaze tek do skromne realizacije svojih programa

2004. Iz prijave na konkurs za sufinansiranje projekata/programa iz oblasti kulture i umetnosti Ministarstva kulture i medija Republike Srbije, a koju je SULUV podneo 9. januara, uveravamo se da je i ove godine program zamišljen prilično ambiciozno: planirano je ukupno dvadeset i sedam izložbi. Od tog broja, čak dvadeset i jedna predviđena je za Galeriju SULUV-a, tri za Muzej Vojvodine, jedna za Ambasadu Srbije i Crne Gore u Budimpešti, a dve za galerije Udruženja likovnih umetnika Mađarske. Ipak, svesni profila programa koji je zahtevao konkurs Ministarstva, iz SULUV-a projektom predlažu finansiranje onih izložbi koje su rezultat regionalne i međunarodne razmene: jedna izložba trebalo je da predstavi petnaest slikara iz SULUV-a u Budimpešti, jedna da novosadskoj publici ponudi pogled u savremenu mađarsku umetnost, po jedna bi predstavila jednog grafičara iz Mađarske u Srbiji, odnosno obratno, a jedna bi prikazala radove petnaest grafičara iz SULUV-a u galeriji mađarskog umetničkog udruženja. Ovako opsežan projekat, sa nizom izložbenih aktivnosti, svedoči o potrebi stvaranja novih veza i umetničke razmene koja je godinama bila gotovo nemoguća. U maju stiže obaveštenje Ministarstva kulture: ono nije finansijski podržalo ovaj projekat „imajući u vidu jaku konkurenciju, brojne nove i podsticajne projekte, kao i ograničena sredstva Ministarstva”.
Da je projekat ipak realizovan uveravamo se iz niza dokumenata: prvi je Molba za izdavanje dozvole za izvoz slika i grafika, upućena nadležnom pokrajinskom sekretarijatu. U tekstu molbe naveden je termin održavanja izložbe (od 2. do 19. aprila), čak i broj štafelaja (ukupno sedam) koji će, zajedno sa slikama i grafikama, biti prevezen u Budimpeštu preko graničnog prelaza Horgoš. (2003–2004, str. 27) O daljem toku projekta svedoče odluka o službenom putovanju u inostranstvo izdata organizacionom sekretaru Udruženja, zahtev i ovlašćenje za kupovinu deviza, potom i konačan obračun načinjen nakon putovanja. Uzvratna izložba mađarskih umetnika u Novom Sadu bila je potom organizovana u dva prostora: oko šezdeset slika prikazno je u Muzeju Vojvodine, dok su grafike bile izložene u Galeriji SULUV-a. Pozicionirajući ovu izložbu kao važan korak ka ponovnom povezivanju Udruženja sa umetničkim organizacijama u regionalnom okruženju, na otvaranje u Muzeju Vojvodine bio je pozvan mađarski ambasador.
Godišnja izložba članova SULUV-a, 53. po redu, održana je od 15. do 25. maja u Muzeju Vojvodine. Izložba je publici predstavila čak 103 autora i nešto više radova jer su pojedini umetnici bili zastupljeni sa po dva dela. U dopisu poslatom Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu ističe se da na prošloj izložbi nisu dodeljene novčane nagrade – što se dovodi u vezu sa kasnijim „negativnim uticajem na celokupnu izložbu i ozbiljnim odzivom likovnih umetnika”. Zbog toga se Sekretarijat moli da obezbedi sredstva za isplatu tri nagrade: za slikarstvo, grafiku i vajarstvo. Godišnja izložba članova SULUV-a bila je još uvek revijalna, bez ikakvog prepoznatljivog koncepta osim prikazivanja umetničkih radova nastalih između bijenala, uz vrlo kratko trajanje, sasvim sigurno nedovoljno za istinsko sagledavanje preko stotinu dela u različitim medijima. U tom pogledu, početkom 21. veka forma ove izložbe potpuno je anahrona, ali očigledno ni ove godine nije prevaziđena u samom Udruženju i u potrebama njegovog članstva.

2005. U junu je Umetnički savet obavestio članove SULUV-a da se na konkurs za samostalne izložbe u Galeriji SULUV-a prijavilo dvadeset i dva autora. Savet je odlučio da za termin u Galeriji predloži one izložbe kojima dodeli minimum 23 poena, a takvih je bilo četrnaest.

2006. Zapisnik sa sastanka Umetničkog saveta koji je održan 5. juna ukazuje na neke pomake u razmišljanjima o koncepciji godišnje izložbe članova SULUV-a. Ove godine bilo je planirano da se izložba održi od 6. do 17. jula, ali ne u muzejskom prostoru poput prethodne, već u Galeriji Vojvođanske banke. Umetnički savet je konstatovao da su se na konkurs za učešće na 55. godišnjoj izložbi prijavila 102 umetnika sa po jednim radom, a za prikazivanje je odabrao svega 36 dela, za tri četvrtine manje nego što je bilo izloženo dve godine ranije. I u pogledu samostalnih izložbi Umetnički savet je rezonovao drugačije od dotadašnjih: od prijavljenih trideset, odabrano je sedam samostalnih, kojima je pridružena jedna grupna izložba. Svih osam trebalo je da budu prikazane naredne godine u Galeriji SULUV-a. Iz kataloga godišnje izložbe moguće je zaključiti da je u toku 2006. došlo do određenog zaokreta u formulisanju izlagačke politike Udruženja, uslovljene donekle poteškoćama u pribavljanju materijalnih sredstava prethodnih godina i nemogućnošću da se planiraju snažniji iskoraci u pravcu finansijski zahtevnijih projekata, ali verovatno motivisane željom da se SULUV profiliše kao organizacija koja ima kapacitet da razume svoju prošlost i podstakne sadašnjost ka novim formama komunikacije savremene umetnosti.
O sličnom razumevanju vremena i potrebi boljeg upoznavanja javnosti, odnosno potencijalne publike, sa postojanjem i radom umetničkih organizacija i ustanova u Novom Sadu saznajemo iz dopisa koji je 27. juna predsednik SULUV-a poslao načelniku gradske Uprave za kulturu. U dopisu je iznet predlog za obezbeđivanje jednog bilborda koji bi koristile samo ustanove kulture kao svoj „izlog” prema građanima, za informisanje i oglašavanje programa u kulturi. Druga polovina prve decenije 21. veka još uvek je bila vreme traženja odgovarajućih komunikacionih kanala prema potencijalnoj publici.

