Tatjana Marticki / Pejzaž u perifernom pogledu
12 – 23. oktobar 2020.
U ponedeljak, 12. oktobra, u Galeriji SULUV biće postavljena izložba grafika – Pejzaž u perifernom pogledu – Tatjane Marticki. Publika će izložbu moći da pogleda radnim danima Galerije SULUV do 23. oktobra 2020.
Serija grafika Pejzaž u perifernom pogledu bavi se motivom lokalnog, ravničarskog pejzaža i načinima njegovog interpretiranja i viđenja od strane čoveka. Podsticaj za odabir naziva izložbene celine pružilo mi je iskustvo dugogodišnjeg putovanja od mesta do mesta na ravničarskom području, što me je navelo na razmišljanje o širokom prostranstvu poljoprivrednih parcela kao artificijelne prirode otuđene i od čoveka i od svoje autentičnosti. Invazivno okupiranje i eksploatacija zemljišta kao prirodnog resursa, preoblikovanog u jednu geometrizovanu shemu oranica jeste glavni fokus moje umetničke prakse. Predstavljena grafička celina suprotstavlja dva veoma različita doživljaja prirodnog okruženja od kojih jedno teži da pokaže osećanje krivice praćeno potrebom za podizanjem ekološke svesti, a drugo reminiscencije na, sad već nemoguće, shvatanje prirode kao objekta divljenja i kontemplacije koji umetniku pruža utehu i utočište.
Autorka
BIOGRAFIJA
Tatjana Marticki je rođena 1996. godine u Novom Sadu. Osnovne akademske studije, modul Grafika, završila je 2019. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Anice Radošević Babić, a trenutno je student master akademskih studija. Od 2020. godine je član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Do sada je svoj rad prikazala samostalno i na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnica je više radionica i projekata, a po pozivu je učestvovala na nekoliko grafičkih likovnih kolonija (Smederevo, Bogdanci u Severnoj Makedoniji). Dobitnica je nekoliko nagrada i pohvala za svoj rad od kojih se izdvaja Godišnja nagrada departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline Grafika Akademije umetnosti u Novom Sadu (2019), Pohvala XIV Međunarodnog bijenala Suva igla u Užicu (2019) i Nagrada iz zadužbinskih fondova Matice srpske za najbolje đake i studente završnih godina škola i fakulteta (2020).
GALERIJA
SULUV RECENZIJA
Sunčica Lambić – Fenjčev
Pejzaž u perifernom pogledu – priroda u fokusu
Učvršćivanjem građanske klase i pojavom romantizma u 19. veku može se reći da je pejzaž postao dominantna tema slikarstva. Pejzaž je tema u kojoj su se na početku modernizma dogodila mnoga velika dostignuća. Impresionizam uočava trenutne promene u prirodi služeći se čistim spektarskim bojama, Sezan sintetiše viđeno, ekspresionistički pejzaž je izraz subjektivističke umetničke vizije, a snažna boja često odražava psihička stanja umetnika, dok u 20. veku analitička linija moderne umetnosti odvodi pejzaž sve više u apstrakciju. Pejzaž je tokom 20. veka u Evropi i Americi služio avangardnoj umetnosti kao sredstvo istraživanja formalnih tema, ali i izražavanja ličnih emocija i vizija. Kod nas u doba socijalističkog realizma pejzaž je bio idealna, neutralna tema za eksperimentisanje u umetnosti i pronalaženje puta za umetničke slobode. U savremenoj umetnosti tema pejzaža se transformiše u slojevitiju temu prostora odnosno mesta koja sadrži različite konotacije i različite mogućnosti tumačenja u zavisnosti iz kojeg aspekta ga posmatramo.
Fragmentizovane predstave pejzaža u radovima Tatjane Marticki prikazuju lokalni, ravničarski pejzaž i moguće načine njegove interpretacije i viđenja. Kod umetnika poreklom iz Vojvodine, naročito sredinom prošlog veka, ravničarski pejzaž je često bio osnovni motiv umetničkog delovanja, koji je predstavljan sa različitim emocijama i iz različitih pobuda. Upravo kao tačku zbližavanja između vladajućih struktura u Vojvodini i vojvođanskih umetnika sredinom pedesetih godina 20. veka, što je omogućilo postepeno oslobađanje umetnosti od socrealističkih stega, Bela Duranci pronalazi u odnosu koji se temeljio na snažnim emocijama prema „tlu, ravnici, njenim darežljivostima i surovostima, intimi i nedogledu“ koji je doveo do „afirmacije motivske strukture“ odnosno isticanja vojvođanskog pejzaža. Posebnu ulogu u ovom procesu imao je Milan Konjović pod čijim uticajem su bivši đaci Mila Milunovića, Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića polako napuštali intimizam i poetski realizam opredeljujući se za, po Milošu Arsiću „u osnovi lirsku varijantu ekspresionizma“.
Uočavajući, na prvi pogled, sličan senzibilitet u radovima Tatjane Marticki, čije grafike intenzivnim bojama ili ekspresivnim crtežom predstavljaju vojvođanske oranice, koje su poput parcela, predstavljene kao geometrizovane sheme na zidu, možemo naslutiti da vezanost umetnice za ovo podneblje u njenim radovima iskazuje neko sasvim drugo značenje. Prostranstvo ravničarskog područja transformisano čovekovom intervencijom postaje na neki način veštačka priroda otuđena od svog iskonskog porekla, a u službi eksploatacije čoveka. Umetnica kroz ove radove teži da podeli svoje viđenje i svoja razmišljanja na temu prirode i okolnog pejzaža, kao kulturnog artefakta odnosno socio-ekonomsko-političke konstrukcije. Za razliku od težnji romantičara koji su idealizovali odnosno romantizovali prirodu u skladu sa svojim osećanjima i želji da se kroz ta osećanja sažive sa prirodom, kao i za razliku od modernih umetnika kojima su pojave u prirodi služile da unaprede svoju umetničku veštinu i koncepciju, umetnici danas sve više shvataju koliko je čovek otuđen od prirode i koliko se ta otuđena priroda sve više okreće protiv čoveka. Umesto predstavljanja prirode kao mesta za čovekovo uživanje, opuštanje, kontemplaciju i romantična osećanja, savremeni umetnici pokušavaju da svojim delima osveste ljude na to koliko smo mi sami odgovorni za njeno neobuzdano uništavanje i beskrupuloznu eksploataciju do te tačke da smo poremetili tok nekih uobičajenih procesa.
Poput mnogih mladih umetnika danas, Tatjana Marticki, razigranom postavkom u izložbenom salonu na kojoj suprotstavlja skoro idilične predstave pejzaža u jarkim bojama sa dramatičnim crno-belim prikazima oranica, preispituje različite načine predstavljanja i percepcije pejzaža stavljajući prirodu u fokus i ukazujući na jedan ozbiljan sadržaj koji je od suštinske važnosti za budućnost svih nas.
