To Another View / izložba članova SULUV i članova BVBK Graz
16 - 27. novembar 2020.
U ponedeljak, 16. novembra, u Galeriji SULUV biće predstavljena izložba pod nazivom To Another View. Izložba je deo Programa saradnje i partnerskih realizacija SULUV i predstavlja saradnju SULUV-a i Udruženja likovnih umetnika iz Graca (BVBK Graz) u okviru projekta pod istim nazivom. Projekat se bavi pitanjima ekologije i reciklaže, a zasniva se na dijalogu članova ovih udruženja. Radove koji će biti predstavljeni na izložbi kreirali su članovi SULUV-a na osnovu skica koje su dobili od austrijskih umetnika. Kao rezultat dijaloga i interakcije umetnika nastali su eksperimenti koji se zasnivaju na promišljanju uputstava i njihovoj interpretaciji, koji su zatim postali istovremeno zajednički i lični radovi umetnika učesnika. Svaki umetnik je radio svoj rad na osnovu skice drugog umetnika, pa su tako i austrijski umetnici realizovali ideje/skice članova SULUV-a i predstavili radove u prostoru Schaumbad u Gracu, od 24. oktobra do 1. novembra 2020.
Izložbu u Novom Sadu publika će moći da pogleda do 20. novembra 2020. godine, tokom radnog vremena Galerije SULUV (od utorka do petka, od 10 do 14 i od 16 do 20 časova), uz poštovanje propisanih mera za prevenciju širenja virusa covid-19.
Učesnici:
Članovi SULUV – Miroslava Raković, Tijana Holpert, Milica Dukić, Tamara Vajs, Milica Denković, Lazar Marković, Dušan Vuletić, Marta Kiš Butterer, Marija Jevtić Dajić, Irena Kovač
Članovi BVBK Graz – Christine Kertz, Barbara Hammer, Marlene Schaumberger, Anne Lückl, Gini Neffe, Ulrike Schuster, Barbara Hammer, Armin W.Nimra-Ruckerbauer, Michaela Unterlechner, Edda Lentsch
BIOGRAFIJE
Miroslava Raković je rođena 1955. godine u Novom Sadu. Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput završila je u Novom Sadu. Osnovne akademske studije, odsek grafika, završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1981. godine, u klasi prof. Halila Tikveše. Do sada je izlagala na više samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Zlatnog pera Beograda 2015. i Grand Prix Marco Biassoni za ilustraciju 2019. godine. Pored crteža i slika, izražava se i u medijima fotografije i instalacije. Članica je SULUV-a, živi i radi u Novom Sadu.
Marija Jevtić Dajić je diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, master studije na istom smeru. Doktorske studije na Prirodno tehničkom fakultetu u Ljubljani pod mentorstvom profesorice Helene Gabrijelčič Tomc. Doktorske studije na Fakultetu tehničkih nauka, smer scenski dizajn, mentor Mia David. Saradnik je u nastavi u Visoko tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Aktivno izlaže od 2009. Imala je više od 500 grupnih i samostalnih izložbi u zemljama kao što su Kina, Mađarska, Hrvatska, Španija. Dobitnica je više nagrada za svoj rad kao i stipendija. U svom dosadašnjem radu bavi se pitanjima prolaznosti, onostranog ,a u poslednjih godinu dana otvara novo polje i bavi se reinterpretacijom kalsične umetnosti u digitalnu umetnost i problemima koje izaziva smeša svega i svačega u 21 veku.
Milica Dukić (1989, Kraljevo) – samostalna likovna umetnica. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na osnovnim i master studijama slikarstva, i dodatno na master studijama iz oblasti crtanja. Od 2014. god. članica je SULUV-a kao i deo tima galerije Šok zadruga. Ostvarila je 13 samostalnih izložbi i učestvovala na više od 70 grupnih umetničkih projekata u zemlji i inostranstvu. Živi u Novom Sadu.