2007. Umetnički savet prvi put u ovoj godini zasedao je 13. januara, na sednici u vezi sa prijemom novih članova u SULUV za 2007. godinu. Pregledavši prijave devetnaest kandidata, Umetnički savet je zaključio da su svi ispunili uslove konkursa, ali je odlučio da predloži osmoro za prijem u članstvo. Među predloženim novim članovima bila su tri slikara, dva grafičara, jedan vajar i dvoje multimedijalnih umetnika.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu 31. marta obavestio je SULUV o važnoj odluci koju je 28. februara donelo Izvršno veće Vojvodine. Naime, tada je usvojena Odluka o utvrđivanju udruženja i saveza koji imaju pravo predlaganja svojstva lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Članom 3. ove Odluke to pravo je povereno SULUV-u, te Pokrajinski sekretarijat podseća Udruženje na obavezu dostavljanja kriterijuma za utvrđivanje svojstva samostalnih umetnika. Bio je to početak uređivanja propisa u vezi sa ovom vitalnom oblašću rada SULUV-a. Odlukom se propisivao i postupak: Udruženje je trebalo da utvrdi predlog na osnovu kriterijuma koje je samo definisalo, ali je predlog mogao biti podnet nakon pribavljanja mišljenja komisije pri Udruženju formirane radi bavljenja ovom materijom; potom je pokrajinski organ bio dužan da donese rešenje o utvrđivanju svojstva samostalnog umetnika u roku od šezdeset dana nakon podnošenja predloga; na kraju, pokrajinski organ obavezuje se da vodi evidenciju donetih rešenja, a Udruženje se zadužuje da vodi evidenciju samostalnih umetnika i da izdaje različita uverenja koja mogu da proisteknu iz takve evidencije
Ove godine, prvi put je raspisan poziv za dodelu posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji. Ministarstvo kulture, u trapavo sročenom tekstu javnog poziva, obratilo se „svim zainteresovanim umetničkim udruženjima, ustanovama kulture, drugim pravnim i fizičkim licima” kao onima koji su bili pozvani da predlože umetnike koji su ostavili vrhunski trag u savremenoj kulturi zemlje, bilo u književnosti, muzici, vizuelnoj umetnosti, scenskim umetnostima ili kinematografiji. Uslov da predloženi umetnici budu razmatrani za dodelu posebnih priznanja bio je da su korisnici penzije – otuda i kasnije usvojen kolokvijalni naziv ovih priznanja: „nacionalna penzija”. SULUV je svojim članovima dostavio poziv Ministarstva 2. novembra, ostavivši im rok od nedelju dana za prijavu, uz izvinjenje zbog hitnosti. Tada još neuređen postupak podrazumevao je da umetnici sami zaključe jesu li pogodni kandidati za dodelu priznanja, odnosno zadovoljavaju li uslove propisane javnim pozivom, i da dokumentaciju traženu istim javnim pozivom dostave na adresu SULUV-a koji je zatim sve predloge prosleđivao Ministarstvu. Danas je taj postupak značajno promenjen, ali je promenjen i stav Ministarstva – oba reprezentativna udruženja savremenih vizuelnih umetnika (SULUV i Udruženje likovnih umetnika Srbije) imaju pravo da predlože ukupno tri kandidata. Međutim, 2007. godine, kada ni Ministarstvo nije imalo jasne procedure, SULUV je ipak odgovorio na prvi poziv za dodelu posebnih priznanja, predlažući sve kandidate koji su Udruženju dostavili dokumentaciju, njih desetoro ukupno, između ostalih Miru Brtku i Milana Stanojeva.

2008. Izveštaj o realizaciji Projekta Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine za prvo polugodište 2008. godine, poslat Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada krajem septembra, beleži da su do kraja jula održane sve planirane izložbe – čak jedanaest. Najveća izložba, Godišnja izložba članova – 57. po redu – odložena je, međutim za septembar iste godine.

2009. U dopisu sročenom 1, a poslatom 8. septembra na adresu kabineta predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine, predsednica SULUV-a obaveštava nadležne o odluci koju su doneli Predsedništvo Udruženja i Umetnički savet. Za jedno umetničko udruženje čija je misija, između ostalog, i predstavljanje radova svojih članova kroz organizaciju izložbi, odluka je imala radikalne karakteristike: SULUV je privremeno prestao sa realizacijom svojih izložbenih aktivnosti. Skoro istovetno obaveštenje bilo je poslato članovima SULUV-a i široj javnosti. Situacija u kojoj se Udruženje našlo – sa potpisanim ugovorima o finansiranju i sa Upravom za kulturu Grada Novog Sada i sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, ali ugovorima koji su u septembru bili samo slova i brojevi na papiru, bez ikakve realizacije – bila je alarmantna jer je značila da je SULUV čitave godine radio „na sopstveni pogon”, no da nije mogao više. Zbog toga je Izvršno veće zamoljeno da uplati određena sredstva iz budžetske rezerve, prema potrebama programskog delovanja SULUV-a. U međuvremenu, izlagačka delatnost je bila prekinuta. Nešto više od mesec i po dana kasnije, počela su da pristižu prva rešenja o prenosu sredstava, koja su označila kraj ove finansijske blokade Udruženja.

2010. U ovoj godini došlo je do određenih programskih promena u koncipiranju izlagačke delatnosti SULUV-a, što saznajemo iz niza dokumenata, pa tako i iz priloga Upitniku za finansiranje tekućih rashoda i izdataka udruženja u oblasti kulture i umetnosti osnovanih na nivou AP Vojvodine, popunjenog 31. marta. Za samo pet godina, Udruženje je organizovalo devedeset i dve izložbe, od kojih jedino devet nije bilo prikazano u Galeriji SULUV-a, već u drugim izlagačkim prostorima. Ovakav broj izložbi nikada nije bio kompliment efikasnosti, već stalan pritisak na organizaciju i na publiku, kao i na istanjen budžet za kulturu i povećanu nezainteresovanost javne uprave za ovu delatnost. Umetnički savet SULUV-a razumeo je da je potrebno rasteretiti program kako bi publika mogla da učestvuje u praćenju situacije na vojvođanskoj umetničkoj sceni, ali i da je nužno povećati kvalitet samih izložbi. Zbog toga je smanjen njihov broj, a od ukupno devet predviđenih za realizaciju predloženo je da žirirani termini budu oni koji predstavljaju nove projekte umetnika mlađe i srednje generacije, da jedan bude obezbeđen za retrospektive najstarijih članova, da dva termina budu pripremljena za prihvatanje gostujućih izložbi, i da jedan bude namenjen projektima međunarodne saradnje.
Od ukupno 465 članova SULUV-a najveći broj je radom i životom vezan za Novi Sad. Zbog toga u junu tehnička sekretarka u ime Udruženja šalje upit za sastanak članu Gradskog veća zaduženom za kulturu u Novom Sadu. Predložena tema sastanka je rešavanje položaja samostalnih umetnika, budući da je novi zakonski okvir preneo te nadležnosti u domen rada lokalne samouprave, a da je to životno pitanje zanemarivano u protekle dve decenije. Zbog toga je, uz upit za zakazivanje sastanka, dodata i molba da to bude „u što skorijem roku”. Gotovo istovetan zahtev, sa istim povodom, u septembru na istu adresu uputila je i Sekcija samostalnih umetnika SULUV-a, sa teritorije Novog Sada. Pitanje od najveće hitnosti tako je postalo „nezgodno” i počelo je da se prenosi iz jedne godine u narednu.

