Željko Mandić / Jedno i mnoštvo-akumulacija i rekontekstualizacija objekata
Otvaranje: Ponedeljak, 23.10.2023. 20.00
(23.10 – 3.11.2023.)
U ponedeljak, 23. oktobra, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće održana javna prezentacija doktorskog umetničkog projekta Željka Mandića, pod nazivom „Jedno i mnoštvo-akumulacija i rekontekstualizacija objekata”. Izložba se realizuje u okviru Programa saradnje i partnerskih realizacija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i biće otvorena za posetioce do 3. novembra 2023.
Rad Jedno i mnoštvo zasniva se na postupku fotografskog beleženja i regrupisanja predmeta pronađenih na otpadu. Odabir fotografisanih predmeta ujedno je i preduslov za novu strategiju viđenja koja podrazumeva i razvrstavanje izdvojenih predmeta prema novim kriterijumima.
Аkumulacijom nastaju kolekcije fotografija predmeta istog tipa koje zajedno čine svojevrstan arhiv fotografija. Ovako kreiran arhiv postaje baza iz koje se fotografije koriste u umetničkom procesu. U ovom radu je sadržan samo deo iz kolekcije fotografija predmeta pronađenih na otpadu.
Postupak izdvajanja i fotografisanja upotrebnih predmeta kreira novi kontekst unutar kojeg predmeti postaju sirovine u umetničkom procesu. Ovako koncipiran, rad preispituje teme pojedinačnog i kolektivnog, ličnog i opšteg, kao i značaj konteksta u umetničkoj praksi.
BIOGRAFIJA
Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, smer Kamera (2005). Završio master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na studijskoj grupi Fotografija (2013.) Priredio je šest samostalnih izložbi i učesnik je brojnih kolektivnih izložbi. Pored fotografije, aktivno se bavi filmom, videom i animiranim filmom, kao i primenjenom fotografijom. Kao direktor fotografije i reditelj učestvovao je na mnogim filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Zaposlen kao vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Žarković
Arhiva vrednosti
Da bi nešto bilo odbačeno i završilo na otpadu, neko prvo treba to da sakupi ili koristi. Od najranijih dana deca sakupljaju sličice ili igračke, nekada su to bile salvete ili značke, pa u kasnijem uzrastu potreba za sakupljanjem nestaje, dok u odraslom dobu može da se razvije u kolekcionarstvo. Postoje ljudi koji su skloni čuvanju najraznovrsnijih stvari, a postoje i situacije kada sakupljanje narušava kvalitet života. Kapitalizam je savršeno prepoznao ove ljudske potrebe, masovna proizvodnja, agresivan marketing i druge stvari u njegovoj službi uvlače ljude u konstantno nabavljanje i odbacivanje stvari. Prostori gde se gomila otpad su u stalnom porastu i na njima se nalaze predmeti koji će još dugo vremena opstati, kao što su predmeti od plastike ili od nekih sporo razgradivih metalnih legura. Kako predmeti u savremenom potrošačkom društvu brzo gube upotrebnu vrednost, Željko Mandić im kroz postupak fotografisanja daje jedan novi život tako što ih smešta u jedan drugačiji kontekst. U odbačenim predmetima koje gomila komercijalna kultura otkrio je materijal, stavio ga u funkciju svojih ličnih ideja i tako ga vrednosno transformisao. U pitanju je postupak koji je još 1917. godine započeo Marsel Dišan preuzimajući objekte iz okruženja i preoznačavajući ih u umetnička dela, postupak koji je promenio percepciju umetničkog dela koja umesto čulne, estetske postaje intelektualna. Prioritet nije više da se stvori umetničko delo već je bitan sam čin delovanja, odnosno koncept. Rad Željka Mandića Jedno i mnoštvo se zasniva na ovim principima, umetnik pravi sopstvene kriterijume koje će predmete sa otpada fotografisati, a zatim pravi kolekciju fotografija. Važan deo ovog postuka jeste akumulacija fotografija koje su razvrstane u različite kolekcije u zavisnosti od tipa predmeta na njima, u pitanju je baza podataka koju samo umetnik koristi na način koji zavisi od njegovog koncepta. Svaki predmet je pažljivo fotografisan prateći jedan šablon, kao što se fotografišu različiti proizvodi namenjeni prodaji, gde se vodi računa o tehničkim kao i o pravilima kompozicije. Odnosno ceo koncept ovog umetničkog projekta odgovara načinu kako funkcioniše tržište stock fotografija, gde se na sajtovima formira velika baza fotografija koje su sortirane u različite kategorije i koriste se za najrazličitije potrebe klijenata uglavnom u komercijalne svrhe. Međutim predmet stock fotografija uvek prati aktuelne trendove i često prikazuje prilično ulepšanu stvarnost, odnosno insistira se na njihovoj estetskoj vrednosti koja je isključivo komercijalno orijentisana. Željko Mandić preuzima sistem stock sajtova, ali bira kao predmet estetski nezanimljive predmete čime insistira da same osobine predmeta nisu od presudne važnosti, jer svakodnevno okruženje obiluje predmetima koje mogu biti umetnička dela ili biti predmet umetničkog dela, ali samo sposobnošću umetnika odnosno u zavisnosti od njegovog koncepta i same intrepretacije istog može biti preimenovano u umetnost i tako dobiti novu vrednost.