Milica Denković je zavšila master Novih likovnih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagala na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nekoliko nagrada. Njen rad Petlja otkupljen je od strane Univerzitetske bibloteke Univerziteta u Novom Sadu na akvizicijama koje je orgnizovalo Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije. Trenutno sarađuje sa švedskom kulturnom ogranizacijom Kultivera na internacionalnom umetničkom projektu Letters i festivalu Tranas – At the Fringe Festival, kao vizuelna umetnica i slem pesnikinja.
Lazar Marković, rođen je 1960. godine u Novom Sadu. Diplomirao je grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na grafičkom smeru. Masterirao na Protestanskom teološkom fakultetu u Novom Sadu. Masterirao je na Fakultetu za menadžment, Univerzitet Union u Beogradu. Masterirao je slikarstvo na Fakultetu savremenih umetnosri u Beogradu. Masterirao vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Završio Specijalističke studije – Skulptura u terakoti – na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Do sada je izlagao na 61 samostalnoj izložbi ( Novi Sad, Beograd, Budimpešta, La Paz…) i na oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Rim, Tokio, Dortmund, Majami, Amsterdam, Solun, Lođ, Miškolc, Budimpešta, Holabrun, Temišvar, Skoplje, Beograd, Novi Sad… ). Izlagao je fotografiju na 6 samostalnih izložbi.
Irena Kovač je rođena 1992. godine u Kikindi. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. godine na slikarskom odseku. Iste godine nagrađena je za najuspešniji rad iz umetničke discipline Slikanje i bila stipendistkinja fonda za mlade talente Republike Srbije – Dositeja. Aktivno izlagačko iskustvo započela je još kao student 2013. godine. Do sada je imala više samostalnih i kolektivnih izložbi od kojih su značajnija učešća na 56. Oktobarskom salonu i na izložbi Nepodnošljiva lakoća tranzicije u Parizu. Dobitnica je nagrada: Mali Princ, Likovna Jesen, kao i nagrade Fondacije 021 u okviru 10. Festivala mini filma. Takođe je učestvovala na različitim umetničkim projektima u zemlji i inostranstvu. Irena je završila kurs Kreativno preduzetništvo u Temišvaru, u Rumuniji koji je deo velikog IPA projekta Inclusive Art, nakon kog se oprobala i kao koordinator projekta za decu sa inkluzijom. Do sada se koristila kolažom, tradicionalnom slikom, prostornom, video i audio instalacijom tako da radovi sadrže određenu dozu humora, suptilne ironije, vedar kolorit, pitanje odnosa privatne i javne vrednosti, sa sve vintage izgledom koji ih čini nostalgičnim. Članica je SULUV-a, Kreativne umetničke grupe – KRUG i umetničke grupe SUEuKI. Trenutno živi i radi u Kikindi.
https://kovacirena.weebly.com/
Tamara Vajs, rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Diplomirala je 2008. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grupi za grafiku. Završila master studije 2011. godine. Članica je udruženja SULUV i ULUS od 2009. godine, a 2011. godine i član udruženja Široka staza. Dobitnica je nekoliko nagrada i pohvala. Od 2003. godine je učestvovala na preko 30 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Autorka je 6 samostalnih izložbi. Neki od njenih radova se nalaze u nekoliko privatnih kolekcija. U slobodno vreme se bavi dizajnom, ilustracijom i volontiranjem u sklopu organizacije festivala Žilvernovske iluminacije. 2016. godine je učestvovala u projektu Talent’ernes: Passeurs de Lumiere koji je organizovao Miroir Vagabond i udruženje Žil Vern, u gradu Hoton u Belgiji. Od 2012. godine do 2019. godine radila je kao profesorka likovne kulture u osnovnoj i srednjoj školi. Dobitnica je nagrade Ekslibris društva Beograd za Ex libris na izložbi Pola veka televizije Beograd 1958. – 2008. (2009) i više pohvala kod nas i u svetu.
https://tamaravajs.wordpress.com/
Marta Kiš Butterer je rođena 1961. u Kikindi. Završila je srednju umetničku školu Bogdan Šuput u Novom Sadu. 1984. diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu smer slikarstvo. Od 1997. je član SULUV-a. Radi kao profesor likovne kulture u OŠ Petefi Šandor u Novom Sadu. Realizovala je ukupno 39 samostalnih izložbi. Učesnica je više grupnih izložbi, likovnih kolonija i humanitarnih manifestacija kako u zemlji tako i u inostranstvu. Od februara 2017. do februara 2019. je vršila dužnosti Savetnika – spoljnjeg saradnika Školske Uprave Novi Sad za predmet Likovna kultura.
