Tarko Janoš, slike
Otvaranje: 30. april u 19:00 sati
(30. april – 11. maj 2018)
OPIS
„Šta stoji iza svega onoga što ne znamo? Zvuk slike, boja muzike, odrazi pokreta i pogleda se stapaju u jedno. Ta neiscrpna i svemoguća mašta u kojoj preovladava simbioza nemogućeg, spoj nespojivog… lepota u ružnom… ironija ironije. Vidim, čujem, osećam i stvaram. Sve to beležim kao verni sluga svojih unutrašnjih impulsa i imaginacije i kroz svoja dela, širom otvorenih vrata dočekujem ljude da zavire u moj svet. Da saosećaju, imaju otpor ili budu fascinirani.“
Autor
Tarkova harmonija apsurda
U vremenu nedefinisanih umetničkih uzusa savremenog doba, koji nemilosrdno diktiraju odsustvo ličnih stremljenja, slikarska akcija Janoša Tarka kao da opominje da nismo ostali imuni na uniformisanja kojima teže da nas porobe. Slobodni poduhvat iskrenog likovnog angažmana usresređen je na skrivene, i ne toliko poznate pojave sveta koji nas okružuje. Umetnički pravci, zamentnuti na stranicama stručne literature, neće nam puno pomoći ako pristupimo dešifrovanju Tarkovih slika. Ostaćemo prepušteni sebi samima kako bi preispitali raznorodne kolorističke refleksije kojima Janoš Tarko otkriva domene zaturenog i zaumnog, ostavljenog posmatraču na volju, da ga bez predrasuda doživi, i ako može, razume. Likovni jezik kojim se služi pronalazi ishodišta u mnogim izvorima i fenomenima poznate umetničke prakse. Svi oni su ugrađeni u konstrukciju nove kompozicije, jakog i omeđenog, konturnog crteža oko koje se okupljaju kolorističke površine, oslobođene i čiste.
Postavljena na tragovima stripa, street arta ili undergraund plakata, svejedno, slika Janoša Tarka ukazuje na simboličnu prirodu miljea koji nas oblikuje. Ipak, polazišta za ovakvu vrstu slikarskog istraživanja imaju delom uporišta i u tradicionalnim likovnim pojavama. Mnogima od njih možemo dodati vitražni ili heraldički predznak koji umnogome određuje hermetičnost konačne umetnikove poruke. Grafiterska neposrednost, precizna postavka tretiranog motiva, ili fakturalna pažnja posvećena određenim partijama, govore nam o kompilatornoj prirodi savremene umetnosti koja je u svoje okrilje odavno prihvatila sve što je dobro iz prošlih ali i aktuelnih tendencija umetničkih govora.
S druge strane, setence koje prate platna o kojima je reč, dodatno upućuju na dvosmisleni, u suštini intimistički pogled na likovni problem. Asocijacijativnost unutar strogo organizovane strukture slike samo naizgled deluje lako čitljiva. Familijarni nazivi ostvaruju preko potrebnu artikulaciju za jasnoćom konceptne slikarske ideje, koja u krajnjoj realizaciji donosi zategnuto polje kompaktne proživljenosti. Konačno, na slikama Janoša Tarka neodvojivi su snoviđenje i geometrija, a s druge strane, egzaktne misaone crte i ornamentika, gde je sve prožeto osobitom dubokom muzikalnošću. Ovaj postupak još jednom potvrđuje misao Bele Hamvaša koji je, pišući o slikarstvu Ferenca Martina, upućivao na činjenicu da u trenutku kada se slika odriče prikazivanja prirodne slike u pojačanoj meri postaje muzikalna. Na taj način, indirektno, tehno, dab, rege ili hip-hop smešteni su unutar gradnje slike Janoša Tarka, kako bi dokazalida je slikarstvo avantura u kojoj je umetnik spreman da sopstvenu svest preokrene i da joj oduzme svaki patos i hladnoću. To zapravo predstavlja slikarevu sposobnost da ogoli svaku masku licemerja, i da umetnosti i životu u njoj da razlog za dijalog, danas svima potreban.
Janoš Tarko baštini trezvenost i jednostavnost likovnog izraza, bez obzira na pomodnosti današnjeg tehnologizovanog društva, stvarajući ikonične mreže likovnosti u kvazigoblenskim pop ramovima domaštane stvaralačke stvarnosti.
BIOGRAFIJA
Tarko Janoš je rođen 1980. godine u Novom Sadu. Likovnu akademiju upisao je 1999. godine u Novom Sadu, diplomirao 2004. godine na odseku za grafiku, kod profesora Milana Stanojeva. Član SULUV-a od 2006 godine. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Oblasti autorskog interesovanja: slikanje, grafika, vajanje, muzika.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Savremeni pop art Janoša Tarka
Kada se pojavio sredinom 1950-ih, pop art je bio pokret koji je kritikovao klasičnu likovnu umetnost i vrednosna merila koja određuju da li su umetnički radovi dovoljno elitni da bi ušli u visoke krugove kulture. Pop art umetnici su u klasično slikarstvo i grafiku uneli prikaze iz popularne kulture (stripova, reklama, televizije, etiketa masovno proizvedenih produkata) kako bi ukazali da visoka (lepa) umetnost ne može i ne sme biti autonomna od masovnih slika koje nas svakodnevno okružuju. Koristeći se često ironijom i estetikom kiča da bi izneli svoj kritički stav, slikari pop art-a su koristili i mehanički umnožene motive kako bi ukazali na to da je kultura u opštem smislu masovno proizvedena kao i nalepnice za konzerviranu hranu. Fokusirajući se na etikete, reklame, šminku na portretima, istakli su da su spoljašnje, površno, ono što prodaje proizvod moćniji od samog kvaliteta robe koja se prodaje.
Janoš Tarko zauzima isti kritički stav, ali ne prema visokoj umetnosti, nego prema masovnoj kulturi i životnim stilovima koji se kreiraju po uzoru na nju. Na njegovim najnovijim slikama i kolažima vidimo groteskni prikaz fatalne žene, vizuelno prepoznatljiv ponavljajući motiv Miki Mausa od kojeg Tarko pravi heruvime, bakteriju (oličenje masovno reduplikujućeg organizma) čiji je portret šest puta veći od portreta Mona Lize. Gradovi su načinjeni od najrazličitijih nebodera, kao u Dubaiju, svetskim metropolama, ili nekim naučno fantastičnim stripovima koji predviđaju migracije sa planete Zemlje. Umesto grupne kompozicije figura, kao recimo Pikosovih Gospođica iz Avinjona, Tarko slika svoju verziju besnih ptica (angry birds). Na ovalnom portretu Disco Hippy praktično nema uopšte lica – samo hip naočari i jarke boje i konture koje karakterišu celokupno Tarkovo stvaralaštvo.
Svi ovi prikazi su pod zajedničkim nazivom izložbe Harmonija apsurda. Ovim se, kao i karikaturno-groteskim stilom, iskazuje humoristična strana Tarkovih radova. Ona je oličavala i njegove recentne izložbe Ironeske, Masivni napadi i Klovnovi u nama. Sve ono što je prikazano na njima je na granici zastrašujućeg i smešnog, s tim što je u realnom životu više zastrašujuće, a kod Tarka je više smešno. Kao savremena umetnost generalno, Tarkovo stvaralaštvo nam pomaže da uvidimo neke probleme savremenog društva. Kao takvo, imaće neiscrpan izvor tema i rezultiraće još brojnim izložbama koje će nas, kao i do sad, nasmejati i osvežiti.
Sonja Jankov
