Adrien Ujhazi / Takav je život...
Ponedeljak, 9. decembar 2019, 20 časova
(9 – 20. decembar 2019.)
U ponedeljak, 9. decembra, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba radova Adrien Ujhazi, pod nazivom Takav je život. Na otvaranju će govoriti kustoskinje Zeren Oruc i Sonja Jankov. Izložba će trajati do 20. decembra 2019.
Adrien Ujhazi je umetnica mlađe generacije, te ne čudi što njena umetnička praksa ukazuje na visoku osvešćenost o ekologiji i očuvanju prirode. U Novom Sadu je sve veći broj mladih umetnika čija umetnost tematizuje alarmantno stanje planete, a radovi Ujhazi nastaju iz prirode, za prirodu, kao primer suživota ljudi sa svim živim sistemima. Za svoju bio-umetničku praksu koristi organske materijale, ali umesto da uništava život, kao što to obično biva sa organskim materijalima, njena umetnost stvara nove oblike života. U svojim najnovijim radovima, Újházi od kombuhe stvara skobi, sinterofsku kulturu od mešavine kvasca i bakterija, razgradivi materijal koji se široko promoviše kao zamena za plastičnu ambalažu. Osim skobija, Ujhazi koristi i tkiva jednogodišnjih biljaka, poput vlakana jute i semenki pšenice. – Sonja Jankov
BIOGRAFIJA
Adrien Ujhazi (Novi Sad, 1995.) je studentkinja master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Departmanu likovnih umetnosti, studijska grupa – Slikarstvo u klasi Bosiljke Zirojević Lečić. Dobitnica je nekoliko nagrada i stipendija. Aktivno učestvuje na izložbama, projektima i likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagala više puta. Mentor je radionice na Internacijonalnoj rezidenciji “Montemero Art Residency” u Španiji. Članica je Šok zadruge i Híd Kör Art – kulturnog magazina za mlade na mađarskom jeziku u Novom Sadu i SULUV – a. Adrien svoje stvaralaštvo usmerava ka ispitivanju odnosa čoveka i same prirode, što obuhvata oblasti ekološke umetnosti i Bio art-a u formi različitih vizuelnih medija kao što su: slika, crtež, video, instalacija.
https://www.facebook.com/adrienne.ujhazi
https://www.instagram.com/adrienn_ujhazi/
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Sunčica Lambić-Fenjčev
(Re)invencija života
Nakon euforičnog i nekritičkog veličanja i prihvatanja svake tehničke i naučne novotarije naročito početkom 20. veka, kada su ova otkrića bila u usponu, konačno su počele da se naziru posledice njihove nekontrolisane ekspanzije u svim vidovima života. Svakodnevno proživljavamo ili dobijamo neverovatne informacije koje svedoče o klimatskim promenama, pratimo ubrzano topljenje polarnih oblasti, globalno povećanje temperature, učestale zemljotrese, a sve to dovodi nas u stanje permanentnog straha i strepnje šta nas čeka u budućnosti. Sa druge strane, različite ekološke organizacije, aktivistička društva, pokreti, akcije, ukazuju na problematičan odnos čoveka prema prirodi. Danas, od najranijeg detinjstva učimo decu o značaju prirode, ekologije, reciklaže, učimo se da ponovo živimo u skladu sa prirodom. Sve više se insistira na ponovnoj upotrebi prirodnih materijala u svakodnevnom životu, zidaju se stambeni objekti od prirodnih materijala, favorizuje se odeća od prirodnih materijala, kozmetički i drugi ekološki proizvodi, organska ishrana, itd. Tako i savremena umetnost sve više pažnje posvećuje ovom problemu i nastaju novi, za tradicionalna umetnička shvatanja neobični umetnički pokreti poput eko arta, bio arta, itd. koji, na neki način, predstavljaju fuziju umetnosti, prirode, nauke i tehnologije. Osnovna ideja ovih pokreta jeste ta da umetnici rade/manipulišu prirodom i prirodnim procesima i to proglašavaju umetnošću. Bioartisti se bave temama koje brišu granice između umetnosti i nauke i, doslovno, pitanjima života i smrti, jer su živ materijal i biološki procesi osnova njihovog rada. Ovakva umetnost uznapredovala je u svetskim okvirima na prelazu u 21. vek i dosta se ulaže u različite istraživačke programe koji podržavaju saradnju i interakciju između umetnosti i nauke, prilikom čega umetnici tražeći način da izraze i definišu svoje stavove o svetu i