2011. Umetnički savet je 16. januara održao sastanak na kojem je doneo odluku da od sedamnaest prijavljenih kandidata, za članstvo u SULUV-u predloži sedmoro, i to: šest slikara i jednu grafičarku.
Početkom februara Gradskoj upravi za kulturu upućen je Izveštaj o realizaciji projekta „Godišnja izlagačka delatnost Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine 2010”. U izveštaju je navedeno nekoliko podataka koji nam pomažu da razumemo povod i obim programskog zaokreta Udruženja u prethodnoj godini, koji je trebalo da se nastavi u dolazećem periodu. Najpre, objašnjeni su razlozi za smanjenje broja izložbi u Galeriji SULUV-a, a iznet je i podatak o angažovanju spoljnih saradnika, mahom istoričara umetnosti i kustosa, u Umetničkom savetu. Umetnički savet tako je prvi put „otvoren” za poglede koji dolaze sa stane, čime je osnažena pozicija zahteva za promenama programske politike samog Udruženja.
U martu je SULUV odgovorio na Javni poziv radi prikupljanja predloga za utvrđivanje reprezentativnosti udruženja u kulturi, koji je raspisalo Ministarstvo kulture. Udruženje se prijavilo za oblast 12, odnosno likovne, primenjene i ostale vizuelne umetnosti. Uz prijavu, bio je neophodno podneti i sledeću dokumentaciju: rešenje o registraciji, statut udruženja, kratak istorijat, pregled najvažnijih programskih aktivnosti u protekloj deceniji, podatke o članstvu koji bi dokazali da „sastav nedvosmisleno reprezentuje kulturne delatnosti za koje je [udruženje] registrovano”, i podatke o dokumentaciji u vezi sa osposobljenošću za vršenje poverenih poslova. Kao i većina krovnih profesionalnih udruženja iz oblasti kulture i SULUV je trebalo da u kratkoj formi obrazloži i dokaže svoj višedecenijski rad u oblasti kojom se bavio od osnivanja. U godini raspisivanja javnog poziva SULUV je brojao 460 članova, uglavnom sa visokom stručnom spremom i aktivnih u polju umetnosti. Ipak, kako se u prijavi navodi, niti obrazovanje niti aktivnost nisu jedini faktori koji se uzimaju u obzir prilikom primanja novih članova. Odlučujuću reč o tome ima Umetnički savet, telo sastavljeno od članova Udruženja i spoljnih saradnika koji, na osnovu materijala pristiglog na konkurs, predlažu Skupštini nove članove, imajući u vidu njihov dotadašnji rad, ali i pretpostavljeni pravac razvoja i mogućeg doprinosa SULUV-u. Status reprezentativnosti Udruženje je dobilo 4. novembra iste godine.

2012. Već 14. januara Umetnički savet SULUV-a održao je sastanak čiji dnevni red se sastojao od dve tačke, ustaljene u ovom periodu godine: žiriranja radova za prijem novih članova Udruženja i žiriranja radova za samostalne izložbe u Galeriji SULUV-a. Od dvadeset i šest prijavljenih kandidata, Umetnički savet je odlučio da za prijem u članstvo predloži dva vajara, dva slikara i jednu grafičarku – ukupno pet novih članova. Predloga za samostalne izložbe bilo je ukupno petnaest, a termine je dobilo osam, čime je nastavljena praksa opisana i sprovedena tokom par prethodnih godina – smanjivanje broja termina, produženje trajanja izložbi i povećanje njihovog kvaliteta.
Prvog dana februara između SULUV-a i Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu zaključen je Ugovor o uplati doprinosa za samostalne umetnike za 2012. godinu. U skladu sa novoutvrđenim statusom reprezentativnog udruženja, SULUV je sada pravno postao adresa sa koje su u Gradsku upravu stizali zahtevi za uplatu doprinosa samostalnim umetnicima, u postupku koji je bio jasno proceduralno propisan, i adresa koja je bila odgovorna za dalji distribuciju doprinosa nadležnoj poreskoj upravi.

2013. U prvim danima januara Umetnički savet SULUV-a održao je sastanak na kojem je žirirao radove za prijem novih članova u Udruženje. Za članstvo u novoj godini prijavilo se dvadeset kandidata, a predloženo je da se primi dvanaestoro, među njima pet slikara, dve grafičarke, troje vajara i dve multimedijalne umetnice. Prvi put je sastavni deo (sačuvane) dokumentacije lista sa zabeleženim glasovima članova Umetničkog saveta (glasalo se upisujući plus ili minus pored imena predloženog kandidata), ali i upotreba rodno osetljivog jezika u samom Zapisniku.
Krajem marta, Vladi AP Vojvodine obratila se predsednica SULUV-a, kako bi pozvala predsednika Vlade ili pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje da odobre dodatna finansijska sredstva Udruženju. Naime, preovlađujući stav u Udruženju je bio da Pokrajinski sekretarijat za kulturu nije u dovoljnoj finansijskoj meri podržavao rad SULUV-a, a činjenica je bila i da u prošloj godini SULUV nije, „prvi put u istoriji svog postojanja”, isplatio ni plate ni doprinose svojim zaposlenima. Pošto na ovaj dopis nije odgovorio niko iz Vlade, predsednica SULUV-a ponovo se obratila istim adresatima 20. juna, ovoga puta upozorivši da će Galerija prestati sa radom ukoliko se zahtevi Udruženja ne ispune. U nekoliko navrata, SULUV je ukazivao na potrebu drugačijeg finansiranja i veće zaštite krovnog udruženja vojvođanskih umetnika koja je očekivana od nadležnih pokrajinskih organa.
Ni sa Gradskom upravom Grada Novog Sada nije bilo većeg razumevanja: dan nakon ponovljenog dopisa Vladi AP Vojvodine, predsednica SULUV-a obratila se članici Gradskog veća Grada Novog Sada zaduženoj za kulturu, sa molbom da se razmotri odobravanje dodatnih finansijskih sredstava Udruženju, ali ovoga puta zato što je konkursom opredeljen novac za realizaciju godišnje izlagačke delatnosti SULUV-a bio, sudeći prema stavu iskazanom u dopisu, odveć nizak za potrebe organizovanja čak sedamnaest izložbi. Izložbeni program u Galeriji SULUV-a bio je tada obustavljen, a Gradska uprava pozvana na veću odgovornost i omogućavanje prava na rad zaposlenima u Udruženju i njegovim članovima.

2014. Konkursna prijava i njeni prilozi koje je SULUV uputio polovinom januara Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje pomažu nam da razumemo kako je Udruženje videlo sebe i u kojim uslovima je radilo sredinom druge decenije 21. veka. SULUV je „krovno udruženje likovnih umetnika sa teritorije Vojvodine, a svojom selektivnom politikom prijema novih članova obezbeđuje kvalitativnost i reprezentativnost u struci”. U Galeriji se predstavlja recentna produkcija članova, ali tu se takođe „promovišu i publici predstavljaju i drugačije umetničke prakse, organizovanjem gostujućih izložbi autora iz regiona i sveta”. U delu formulara prijave koji se odnosi na prostor i tehničku opremljenost Udruženja, čitalac je mogao da se informiše da je „veliki infrastrukturni nedostatak galerijskog i kancelarijskog prostora nepostojanje toaleta”, kao i da Udruženje raspolaže svega „jednim računarom, multifunkcijskim štampačem sa fotokopir aparatom, faksom i telefonom i dva DVD plejera”. Krovno umetničko udruženje vojvođanskih umetnika te godine još uvek nije bilo opremljeno tehničkim uređajima koji su bili potrebni za prikazivanje izložbi aktuelne domaće i međunarodne produkcije, ali u radnom i boravišnom prostoru nedostajalo mu je i nešto daleko manje „aktuelno” – mokri čvor.
Imajući u vidu svoje ingerencije vojvođanskog udruženja umetnika, SULUV je 6. marta reagovao na situaciju nastalu u Pančevu, povodom odluke tamnošnjih gradskih vlasti o dodeli ateljea. Razlozi za ovaj „oštar protest” našli su se u činjenici da je odluka pančevačke Gradske uprave predviđala iseljenje umetnika koji su na potpuno legalan način koristili ateljee. Preraspodelu postojećih resursa, a ne izgradnja dodatnih i novih, i to na način koji je remetio ranija prava umetnika, Udruženje je videlo kao nepravedno i predložilo utvrđivanje kriterijuma za dodelu ateljea koji bi u obzir uzimali aktivnost autora na umetničkoj sceni.
Početkom maja Ministarstvo kulture i informisanja zatražilo je od reprezentativnih umetničkih udruženja, pa tako i od SULUV-a, podatke o broju članova, kako bi taj podatak bio dostupan komisiji koja je trebalo da (ponovo) utvrdi reprezentativnost udruženja u kulturi. SULUV uzvraća informaciju 19. maja i ustupa tražen podatak: Udruženje je tada imalo 476 članova – slikara, grafičara, vajara i multimedijalnih umetnika.
U julu predsedništvo SULUV-a je poslalo pisma Gradskoj upravi za kulturu i članu Gradskog veća Grada Novog Sada zaduženom za kulturu, u kojem ga je zamolilo za organizaciju sastanka sa predstavnicima Udruženja, povodom niza tema od najveće važnosti za kulturu u Novom Sadu. Pismo podstaknuto, u prvom redu, aktuelizacijom pitanja boljeg regulisanja podizanja spomenika i spomen-ploča u gradu, nije se zaustavilo samo na komentarisanju postojeće prakse, već je odgovorno ponudilo rešenja za njeno unapređenje.
Izbor novog Predsedništva SULUV-a trebalo je da bude održan na sednici Skupštine Udruženja, zakazanoj za 15. septembar. Kako su tada prisustvovala jedva 23 člana, manje od desetine ukupnog broja članova (tada ih je bilo 471), sednica je otkazana, Predsedništvu je konstatovan tehnički mandat, a nova je zakazana za 8. novembar. Pred kraj oktobra Predsedništvo SULUV-a u tehničkom mandatu skrenulo je pažnju članovima na potrebu prisustvovanja Skupštini jer „samo ličnom inicijativom članova i aktivnom participacijom u radu SULUV-a moguća je transformacija našeg udruženja u efikasniji servis svojih članova i društveno respektabilnu instituciju”.

