Fábián, Heritesz, Nagámi, & Nemes / Négy-kor UV (Four Ages NS)

Izložba se realizuje kroz Program saradnje i partnerskih realizacija Udruženja.

Izložba će trajati do 31. jula 2026. godine.

Ova četvorica likovnih umetnika izlagalo je zajedno priličan broj puta, predstavljajući se od Budimpešte do Kapošvara, od Erda do Sentandreje, međusobno se podržavajući na više mesta. Njihovo udruživanje je – reklo bi se – nastalo spontano, ukoliko spontanom možemo smatrati duhovnu i etičku zajednicu. Uopšteno govoreći, možemo reći da je reč o generacijama koje se uočljivo oslanjaju na tradiciju klasičnog konstruktivizma, i koje prvenstveno ideje nove geometrije prenose sopstvenim, specifičnim glasom – kroz temeljno promišljene individualne varijacije. Oni grade na celokupnom modernističkom nasleđu, moglo bi se reći: na tom pogledu na svet. Među njihovim prethodnicima mogu se pomenuti klasici kao što su Kašak (Kassák) ili Bortnjik (Bortnyik), pa i Lošonci (Lossonczy) ili Đarmati (Gyarmathy), Kornis (Korniss) ili Martin (Martyn), a od onih koji su došli posle njih Lantoš (Lantos) ili Čiki (Csíky). Međutim, njihovo mišljenje je u svakom slučaju oblikovala markantna generacija nove geometrije: Bak, Fajo (Fajó), Nadler (Nádler), Hence (Hencze), Ilona Kešeri (Keserü Ilona) – da pomenemo samo domaće primere.

Gabor Herites (Heritesz Gábor), Ferenc Nemeš (Nemes Ferenc) i, nažalost rano preminuli, Nagami (Nagámi – Gabor Mihalj Nađ / Nagy Gábor Mihály) zapravo su iz škole Tibora Čikija za sebe probrali kako ideale oblikovanja forme, tako i osnove sredstava realizacije. Kao osnovni stvaralački ideal usvojili su uverljivo poznavanje materijala, što je fundament plastičkog oblikovanja i bez čega ne vredi ni počinjati bavljenje vajarstvom. Pritom se sve trojica posvećeno bave drvetom (Nagami i Nemeš imaju i stručno obrazovanje u drvnoj industriji), ali je u Čikijevom ateljeu i Herites postao uverljiv majstor ovog drevnog, plemenitog materijala. Pored drveta, međutim, otkrili su za sebe i metal, stekli znanje neophodno za njegovu obradu, i sledstveno tome prepoznali izražajne mogućnosti koje se mogu izvući iz kombinovanja materijala – mada je, na primer, jedno od Nagamijevih glavnih dela, „Crni krst“, izrađeno od granita. Jedna od najvažnijih crta sve trojice jeste liričnost, iako su im poruke i oblici različiti. Nagami se oslanja na uzajamno vrednovanje hromiranog čelika i drveta (kore), što uspeva da nijansira finim minimalizmom; Herites eleganciju geometrijskih prostornih formi pronalazi u očiglednijim metaforama, dok se Ferenc Nemeš izražava tajanstvenije kroz svoje misterioznije strukture, ili pak kroz pop-artovsku ironiju i širu asocijativnu bazu.

Zoltan Fabijan (Fábián Zoltán) pre svega (i to s pravom) svojim učiteljem smatra Tamaša Lošoncija (Lossonczy Tamás). Slikarstvo je njegov primarni oblik izražavanja, mada se povremeno javlja i sa grafičkim radovima, ali ga bazično preokupiraju konkretistički ideali moderne geometrijske štafelajne slike – reklo bi se na filozofskoj dubini i dubini teorijske fizike: preciznije, pitanjima oblikovanja prostora i prostorno-vremenskim pitanjima. Zajedno sa svojim učiteljem, oni su svojom velikom mozaikom-kompozicijom dali autorski pečat zidu jedne od stanica rimskog metroa. Fabijanova delatnost u stručnoj literaturi, kao i njegova urednička i izdavačka aktivnost, takođe predstavlja ozbiljnu službu ovom „četvoropregu“.