Nagrade: Plaketa Novak Radonjić Ada – 2002, Nagrada FORUM izdavačke kuće Forum iz Novog Sada – 2008, Likovna Nagrada Nađapati Kukac Petar za 2014. – Bačka Topola, Nagrada publike za najbolji akvarel – Senta 2014, 2017, 2018.
Dušan Vuletić je rođen 10.3.1985. u Novom Sadu. Diplomirao je 2011. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a 2013. je zavrio master studije na istoj Akademiji. Studirao je mašinstvo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Jedno od glavnih polja njegovog dugogodišnjeg interesovanja bili su naučni zakoni letenja, konstrukcije i dizajn letećih mašina (posebno jedrilica) i računarska dinamika fluida. Zanimaju ga filozofija, kosmologija, nauka o razumu, fizika… U umetnosti su ptice jedan od njegovih čestih i glavnih motiva.
Tijana Holpert, rođena je 1985. godine u Vrbasu. Diplomirala je 2010. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na likovnom odseku, smer slikarstvo u klasi profesora Vlade Rančića i stekla zvanje Diplomirani likovni umetnik. Master studije na smeru slikarstvo završila je 2012. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Vlade Rančića i stekla zvanje Master likovni umetnik. Trenutno je apsolvent doktorskih studija na istoj Akademiji. Bila je stipendista Ministarstva omladine i sporta, Fonda za mlade talente Republike Srbije. Pripredila je samostalnu kao i učestvovala u mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Objavila je nekoliko stručnih članaka iz oblasti estetskog vaspitanja, istorije umetnosti i slikarstva.
GALERIJA
SULUV RECENZIJA
To Another View – To Another World
Sunčica Lambić-Fenjčev
Tokom već skoro pola veka, sa sve složenijom situacijom u savremenoj umetnosti usled širenja polja njenog interesovanja i samim tim hibridizacije njene funkcije, umetnicima, kao i posmatračima i analitičarima neophodan je transdisciplinarni pristup da bi je stvarali, razumeli ili interpretirali. Analizirajući istoriju moderne umetnosti neki teoretičari danas postavljaju pitanje da li je formalizam ikada bio adekvatan za tumačenje umetničkih dela koja izražavaju unutrašnju viziju umetnika ili ona koja su motivisana različitim sadržajima izvan tehničkih, stilskih i medijskih problema same umetnosti. Poslednjih decenija ljudsko društvo je sve više zabrinuto zbog ugroženosti naše planete usled sve većeg narušavanja prirodnog okruženja od strane čoveka, a to se u velikoj meri reflektovalo i na umetnost. U svetu su se razvili mnogi umetnički pravci i pokreti koji se bave aktuelnim ekološkim problemima, a koji imaju korene u tradicionalnom pejzažnom slikarstvu ili fotografiji, pa preko environmental arta, land arta i drugih umetničkih pravaca i pokreta koji obuhvataju interdisciplinarni pristup spajajući široko polje različitih stilova i materijala u umetnosti, humanistiku, društvene i prirodne nauke, usvajajući, između ostalog, jednu specifičnu vrstu ekozofije, ekoestetike i ekopsihologije jer su društvena i ekološka sfera nerazdvojno povezane, a ekološki problemi jesu u vezi sa drugim aktuelnim dnevno-političkim temama. Ovi pokreti, poput ekoarta i njegovih podvrsta, identifikuju različite pojedinačne ekološke i društvene probleme, istražuju potencijalna rešenja, teže da uključe i osveste lokalnu zajednicu i fokusirajući se na trenutne uslove nekim problemima pristupaju praktično, a nekim više metaforički. Neke od ovih tendencija se mogu prepoznati na izložbi To Another View – artfully recycled koja predstavlja saradnju SULUV-a i Udruženja likovnih umetnika iz Graca (BVBK Graz). Osim aktuelnih ekoloških i sa njima u vezi društveno-političkih problema, na izložbi je od ključnog značaja dijalog između austrijskih umetnika i umetnika članova SULUV-a, jer su radovi predstavljeni na izložbi nastali interpretacijom i reagovanjem članova SULUV-a na skice i uputstva koje su dobili od svojih austrijskih kolega pokazujući, između ostalog, kako pojedinačne ideje i inicijative konstruktivnom i kreativnom reakcijom mogu ostvariti projekte i preneti poruke koje mogu biti svima razumljive, prihvatljive i u interesu čitave zajednice.