2015. Sredinom januara zasedao je Umetnički savet SULUV-a i nakon pregledanja svih radova autora prijavljenih na konkurs za prijem novih članova, a prijavljenih je bilo dvadeset i troje, odlučio je da za prijem predloži: osmoro za članstvo u slikarskoj sekciji i jednu autorku za članstvo u sekciji grafičara – ukupno devetoro umetnika. Na istom sastanku Umetnički savet je odlučio da u Galeriji SULUV-a, od dvadeset i jedne prijavljene, termine dobije deset samostalnih izložbi.

2016. Na sastanku Umetničkog saveta SULUV-a, održanom 22. januara, raspravljalo se o dve tačke koje su već godinama deo dužnosti Saveta na početku godine: o prijemu novih članova u Udruženje i o izboru samostalnih izložbi koje će biti deo programa Galerije SULUV-a u tekućoj godini. Neuobičajeno, na konkurs za izbor u članstvo prijavilo se tek sedmoro kandidata, a Savet je, konstatujući da svi ispunjavaju uslove, glasanjem odlučio da predloži prijem tri slikarke i jedne grafičarke. Od devetnaest prijavljenih izložbi Savet je odabrao trinaest za prikazivanje, uz dodeljivanje dva rezervna termina.
U februaru u SULUV stiže dopis iz Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada u kojem se Udruženje obaveštava da je Gradska uprava izvršila uvid u poreske kartice samostalnih umetnika čije doprinose je u obavezi da plaća Grad Novi Sad. Na taj način, Uprava je došla do saznanja da umetnici imaju dugove nastale u ranijem periodu. U dopisu se zahteva da SULUV, zajedno sa umetnicima, preduzme korake koji bi obezbedili korišćenje prava koje im pripada uplatom doprinosa – što je značilo da je Udruženje zamoljeno da obavesti svoje članove da je potrebno da izmire te dugove. Inače, kako tvrdi vršilac dužnosti načelnice Uprave za kulturu, „uplata socijalnih doprinosa na dosadašnji način u uslovima dugovanja iz prethodnog perioda gubi smisao”.
Odgovor iz SULUV-a usledio je 9. marta. U njemu je Udruženje podsetilo Gradsku upravu da se ne sme izgubiti iz vida činjenica da su umetnici kojima su evidentirana dugovanja zapravo „sugrađani koji nemaju zdravstvene knjižice [i] roditelji koji ne mogu da leče svoju decu”. Zalažući se za pravedno rešenje pitanja aktuelizovanog od strane Uprave za kulturu SULUV je podsetio da postoje primeri boljih praksi u okruženju, naveo koji modeli bi mogli biti upotrebljeni (otpis kamate duga, reprogramiranje duga) i na kraju naglasio da „nismo saglasni sa konstatacijom da ’uplata socijalnih doprinosa na dosadašnji način u uslovima dugovanja iz prethodnog perioda gubi smisao’, jer se doradom i poboljšanjem u ovoj sferi iskazuje učinak Grada poboljšanju kulturne klime”.
Nakon više od četrdeset godina rada Galerije SULUV-a na istoj adresi, Bulevar Mihajla Pupina 9, SULUV je dobio obaveštenje Javnog preduzeća „Poslovni prostor” da će se cena zakupnine tog prostora povećati čak četiri puta. Brzom reakcijom Udruženje je odgovorilo JP-u da se rad SULUV-a finansira iz budžeta, da je u pitanju reprezentativno udruženje u kulturi, da se Galerija na tom mestu nalazi decenijama, i zamolilo da se zakup i nadalje plaća po povlašćenoj ceni. Nedostatak svesti o značaju subvencionisanja razvoja kulture ili samo neinformisanost službenika zaduženog za obnavljanje ugovora sa korisnicima – ostaje utisak da je SULUV godinama različitim instancama iznova trebalo da objašnjava čime se bavi, u kojoj funkciji i zašto je to važno. Molba SULUV-a na kraju je ipak uvažena.