Njihov zajednički rad stvorio je verovatno najmarkantniju grupaciju njihove generacije; njihova bogata pojedinačna predstavljanja u zemlji i inostranstvu postavila su temelje za izuzetan prijem njihove umetničke zajednice.

— Laslo Fabijan (Fábián László)

BIOGRAFIJE

ZOLTAN FABIJAN (Fábián Zoltán, 1976), likovni umetnik i kustos. Studije je pohađao na smeru za video-umetnost Slobodne škole „Selempkep” (Szellemkép Szabadiskola), a potom na Građevinskom fakultetu „Mikloš Ibl” Univerziteta Sent Ištvan (SZIE Ybl Miklós Építéstudományi Kar). Mentori su mu bili Jožef Baška (Baska József) i Tamaš Lošonci (Lossonczy Tamás). U njegovom stvaralaštvu podjednako su zastupljeni i ključni: geometrijska apstrakcija, konstruktivistički pristup, instalacija, video-umetnost i konceptualno razmišljanje. Redovno izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u Mađarskoj i inostranstvu. Umetnik je noMade galerije, a od 2014. godine i ko-kustos galerije byArt. Njegovi radovi se nalaze kako u javnim, tako i u privatnim kolekcijama.

GABOR HERITES (Heritesz Gábor, 1948), vajar, dobitnik Nagrade „Mihalj Munkači” (Munkácsy Mihály-díj) i jedna od ključnih figura mađarske konstruktivističke i geometrijske skulpture. Obrazovanje je stekao u Slobodnoj školi likovnih umetnosti „Deži Huber” (Dési Huber Képzőművészeti Szabadiskola) pod mentorstvom Ferenca Laborca (Laborcz Ferenc). Njegov umetnički izraz razvijao se od naturalističke skulpture u drvetu ka geometrijskoj apstrakciji, sa fokusom na vertikalne, horizontalne i dijagonalne strukture. U njegovim radovima istovremeno su prisutni kombinovana upotreba drveta i metala, konstruktivna disciplina i lirska senzibilnost. Pored brojnih izložbi i skulptura u javnom prostoru, njegova dela se nalaze u značajnim domaćim javnim zbirkama.

NAGAMI (Nagámi, 1955–2024), vajar, dobitnik Nagrade „Mihalj Munkači”, po prvobitnom obrazovanju stolar. Svojim učiteljima je smatrao Tibora Čikija (Csíky Tibor) i Janoša Fajoa (Fajó János), dok su ključnu ulogu u njegovom umetničkom razvoju imale likovne kolonije u Tokaju i Enču. Njegova karijera počinje 1983. godine, od kada je izlagao na brojnim domaćim i međunarodnim izložbama. U njegovim delima ostvaruje se specifičan sklad drveta, metala i kamena, sa posebnim naglaskom na dijalog između prirodnih i veštačkih materijala. Njegove skulpture konstruktivističkog usmerenja, inspirisane minimal-artom, karakterišu prefinjena liričnost i vrhunsko poznavanje materijala.

FERENC NEMEŠ (Nemes Ferenc, 1949), likovni umetnik i inženjer. Diplomirao je hemiju i tehnologiju drveta na Šumarskoj akademiji u Sankt Peterburgu, nakon čega je decenijama radio u industriji nameštaja. U njegovoj umetnosti prepliću se matematika, prirodne nauke i iskustvo oblikovanja predmeta. Bavi se grafikom, slikarstvom, vajarstvom, fotomontažom, kao i reljefnim strukturama od metala i drveta. Njegova dela istražuju fenomene odsustva (praznine), ritma i unutrašnje harmonije, a odlikuju se specifičnom upotrebom materijala i visokim nivoom zanatske izvedbe.