IRENA KOVAČ – Bernd Holzer, Lass mich nicht sitzen! – Don’t let me down
Na osnovu uputstva umetnika Bernda Holzera, u kojem izražava svoju zamisao izvođenja instalacije koja predstavlja garnituru za sedenje od starog nameštaja i recikliranih materijala, koja bi vizuelno bila primamljiva za sedenje, ali suštinski neupotrebljiva, umetnica Irena Kovač izvela je instalaciju od praznih plastičnih balona od 5 litara, od kojih je načinila garnituru koju čine jedna fotelja, dvosed i mali stočić sa ukrasnom posudom. Kao prostirka za sedenje iskorišćena je sunđerasta podloga za različite namene po kojoj je razbacana izlomljena, oštra parčad stakla, verovatno od čaša ili flaša. Ova instalacija ostvaruje ideju njenog ideatora za predstavljanjem česte nesvrsishodnosti upotrebnih predmeta, odnosno činjenice da u današnjoj industriji, ne samo nameštaja, već i u drugim, pogotovo modnoj industriji, je često prisutan apsurdno izveden vrhunski stilizovan dizajn, kojem se daje akcenat i prednost nad udobnošću i funkcionalnošću. Odabirom samog materijala kojim je izveden ovaj nameštaj – plastični baloni za vodu, umetnica Irena Kovač ukazuje i na brojne druge probleme današnjice – problem nedovoljne upotrebe recikliranog materijala u proizvodnji na uštrb prirodnih resursa, problem prekomerne upotrebe plastike u svakodnevnom životu na uštrb prirodne sredine, pa i na problem čiste, pijaće vode, koji je pogotovo izražen u ravničarskim krajevima.
MARTA KIŠ BUTTERER – Marlene Schaumberrger, Upcycling
Inicijalna ideja umetnice Marlene Schaumberrger je upcycling što je radikalnija verzija recikliranja koja ne zahteva destrukciju postojećeg, „starog“, „bespotrebnog“ predmeta već pronalazak njegove nove svrhe i vrednosti uz minimalne intervencije. Ideja austrijske umetnice je da se napravi unikatni nakit koji će kao sastavni deo uključivati plastične kese i različite vrste omotača koji bi topljenjem kreirali nove kombinacije. Umetnica Marta Kiš Butterer se odlučila da umesto predloženih, veštačkih materijala iskoristi prirodni materijal, sada svuda dostupan – otpalo lišće, koje je ispresovano upakovala u providne, plastične, uglavnom već korišćene kese i time vizuelno istakla jedinstvenu lepotu prirode i značaj njenog očuvanja, ali metaforički njeno nestajanje pod sve većim naletom različitih otpadaka, naročito plastičnih kesa.