2017. Na Izbornoj Skupštini SULUV-a, 11. januara, doneto je pet važnih odluka: izmenjen je Statut Udruženja, verifikovan je prijem novih članova, izabrano je pet novih članova Predsedništva, kao i novi predsednik, formiran je nov petočlani Umetnički savet, a povećana je i članarina za 2017. godinu i određen je rok za uplatu.
Nekoliko dana kasnije, u dva navrata je zasedao Umetnički savet i na svojim sastancima doneo neophodne odluke za početak godine: predlog za prijem novih članova u Udruženje, odluku o godišnjem programu Galerije SULUV-a, i odluku po konkursu za boravak u Cite Internationale des Arts u Parizu. Od deset prijava pristiglih na konkurs za prijem novih članova odlučeno je da se predloži sedmoro (troje slikara, jedna grafičarka i troje umetnika koji se bave novim likovnim medijima), dok je odlučeno da se dodeli deset izlagačkih termina za samostalne izložbe članova SULUV-a, da se prihvate svi predlozi za saradnju, i da se organizuje jedna komemorativna izložba. Za Cite je pristigla samo jedna prijava, te je doneta odluka da se ta prosledi SULUJ-u koji je regulisao boravak umetnika iz Srbije u pariskim ateljeima.
Početkom jula predsednik SULUV-a pismom je podneo svoju neopozivu ostavku Predsedništvu, Umetničkom savetu i celokupnom članstvu. Odlazak sa mesta predsednika, samo pola godine nakon izbora, bio je izazvan „rezultatima koji se ni malo nisu promenili”, uprkos uloženom vremenu i snazi. Nekoliko sedmica kasnije Predsedništvo je izabralo novog, petog člana koji je postao i novi predsednik SULUV-a.
Potreba zajedničkog delovanja opredelila je tri reprezentativna profesionalna udruženja koja deluju na teritoriji Novog Sada da potpišu Sporazum o zajedničkoj saradnji. To su učinili SULUV, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV) i Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS). Ovaj važan sporazum podrazumevao je spremnost da se zajednički nastupa pred lokalnom samoupravom, poštujući profesionalne etičke standarde, sa ciljem unapređenja uslova za stvaranje, komunikaciju i vrednovanje rada u polju umetnosti i kulture, na taj način omogućavajući udruženjima da zagovaraju zajedničke interese.
Na kraju godine Umetnički savet je zasedao kako bi usaglasio predlog za prijem novih članova SULUV-a u 2018. godini. Dotadašnje sednice sa ovom temom sazivane su u januaru, ali od ove godine praksa je promenjena, te će tako na kraju svake tekuće Umetnički savet odlučivati o predlozima za članstvo u narednoj godini. Od šesnaest kandidata odlučeno je da bude predloženo trinaestoro, odnosno sedmoro slikara, tri grafičarke i troje vajara.
Godišnja Skupština SULUV-a održana je 16. decembra, uz prisustvo dvadeset članova. Iz opsežnog zapisnika saznajemo da je na sednici bilo devet tačaka dnevnog reda. Prvu tačku, vezanu za izveštaje i zapisnike, predstavio je predsednik Udruženja, naglasivši da sva dokumenta te vrste mogu da se pronađu na sajtu SULUV-a. Pod drugom tačkom razgovaralo se o aktivnostima Udruženja u godini na izmaku, članovi su upoznati sa promenama Statuta, podnet je izveštaj o novoprimljenim članovima i o izlagačkom programu Galerije. Tokom treće tačke članovima su predočene izmene u radu Udruženja koje proizilaze iz obaveza prema Zakonu o udruženjima. Pod četvrtom tačkom razmatrano je finansijsko poslovanje SULUV-a, a Predsedništvo je donelo odluku o krajnjem roku za plaćanje članarine u Udruženju – svi članovi koji su izmirili svoje obaveze u tom pogledu smatrani su aktivnim članovima. Naredne tačke bile su posvećene potrebi donošenja preciznijih pravilnika, razgovora o postojećim i eventualno novim prostorima za rad Udruženja, planovima za naredni period i raznim, a neophodnim temama.

