Vilmoš Harmoš Vili, Igra

14 – 25. maj 2018.


U ponedeljak, 14. maja, u 20 časova, u Galeriji SULUV otvorena je izložba crteža autora Vilmoša Harmoša Vilija. Izložba će trajati do 25. maja 2018.

 

„Pre nego što počnem da slikam, pitam se da li da nastavim da razvijam staru ideju ili da počnem nešto novo. Uzeo sam papir i marker i linija po linija dok nisam shvatio da se to linija sa mnom poigrava a potom i  – IGRA.“

Autor


Crtež kao praistorija vode i neprekidnost igre

Ples (kao igra, u najširem shvaranju) je bio deo likovnog izražavanja ljudi od najranijeg doba, paralelno sa prikazima lova i svakodnevnih aktivnosti. U tesnoj povezanosti sa ritualnim i religijskim izražavanjem slavljenja života, ples je bio oličenje životnog ritma, dinamike, pokreta, komunikacije. Osim toga, ples, kao vid igre, bio je i vid edukacije o lovu i međuljudskim odnosima. Iz tog razloga je prisutan u najranijim crtežima koje istorija umetnosti beleži, kao i u kasnijim periodima. Česta je tema italijanskih slikara renesanse, moderniste Anrija Matisa, savremenih umetnika. Ples je, ukratko, neodvojiv od same samosvesne potrebe čovekove da prikaže sebe, kako figuru sebe i onih koji ga okružuju, tako i ono apstraktno, duhovno i efemerno što ga povezuje sa drugima. Možemo reći da je istorija likovnog prikazivanja pokreta stara koliko i prikazivanje ljudske figure i svih delatnosti koje je čovek obavljao.

Crteži i slike u pećinama koje su nastale pre nekih 40.000 godina često prikazuju figure u plesu i pokretu. Među njima su i piktografi otkriveni u pećini koja se sada nalazi u libijskom delu Sahare, u blizini Egipta, a koji prikazuju ljudske figure kako plivaju. Nelogičan odnos pustinje i plivača svedoči o jednoj posve drugačijoj kulturi i uslovima u kojima je ona nastajala pre desetine hiljada godina. Upravo na ove slikovne prikaze u Sahari podseća najnovija serija crteža Vilmoša Hramoša. Poznat široj publici kao akvarelista, Harmoš je crtežu pristupio na način koji je za akvarelistu možda najlogičniji. Napustivši vodu kao sredstvo stvaranja slikovnih prikaza, Harmoš se okrenuo zemljanim i peskovitim bojama koji preovladavaju pustinjama, nekadašnjim morima. Na samo nekoliko od brojnih crteža nazire se plavetnilo vode oko figura koje kao da svedoči da je na crtežima, kao i u ovoj panonskoj niziji, nekada bilo more, koje je odavno presušilo. Međutim, crteži ostaju da svedoče o kulturama koje su plivale u njemu i plesale na obalama Fruškog ostrva, kao i da svedoče o kulturama koje sada naseljavaju taj prostor.

Gledani u tom svetlu, crteži Vilmoša Harmoša nisu drastičan iskorak od njegovih akvarela. Voda je i dalje tu, kroz sećanje i svedočanstvo o njenom postojanju. Ali uprkos njenom nestanku i isušivanju nekadašnjeg mora, život i dalje buja; i dalje se slavi kroz igru i pokret. U nekim momentima je čak nemoguće odrediti da li su figure one koje su prikazane ili sami pokreti i ples, jer crteži često beleže putanju pokreta, dobijajući futuristički prizvuk. Kao što u vodi ostaje trag za svakim pokretom koji napravimo, koji se dalje širi i pulsira, tako i na crtežima Harmoša pokret prosto odzvanja kroz prostor, ima svoju teksturu, trajanje i oblik. Ako uzmemo u obzir da neke od ovih kompozicija mogu prikazivati i, recimo, posetioce koji igraju na Dance areni na Petrovaradinskoj tvrđavi, vidimo da je održivost igre i plesa u tesnoj povezanosti sa vodom, rekama, morima, kao i život i umetnost uopšte. Crtež kao medij, sa druge strane, je tehnika ostavljanja traga, koji se ispisuje pokretom, igrom. Stoga najnoviji crteži Harmoša Vilmoša spajaju likovno stvaralaštvo i ples, na idejnom, kao i na estetskom nivou.

Sonja Jankov

 


 

FOTOGRAFIJE SA OTVARANJA IZLOŽBE:


Biografija:

Vilmoš Harmoš je rođen 1954. godine  u Novom Sadu. Završio je srednju elektrotehničku školu u Novom Sadu. Slikarstvom se bavi od 1977. godine. Samostalni je umetnik od 1984.  godine  do 1992.  godine  i ponovo od 2016. godine.  Član je Kulturno umetničkog lavirinta (KUL) i SULUV-a od 2013. godine.  Izlagao je samostalno i kolektivno. Učestvovao u mnogim likovnim kolonijama.