DUŠAN VULETIĆ – Ulricke Schuster, Witches
Uputstvo austrijske umetnice bilo je, na prvom mestu, pronaći pobacane plastične kese i drugo smeće po žbunovima, drveću, itd., koje osim što šteti prirodi, narušava i vizuelnu estetiku prirodnog okruženja ili stambene sredine, a koje često, na prvi pogled, naročito u dečijoj mašti, može delovati poput nekih zastrašujućih figura – veštica. Umetnik Dušan Vuletić se odlučio da u galerijski prostor donese deo, nekada, žive prirode, ali sada odbačene, nepotrebne. U pitanju je odsečeno ili polomljeno drvo, koje svojim razgranatim i oštrim, sada već prilično sasušenim granama deluje sablasno, kao prizor iz nekog horor filma. U svakom slučaju, ovo jeste strašan prizor, slika čovekovog nemara prema sopstvenoj okolini, u kojoj se drveće seče i uništava iz uglavnom neopravdanih razloga ili se o njemu ne vodi briga pa se samo lomi i propada.
TAMARA VAJS – Barbara Hammer, A Greta Thunberg s – Plait from Pantyhoses
Greta Tunberg je sedamnaestogodišnja devojčica koja se već nekoliko godina bavi aktivizmom u vezi sa klimatskim promenama. Ideja austrijske umetnice je da se od najlon čarapa, jednim od simbola tehnološkog napretka i potrošačkog društva, napravi pletenica – frizura po kojoj je poznata ova hrabra devojčica. Tamara Vajs je realizovala ovu ideju koja ujedno simbolizuje borbu ove devojčice za očuvanje životne sredine.
TIJANA HOLPERT – Gini Neffe – Markenware
Ideja austrijske umetnice Gini Neffe je u polisemiji, odnosno različitom značenju reči marka, u ovom slučaju kao poštanska marka i kao robna marka, brend. Povezujujući ovo sa ličnom istorijom, jer je njen deda bio strastveni kolekcionar poštanskih markica, umetnica njihovim apliciranjem na second hand odeću želi da kreira jedan novi, poseban brend. Delo Tijane Holpert realizuje ideju Gini Neffe na poseban način. Pažnju nam privlači tamno-crveni second hand komad garderobe, koji u prvi mah skriva prelepu haljinu skrojenu od jednog sasvim aktuelnog materijala „po poslednjoj modi“ – jednokratne epidemiološke maske. Poštanske markice su tu kao detalji, akcenti na haljini. Apsurdno, jedan aktuelni trenutak stvarnosti koji nas fizički razdvaja, ali sa druge strane, poput poštanskih markica i emotivno povezuje, čineći u simbiozi jedan specifičan brend današnjice.
MARIJA JEVTIĆ – Armin Ruckerbauer, Home, Sweet Home
Instalacija, naizgled bez jasne forme, ali pravo ogledalo našeg društva. Ideja austrijskog umetnika je da se napravi instalacija u vidu popularnih zidova za fotografisanje, kroz koji svaki posetilac može da provuče glavu i postane deo idilične slike. Pored članova porodice, ovaj zid bi, po zamisli umetnika, trebalo da sadrži različite otpatke, čineći u ovom slučaju, po rečima umetnika Armina Ruckerbauera „idilu smeća“. Marija Jevtić je realizujući ovu ideju napravila instalaciju prepunu različitog otpada, koji mahom potiče iz kućne upotrebe – plastične flaše, tetrapaci, plastične kese, plastične kutije, selotejpi, itd., sve pretrpano, jedno preko drugog, tako da su skoro zatrpane i rupe predviđene da se provuku lica ljudi koji žele da se fotografišu u ovoj „porodičnoj idili“. Apsurdno, ovakvi zidovi za fotografisanje svojim idiličnim predstavama teže da privuku ljude, da bi ih fotografija koju načine, odvela u neki lepši, idealizovani svet, ovde je zid metafora sadašnjice, jer nebrigom za svoju okolinu doveli smo do toga da smo već bukvalno zatrpani smećem sa svih strana, ne samo u smislu fizičkih predmeta koje nam nameće naše agresivno, potrošačko društvo koje uništava našu vezu sa prirodom već i u smislu različitih informacija i dezinformacija kojima smo svakodnevno zasipani i zatrpani bukvalno „do guše“, kako je i predstavljeno na ovoj instalaciji.