2018. Budući da je krajem prethodne godine Umetnički savet doneo odluku o predlogu za prijem novih članova SULUV-a, na sastanku 19. januara odlučivao je o izložbenom programu za Galeriju SULUV-a i o predlozima za umetnički boravak u Cite Internationale des Arts u Parizu. Za termine samostalnih izložbi u Galeriji prijavilo se dvadeset i sedam autora, od toga čak jedanaestoro umetnika koji nisu bili članovi Udruženja. Umetnički savet je odlučio da godišnji program Galerije čini četrnaest samostalnih izložbi, a takođe je konstatovao da su na konkurs za boravak u Cite-u pristigle dve prijave koje su bile prosleđene SULUJ-u.
Zajednička sednica Predsedništva i Umetničkog saveta održana je 26. januara. Osim informativnih tačaka dnevnog reda, raspravljalo se o potrebama i predlozima za izmenu pravilnika za izlaganje u Galeriji SULUV-a. Odlučeno je da ova tela zajednički definišu kriterijume koji bi uspostavili poredak u izboru godišnjeg programa Galerije, a prihvaćena je izmena pravilnika čija je nužnost proverena u praksi: kandidati koji ne mogu da pripreme elektronsku aplikaciju bili su upućeni na pomoć kancelarije SULUV-a. Ova naoko sitna izmena u stvari je značila priznavanje stanja u stvarnosti i, makar načelno, omogućavala je proširenje kruga aplikanata i veću dostupnost konkursa.
Sredinom maja održano je Vanredno zasedanje Skupštine SULUV-a. Skupštini su prisustvovala dvadeset i tri člana. Tada je podnet izveštaj o radu Predsedništva, načinjene su izmene u sastavu Umetničkog saveta i Predsedništva, raspravljalo se o radnim prostorima Udruženja, o predlozima novog Statuta i tri nova pravilnika. Prilikom podnošenja izveštaja o radu članovi su informisani o angažovanju nekoliko spoljnih saradnika Udruženja, između ostalih i pravnika koji nudi besplatne pravne konsultacije za sve članove. Skupština je takođe bila obaveštena o promeni termina javnih konkursa za prijem novih članova i za izlaganje u Galeriji SULUV-a, pri čemu je prvi konkurs trebalo da se sprovede u avgustu, a drugi u oktobru, kako bi se novi članovi što pre uključili u programe Udruženja. Bilo je reči i o mogućnostima finansiranja projekata SULUV-a putem konkursa i o rekonstrukciji Galerije.
Sredinom septembra došlo je do realizacije prve u nizu izložbi koje su saradnički organizovala dva udruženja: SULUV i BVBK – udruženje vizuelnih umetnika iz Štajerske. Izložba Wear Your Inside Out, otvorena u Gracu (Austrija), podrazumevala je učešće i tri umetnice-članice SULUV-a, dok je BVBK učestvovao na oktobarskoj izložbi u SULUV-u iste godine. Ovakve saradnje između SULUV-a i različitih regionalnih ili nacionalnih udruženja iz drugih kulturnih sredina ustalile su se kao podsticaj za razmenu umetničkih ideja, iskustava rada u različitim sistemima i proširivanja znanja publike.
Godišnja Skupština SULUV-a održana je 1. decembra. Tom prilikom, izveštaj je podneo Umetnički savet koji je 27. septembra odlučivao o ishodu konkursa za prijem novih članova i tada doneo nesvakidašnju odluku da, nakon pregledanja materijala dvadeset kandidata, predloži da se u članstvo prime svi, konstatujući da je „materijal koji su priložili prijavljeni kandidati izuzetan”. Na svom drugom zasedanju, 23. novembra, Umetnički savet je odabrao petnaest samostalnih izložbi članova Udruženja za prikazivanje u Galeriji (od dvadeset prijavljenih), dok su termini dodeljeni i nekolikim kustoskim izložbama, uz povećavanje broja onih koje su plod međunarodne saradnje. Članovima je podnet finansijski izveštaj, a upoznati su i sa dotadašnjim učinkom i planovima vezanim za renoviranje Galerije. Predstavljen je prvi programski ciklus SULUV-a u ovoj godini: AIR, odnosno Artist-in-Residence, koji je u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu ugostio rad jedne nemačke umetnice. Članovima je predstavljena inicijativa SULUV-a, UPIDIV-a, DaNS-a i nekoliko nezavisnih organizacija u vezi sa projektom Agraria, odnosno stvaranjem novog gradskog prostora za umetničku produkciju; nekadašnja zgrada Elektrolux-a, prema ovom projektu i putem zajedničkog delovanja navedenih organizacija, trebalo je da postane multifunkcionalni centar u kojem bi bile smeštene kancelarije udruženja, prostori za nastanak umetničkih radova, radionice, galerija, klub i ateljei za međunarodne programe. Projekat je bio usmeren kao inicijativa za oporavak zanemarenog prostora i njegovu transformaciju u centar umetničke produkcije i kulture u Novom Sadu.
2019. Tokom ove godine, SULUV je organizovao brojna gostovanja internacionalnih umetnika. Od aprila, pa sve do novembra, bilo kao učesnici programa Artist-in-Residence ili projekta Art Body Art, gostujući umetnici su održali niz radionica u oblasti performansa, video i multimedijalnih radova. Susreti sa vojvođanskom zajednicom umetnika i sa studentima Akademije likovnih umetnosti kojima su umetnici predstavljali svoje prakse bili su zamišljeni kao procesi upoznavanja i interkulturalne razmene. Gradeći svoju ulogu inicijatora i spone u takvim neophodnim povezivanjima SULUV je sve više postajao platforma za komunikaciju unutar sistema vizuelne umetnosti i o umetnosti samoj.
Umetnički savet održao je sastanak 20. septembra kako bi pregledao materijal pristigao na konkurs za prijem novih članova. Od ukupno dvadeset i pet prijavljenih Savet je za prijem predložio dvadeset i četvoro, konstatujući kako je jedan broj kandidata samo delimično ispunio pravila konkursa. Inače, ove godine je Savet prvi put u izveštaju izložio obrazloženje za materijal i rad svih prijavljenih kandidata, što će postati stalna praksa.
Predsedništvo SULUV-a u oktobru je održalo dva sastanka – jedan vanredan i jedan redovan. Na vanrednom tema je bila usvajanje Pravilnika o izlaganju u Galeriji Udruženja, ali je okosnica sastanka bila upoznavanje svih članova sa mogućnošću da SULUV zakupi prostor u vlasništvu Gradske uprave Novog Sada i koristi ga kao multifunkcionalni atelje, odnosno Studio za stručni boravak i umetničko-istraživački rad SULUV, kako je predloženo. Pre bilo kakvih aktivnosti u vezi sa konačnim dogovorom sa Gradskom upravom trebalo je, međutim, precizno planirati model održivosti i funkcionisanja ateljea, a ovaj sastanak bio je inicijalan upravo za produbljivanje takvih razmatranja. Na redovnom sastanku bilo je reči o saradnji sa Fondacijom „Novi Sad 2021” i programima realizovanim kao rezultat tog zajedničkog rada. Raspravljalo se i o pripremama za narednu godišnju Skupštinu Udruženja.
Konkurs za izlaganje u 2020. godini otvoren je 1. novembra i sproveden prema novom Pravilniku o izlaganju u Galeriji SULUV-a. Osnovna izmena bilo je ustrojavanje propozicija, obaveza SULUV-a i osavremenjivanje prijavnog formulara za dve kategorije izložbi: programe članova Udruženja, odnosno program partnerskih realizacija i edukativnoistraživački program. Za obe kategorije Udruženje se obavezalo da obezbedi: prostor, stručnu i tehničku pomoć pri instalaciji izložbe, komunikaciju izložbe u javnosti, dostupnu tehničku opremu, godišnji katalog, fotodokumentaciju otvaranja, prateći promotivni štampani materijal, troškove vezane za otvaranje izložbe, kao i recenziju za partnerske programe.
U novembru je ponovo zasedalo Predsedništvo sa ciljem efikasnijih priprema za godišnju Skupštinu, ali i informisanja svih članova u vezi sa programima rezidencijalnog boravka internacionalnih umetnika, kao i sa određenim novim programskim linijama koje su pomerile izlagačku praksu Udruženja ka savremenijim formama i sveobuhvatnijem sagledavanju aktuelne produkcije, iskoračivši na taj način iz ustaljenih oblika izložbi. Konkretno, radilo se o projektu SMIC. Mala pokretna forma koji je najavio zaokret u pravcu drugačije, savremenije izlagačke politike SULUV-a.
Godišnja Skupština SULUV-a održana je 1. decembra pred 50 prisutnih članova, od kojih je 32 imalo status aktivnog člana. Podnet je izveštaj Umetničkog saveta vezan za prijem novih članova i izlagački program Galerije Udruženja. Predsednik je upoznao članstvo sa tokom adaptacije Galerije u protekloj i ovoj godini, čime je konačno zaokružen proces uređenja Galerije u jedan od funkcionalnijih galerijskih prostora u gradu. Ugrađivanje nove rasvete, krečenje, postavljanje novog staklenog izloga, kupovina nove opreme, pa i izgradnja toaleta i opremanje prostorije za rad, približili su Galeriju standardima za izlagačke prostore. Članovima je podnet finansijski izveštaj, predočeni su im inicijalni koraci saradnje sa Fondacijom „Novi Sad 2021” i obavešteni su o trenutnom statusu ideje otvaranja multifunkcionalnog studija.
2020. Januar je obećavao godinu ispunjenu programima, realizacijom izložbi novog programskog profila i brojnim saradnjama sa drugim umetničkim organizacijama, kako je vidljivo iz Zapisnika sednice Predsedništva, održane 10. januara. Tom prilikom, članovi Predsedništva dobili su potrebne informacije u vezi sa pozivom za zaključenje Ugovora o zakupu poslovnog prostora koji je SULUV-u uputila Gradska uprava, čime bi mogao da počne rad na formiranju multifunkcionalnog studija. I naredni sastanak u februaru Predsedništvo je posvetilo skoro isključivo razmatranju načina rada i opstanka Studija za stručni boravak i umetničko-istraživački rad – Multifunkcionalnog (MF) studija. Poseta prostoru budućeg studija usledila je krajem februara.
Narednih nekoliko meseci, sve do majskog sastanka Predsedništva SULUV-a, i u Srbiji i u čitavom svetu obeležila je pandemija Kovida 19 tokom koje je bilo nemoguće realizovati bilo kakve in situ programe u kulturi, jer je utvrđeno da prenošenju tog opasnog virusa pogoduju lični kontakti, kakve je nemoguće izbeći u situacijama poput otvaranja izložbi. U našoj zemlji bilo je proglašeno vanredno stanje, te je tako i kulturni život zemlje na neko vreme stavljen „na čekanje”. Životi onih koji kulturu stvaraju, međutim, nisu mogli da budu zamrznuti u vremenu. Zbog toga je prva tačka na sastanku Predsedništva, održanom 6. maja, bila izveštaj o radu za vreme vanrednog stanja i, posebno, aktivnosti oko predlaganja sistemskih mera podrške radnicima u kulturi. Na istom sastanku zaljučeno je da program treba da se prilagodi novim okolnostima, a da upravo zbog njih program razmene i umetničkog boravka nije moguće nastaviti dok se situacija ne promeni. To je u potpunosti promenilo planove vezane za MF studio, jer je upravo taj prostor zamišljen kao rezidencijalni i istraživački, ali je Predsedništvo razumelo da je opstanak tog projekta moguć samo uz pomoć donacija.
Nakon vanrednog stanja u zemlji, 20. maja je otvorena izložba Dokument iz izolacije. Izložba je nastala kao potreba da se u vremenu lišenom ličnih kontakata i povećane distance, ne samo fizičke, ponovo dotakne tema odnosa između umetnosti i društva. Ovaj važan stepenik u ponovnom uspostavljanju zaustavljenog života SULUV je preduzeo razumevajući specifično stanje „umetnika u mirovanju” i njegovog stalnog kretanja u svetu ideja i unutrašnjeg života koji ne može da miruje.
U septembru je održan sastanak radnih tela SULUV-a. Pored predloga vezanih za termin i dnevni red naredne godišnje Skupštine Udruženja, izveštaja o radu i razmatranja o angažmanu radnih tela, na sastanku je značajna pažnja bila posvećena i uspostavljanju debatnog programa u saradnji sa ULUS-om. Pandemija kovida 19 još jednom je naglasila svu ranjivost položaja samostalnih i samozaposlenih umetnika, te je u cilju pokretanja javnog dijaloga o svim tim gorućim temama SULUV odlučio da podrži i doprinese debatnom programu beogradskog udruženja.
Istog meseca zasedao je Umetnički savet i doneo odluke u vezi sa prijemom novih članova u SULUV: od prijavljenih devetnaest kandidata predloženo je da se u Udruženje primi šesnaestoro.
Godišnja izložba članova SULUV-a bila je tema sastanka Umetničkog saveta 13. novembra. Savet, imajući pred sobom obilje materijala, a verujući da je izložba još uvek revijalnog karaktera, jer joj nije bilo određeno ni tematsko ni medijsko usmerenje prilikom raspisivanja konkursa, odlučio je da svih 65 prijavljenih autora stekne pravo da izlože svoj rad. Godišnja izložba, iako nejasne fizionomije i bez ikakvog idejnog pomaka od prve organizovane, tako je – iz želje i shvatanja članstva – ostala u granicama koje je sama sebi zacrtala: godišnji pregled raznolike produkcije članova Udruženja.