prirodi, u svetlu naučnog i tehnološkog razvoja, ovladavaju mnogim naučnim praksama koje primenjuju u stvaranju svojih umetničkih radova. Kod nas ovakve prakse još uvek nisu razvijene već postoje pojedinačni umetnici koji se bave ovakvom vrstom umetnosti i koji uglavnom samostalno istražuju i eksperimentišu u ovom polju. Među njima je i mlada novosadska umetnica Adrien Ujhazi koja, tokom studija slikarstva kreće sa istraživanjem novih materijala u svojoj umetnosti. Osnovne poduke o procesima koje će iskoristiti za stvaranje svojih dela dobila je od svoje porodice, učeći i primenjujući iskustva koja su imali baveći se poljoprivredom ili u svakodnevnom životu. Adrien za svoja dela koristi prirodan materijal zemlju, pesak, vosak, brašno, ali i žive ćelije i tkiva pšenice, kombuhe, različitog semenja i sve to za nju ima simboličan značaj kojim ističe svoje etičke stavove po pitanju odnosa čoveka i prirode. Karakteristična crta bioartista i drugih umetnika koji se bave ovakvom vrstom umetnosti jeste da su uvek kritički nastrojeni prema društvu u celini i da uvek ističu etiku u svojim delima. Estetska privlačnost radova Adrien Ujhazi leži u njihovoj vizuelnoj jednostavnosti, efikasnoj i funkcionalnoj primeni biotehnologije unutar samog dela (ona sadi pšenicu unutar slike, od kombuhe stvara skobi koje koristi za radove, itd.). U pitanju su slike/objekti izvedeni u simboličnim kružnim formama, formama ovala ili amorfnim formama koje simbolišu seme, jaje, ćeliju, a postavljene unutar kvadratne i pravougaone osnove za umetnicu predstavljaju simbole zemlje, plodnosti, životnog ciklusa. Na prvi pogled se ne vidi da su u pitanju prirodni materijali, prirodan materijal se ovde koristi u neutilitarne svrhe, pošto su u pitanju estetske, apstraktne forme sa jasnom namerom umetnice na njihovoj etičnosti, edukativnosti i u nekom smislu zabavnog karaktera koji privlači pažnju posetioca. Ovo se ogleda u tome da kako se vremenom menjao materijal koji koriste umetnici za svoja dela tako se menjao i odnos posmatrača i umetničkog dela. Radovi Adrien Ujhazi zahtevaju aktivnu ulogu posmatrača, ne samo po pitanju vizuelnog, već i na nivou taktilnog, jer svojom bogatom, enformelističkom teksturom i strukturom izazivaju posmatrača da ih dotakne (u pojedinim delima semenke pšenice su postavljene u formi Brajevog pisma) i mirisom koji iz njih isparava (umetnica ubrizgava eterična ulja u radove, najćešće od narandže), da ih pomiriše. Na izložbi „Takav je život…“ osim dvodimenzionalnih, taktilnih radova, prisutni su objekti (među kojima su klice pšenice u formalinu i drugi prirodni materijali uglavnom u staklenim posudama), različite instalacije (između ostalih jedna može imati i svoju utilitarnu svrhu), kao i video-rad. Pojačavajući efekat svojih radova Adrien koristi i digitalne tehnologije da bi nam izražajnije predstavila tok razvoja i transformacije prirodnih procesa unutar svojih umetničkih radova. Po rečima umetnice savremena tehnologija i prirodni procesi se na taj način dovode u komplementaran odnos. Britanski umetnik Roj Askot, pionir medijske umetnosti, skovao je termin MOIST MEDIA (moist u prevodu vlažan, mokar), koji podrazumeva integraciju bioloških (wet) procesa i silikonskog (dry) kompjuterskog sistema. Kako napreduje tehnološki i naučni razvoj i polje umetnosti se sve više razvija i proširuje odnosno prelazi svoje granice. Tokom 19. veka, razvojem pojedinačnih naučnih i društvenih disciplina, umetnost i nauka, kao i druge discipline su se razdvojile da bi se samostalno razvijale. Danas se različite discipline sve više udružuju, prožimaju, da bi nivo saznanja koji dostižu bio sveobuhvatniji, integralniji. Osvešćenost odnosno svest o onome što se zaista dešava u svetu sve je više zahtev umetnika, a naročito bioartista. Dela Adrien Ujhazi insistiraju na osvešćenosti čoveka, upozoravaju na budućnost planete, ona ponovo otkrivaju/stvaraju/izmišljaju prirodu i otkrivaju veliku ljubav umetnice prema prirodi, zemlji, sopstvenom podneblju, životu, stvaralačkim procesima.