MILICA DUKIĆ – Anna Luckl, Title: New brooms are sweeping cleaner, Subtitle: Catching one’s self by your nose
Osnovni motiv austrijske umetnice su novinski članci koji se tiču politike, savremenog života, različite hronike, kulture, itd. i kako sve te informacije utiču na savremenog čoveka. Milica Dukić je izabrala tehniku veza na platnu, kojom na beloj, čistoj pozadini platna, jasnim, jednostavnim crtežom ovekovečuje ilustracije iz novina koje se odnose na različite teme iz svakodnevnog života, a koje nam svojim vizuelnim predstavama šalju snažne poruke kojima teže da utiču na našu svest. Na ovim crtežima, ilustracijama različitih novinskih članaka uočavamo različite informacije, koje su često na nivou besmislica, kojima, osim što je tendencija da plasiraju određene proizvode ili ideje, kao da žele da zbune običnog čoveka u ionako zbunjujućoj i često zastrašujućoj svakodnevici, da na kraju zaista imamo utisak, kako austrijska umetnica govori u podnaslovu rada, da nas neko vuče za nos.
MILICA DENKOVIĆ – Christine Hertz, Captured News
Milica Denković sledi uputstva austrijske umetnice stvarajući objekat u formi izuvijanog oblika, nalik na osmicu obuhvaćenu krugom od starih novina, koje su „uhvaćene“ u mrežicu u kojoj se pakuje uglavnom povrće i sve to povezano kanapom. Umetnički predmet izveden je od svakodnevnih, upotrebljenih materijala, a interesantan je oblik objekta Milice Denković koji može nositi asocijaciju na beskonačnost, na beskonačan protok informacija kroz medije, ali ovde, bar na trenutak zaustavljenih i zarobljenih.
LAZAR MARKOVIĆ – Edda Lentsch, Sketches during phone calls
Sledeći ideju austrijske umetnice koja želi da pretvori nesvesne crteže koje svi pravimo tokom telefonskih razgovora u trodimenzionalni objekat, Lazar Marković koristi konstrukciju starog dušeka ili krevetskog okvira, u kojem uočavamo metalni okvir i spiralne opruge koje umetnik razvlači na pojedinim mestima u različitim pravcima, stvarajući različitu gustinu ovog trodimenzionalnog „švrljanja“. Od jednog odbačenog predmeta stvoreno je delo koje otelotvoruje apstraktan, nesvesni deo naše ličnosti.
MIROSLAVA RAKOVIĆ – Michaela Unterlechner, Cigarette stubs & Co
Ideja austrijske umetnice je vođena aktuelnom situacijom, pandemijom, koja se tiče svih nas, bez obzira na druge osobine koje posedujemo. U tom smislu čitava planeta, kao i svi pojedinačno smo u opasnosti od pregorevanja i sagorevanja što je simbolično austrijska umetnica htela da predstavi opušcima cigareta u metalnom okviru. Međutim, Miroslava Raković je njenu ideju interpretirala na svoj način odlučivši se za jedan suptilniji pristup koji možda još snažnije prenosi ovu poruku. Ona je na izložbi izložila fotografiju sa perima u kutijama za diskove koji su poređani u jedan nepravilan geometrijski oblik. Pera su različitih oblika i nijansi, različitih brojeva i veličina unutar jedne kutije, u kojima je pozadina negde bela, negde crna, a negde su samo prazna polja. Upućujući na trenutnu situaciju u kojoj su se našli i pojedinac i celo čovečanstvo, ali i na potencijalnu budućnost nakon pandemije, sa jedne strane austrijska umetnica teži da predstavi čovečanstvo koje sagoreva i koje pokušava da se izdiže, dok nas Miroslava Raković možda sve predstavlja lake poput pera, sa kojima se lako može igrati, pojedinačno i u globalu, lako manipulisati, lako uništiti…