2021. Iz Izveštaja sa sastanka Umetničkog saveta, održanog 2. septembra, saznajemo da se na konkurs za prijem novih članova u SULUV prijavilo trinaest umetnika. Uvidom u njihov materijal Savet je odlučio da bude primljeno desetoro i za svakog primljenog kandidata pripremio je obrazloženje.
Početkom septembra održana je Godišnja Skupština SULUV-a kojoj je prisustvovalo trideset i sedam članova. Prethodne godine Skupština nije mogla da se organizuje zbog ograničenja u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa. Na sednici su svoj izveštaj podneli Predsedništvo i Umetnički savet, govoreći o ostvarenju budžeta, programskom aspektu rada Udruženja, prijemu novih članova. Važna tačka bila je izmena Pravilnika o članstvu, čija primena je trebalo da da potpuni uvid u broj i status članova, odnosno da doprinese važnom zadatku revizije članstva. Raspravljalo se još i o tačkama posvećenim izveštajima o poverenim poslovima, i o izboru radnih tela za period od 2022. do 2025. godine. Članovima su predstavljeni rezultati aktivnosti na poboljšanju statusa samostalnih umetnika koje su organizovane sa drugim organizacijama, pa je tako naročito istaknuto formiranje Fonda solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije koji su bili u naročito teškom socijalnom položaju za vreme pandemije – rezultat rada ovog fonda bila je dodela novčanih sredstava ugroženim umetnicima.
Poslednjeg dana novembra Ministarstvu kulture i informisanja Srbije dostavljen je zajednički predlog SULUV-a i ULUS-a za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina. Znatno drugačiji postupak nego prilikom predlaganja prvih kandidata u oblasti vizuelnih umetnosti za dodelu „nacionalnih penzija” zahtevao je da zajednička komisija SULUV-a i ULUS-a izvrši bodovanje nagrada koje su tokom profesionalnog rada dobili kandidati, a zatim da načini listu obrazloženih predloga – kojih je moglo da bude samo tri. To su ove godine bili: Aleksandar Cvetković, Jovan Rakidžić i Slobodan Knežević. Ministarstvo je tada, među dvadeset dobitnika nacionalnih priznanja, uvrstilo svega jednog vizuelnog umetnika.

2022. Izveštaj Umetničkog saveta sa početka januara razmatrao je 29 prijava za samostalne izložbe članova Udruženja u Galeriji SULUV-a. Pored kvaliteta predloga, trebalo je da budu ispunjena još dva uslova: da je predlog podneo aktivan član sa plaćenom članarinom za prethodnu godinu, da autor predloga nije izlagao u Galeriji SULUV-a u protekle tri godine. U godini u kojoj je Novi Sad bio evropska prestonica kulture Umetnički savet je odlučio da publici predstavi četrnaest izložbi u terminima od po dve sedmice. Ovoga puta Savet je obrazložio svoju odluku kratko opisujući svaku od prihvaćenih izložbi.
U Galeriji SULUV-a i Malom likovnom salonu 21. februara otvorena je izložba Izbrisani, u okviru projekta Poveži/Obeleži (Link It/Mark It). Okosnica projekta bilo je međusobno povezivanje umetnika u vezi sa iskustvima 90-ih godina 20. veka i (ne)mogućnostima umetničkog razvoja i rada u tom periodu. Sama izložba Izbrisani bavila se različitim vidovima diskriminacije kojima su sistemi na području jugoistočne Evrope izlagali svoje stanovništvo u pokušaju da dostignu „pročišćenje” nacionalnog prostora, ali i sazrevanjem umetničkih ličnosti i opusa u takvom društvenom okruženju. Ovaj projekat dobro ilustruje širinu tema i razumevanja uloge umetnosti na izmaku 20. i početku 21. veka kojima je SULUV razumeo da je potrebno da se bavi kako bi proširio granice svog delovanja.
Na sednici Predsedništva SULUV-a 22. jula predstavljen je predlog da se uvede kategorija upisnih članarina za novoprimljene članove Udruženja. Time bi se ukinula participacija koju su do tada plaćali svi kandidati prijavljeni na konkurs za prijem novih članova, ali bi se ukinula i odredba Pravilnika o članstvu koja je novoprimljenim članovima obezbeđivala besplatnu prvu godinu članstva.
Izveštaj Umetničkog saveta sa sastanka održanog 28. septembra, o odabiru trinaest kandidata za prijem u članstvo, od prijavljenih šesnaest, donosi jednu bitnu novinu: obrazloženja ovoga puta nisu upućena samo kandidatima koji će uskoro postati članovi SULUV-a, nego i onima koji nisu zadovoljili uslove za prijem u članstvo.
Sednica Predsedništva SULUV-a, održana 12. oktobra, bila je prilika da članovi Predsedništva budu u potpunosti informisani o novom projektu koji će se realizovati u saradnji sa MMC Led Art. U pitanju je bio Otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnih i likovnih umetnosti, Slika grada. Ovaj projekat, finansiran putem konkursa za koji je aplicirano kod Grada Novog Sada, početak je nastanka nove javne kolekcije savremene umetnosti koju će činiti radovi umetnika koji stvaraju ili su obrazovanjem vezani za Novi Sad. Zamišljen kao partnerski poduhvat obe organizacije, projekat je uspešno realizovan ove i naredne dve godine. Nakon svakog otkupa radovi su prikazivani na izložbama, a kolekcija je u istoj formi bila dostupna publici novosadskih i okolnih „kulturnih stanica”.
U Kreativnom distriktu 22. novembra bila je otvorena izložba Relacije tela, koja se realizovana kao deo projekta Art Body Art. Ova izložba bila je jedna u nizu veoma živih aktivnosti, u okviru ovog projekta, koje su se odvijale nekoliko godina unatrag, a podrazumevale su izložbe, predavanja i radionice. Povezujući novomedijsku umetnost i fenomen tela projekat je pružio pogled u jedan važan segment scene i zahvatio brojne eksperimentalne pristupe temi. Takođe, postalo je vidljivo da bez „projektnog načina razmišljanja” produkcija umetnosti postaje zahtevan zadatak. Ovim i drugim svojim projektima, na kojima je intenzivno radio od 2018. godine, SULUV je proširio mogućnosti kako za prikazivanje umetničkih radova, tako i za njihov nastanak.

2023. Članovi Umetničkog saveta održali su sastanak 15. oktobra kako bi odlučivali o prijemu novih članova u SULUV. Na mesec dana otvoren konkurs prijavilo se jedanaestoro kanidata, a Savet je odlučio da u članstvo bude primljeno osmoro, uz pohvalu naročito mlađim kandidatima čiji radovi svedoče o „eksperimentalnoj energiji” savremene umetnosti u Vojvodini.
Na Godišnjoj Skupštini SULUV-a 11. decembra podneti su izveštaji Predsedništva i radnih tela. Predstavljen je finansijski izveštaj prema kojem je Grad Novi Sad finansirao četiri projekta Udruženja (Godišnji program, Pomeraj u kodu, Poveži-obeleži, Slika grada), dok su AP Vojvodina i Ministarstvo kulture učestvovali u budžetu SULUV-a sa skoro podjednakim iznosom sredstava, oko četiri puta nižim od onog koji je izdvajao Grad Novi Sad. Finansijska stabilnost unutar koje SULUV ove godine realizuje svoje projekte i koja mu omogućava rad jedan je od pokazatelja puta dugog dve decenije kojim su zajedno stupali i Udruženje i društvo, sa promenjivim ishodima, ali – bar u slučaju Udruženja – sa stalnim napretkom.

2024. Sednica Predsedništva SULUV-a u martu bila je posvećena: sistematizaciji poslova, predlozima za jubilej Udruženja, dogovorima vezanim za konkurs „Slika grada”, ali pod tačkom „Razno” nailazimo na informaciju da je Udruženje predalo projekat naziva Relacije tela SMIC. Pokretna forma nakon učešća na UNESCO forumu. Tako je programska linija Novih umetničkih praksi, kojom je SULUV unapredio svoju programsku politiku, nastavljena projektom čija okosnica su bili radovi umetnika zaokupljenih fenomenom tela. Izložba je realizovana u septembru, kao rezultat internacionalne saradnje UNESCO gradova Novog Sada i Graca (Austrija), odnosno organizacija SULUV i Aporon 21.
Kako saznajemo iz zapisnika majske sednice radnih tela SULUV-a, poslovi na formiranju Baze vizuelne umetnosti Srbije su uveliko u toku. Dva reprezentativna udruženja, ULUS i SULUV, zajednički su pristupili ovom kompleksnom poslu koji podrazumeva izradu pregleda umetnika, umetničkih kolektiva i ustanova i organizacija koje izlažu i komuniciraju savremenu vizuelnu umetnost. Baza sadrži još jednu važnu „alatku” za dostizanje fer prakse u procesu rada sa umetnicima: kalkulator naknada za vizuelne umetnike.
Na sastanku Umetničkog saveta u junu diskutovano je o formatu Godišnje izložbe članova Udruženja. Nakon elaboracije dva posve različita koncepta – tematske izložbe, uz kustosku selekciju, ili izložbe revijalnog karaktera – odlučeno je da se odstupi od dotadašnjeg načina rada i podrži koncept tematske izložbe koja podrazumeva saradnju sa kustosom čiji će zadatak biti da selektuje radove pristigle putem konkursa.
Iz zapisnika sednice radnih tela SULUV-a, održane krajem novembra, saznajemo da je Udruženje partner u novom evropskom projektu – Shared Visions. Projekat podrazumeva vodećeg i još sedam partnera iz različitih zemalja, a cilj mu je da iznova osmisli način na koji umetnici rade i sarađuju, naročito u društvenom kontekstu Balkana i Istočne Evrope. Zvanično, projekat je započet 1. novembra, a trajaće naredne četiri godine. Taj datum, 1. novembar 2024. godine, ipak će biti zapamćen po tragičnom događaju na novosadskoj železničkoj stanici, kada je u padu nadstrešnice glavne železničke zgrade smrtno stradalo šestnaestoro ljudi. Talas otvorenog društvenog bola, žudnje za pravdom i grupisanja hrabrosti zahvatiće uskoro najpre akademsku – i to onu najmlađu, studentsku – zajednicu, potom će njime biti obuhvaćene različite druge organizacije jednakih vrednosti i istih težnji.
Na decembarskoj Skupštini SULUV-a izveštaj o radu podneo je Umetnički savet, koji je konkretizovao planove Predsedništva vezane za saradnju sa Hrvatskim udruženjem likovnih umjetnika (HULU) Split i Udruženjem likovnih umjetnika istočne Hercegovine (ULUIH) Trebinje. U članstvo je primljeno trideset i sedam umetnika, mahom jednoglasno. Umetnički savet izvestio je Skupštinu o selekciji radova za 69. godišnju izložbu članova – ovoga puta, proces selekcije odvijao se uz saradnju kustoskinje i njenog koncepta. Od pristiglih pedeset šest prijava, odabrani su radovi dvadeset šest umetnika. Ustanovljena je nova nagrada koja će se dodeljivati na Godišnjoj izložbi: Godišnja nagrada za izuzetan stvaralački doprinos u oblasti likovne i vizuelne umetnosti. (Prvu takvu nagradu je dobio Valentin Varga, na temu „Zamišljanje sutrašnjice”).

2025. Na dvodelnoj onlajn sednici radnih tela SULUV-a, 18. i 19. januara, doneta je odluka da se obustavi realizacija planiranih programa Udruženja. Odgovarajući na poziv studenata i njihove borbe za pravedno društvo SULUV-a je u svom saopštenju citirao rečenicu koju je nedvosmisleno sledio: „Trenutak je da svi umetnici i zaposleni u kulturi zastanu sa svojim aktivnostima i pridruže se u borbi za pravdu, sigurnost i slobodu”. Udruženje je nadalje omogućavalo studentima prostor za izlaganje u okviru inicijative „Blok Haus”.
Zauzimajući jasan stav u vezi sa studentskim zahtevima za pravedno, osetljivo i funkcionalno društvo, Udruženje se nepovratno svrstalo među one čiji stavovi se kose sa vrednostima trenutnih vršilaca vlasti. Snažan malj odmazde čiji udarac su osetile sve organizacije koje su istrajavale u podršci studentskim zahtevima nije mimoišao ni SULUV: u ovoj godini sve aplikacije Udruženja na pokrajinskim konkursima za kulturu su odbijene – i one za projekte, i one za tekuće troškove i izdatke – znatno su umanjena sredstva kojima Grad Novi Sad podržava rad Udruženja, a i Ministarstvo kulture odobrilo je tek simbolična sredstva za obavljanje poverenih poslova.
Kada je u novembru Grad Novi Sad preuranjeno doneo odluku o raspisivanju konkursa za dizajn spomenika poginulima u padu nadstrešnice, SULUV, DaNS i UPIDIV odgovorno su zatražili da se konkurs obustavi i da se izbegne uplitanje politike u procese pamćenja. Takođe su se zauzeli za profesiju saopštavajući svoj stav da ovakav konkurs ne može da bude sproveden bez učešća reprezentativnih umetničkih organizacija.
U osvit svog jubileja SULUV okuplja 612 članova. Udruženje je programski osnaženo, sa jasnim politikama rada i razvijenim sistemima za podršku umetnicima i publici. Njegova budućnost, međutim, pitanje je sazrevanja čitavog društva i mesta na koje će kultura biti postavljena u tom procesu.