Sonja Jo, Preoblikovanje simbola

20 – 23. avgust 2018.

U ponedeljak, 20. avgusta, u 20 časova, u Galeriji SULUV otvorena je izložba Sonje Jo, pod nazivom Preoblikovanje simbola. Izložba Preoblikovanje simbola je autorkina master diplomska izložba i predstavlja jedan od vidova saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Izložba će biti otvorena do 23. avgusta 2018.



Instalacija koja se bavi istraživanjem simbola petokrake, njegovom istorijskom i savremenom pozicijom u našem društvu. Zadatak ovog rada jeste da istraži jedan ideološki simbol koji se menja u kontekstu vremena ali i odnosu na ličnu percepciju pojedinca.

Iako simbol prošle ideologije, petokraka je i dalje prisutna u vizuelnoj kulturi, da li inkorporirana u spomeničku skulpturu kao kulturno nasleđe ili kao sastavni deo vizuelne komunikacije koja se koristi u marketinške svrhe. Preoblikujući svoje značenje, opstaje u dijametralno drugačijim ideološkim uslovima

Pitanja koja ovaj rad postavlja jesu kako se to preoblikovanje dogodilo i kako ono danas utiče na generacije, koje su rođene nakon socijalističkog uređenja naše države? Da li izmišljena nostalgija kod mladih počiva na vizuelnoj prisutnosti ovog simbola ili na estetskoj dopadljivosti i propagandi.

Ovaj rad objedinjuje jezik kapitalizma i spomeničku skulpturu komunizma, sve u clju dobijanja odgovora da li ideološko ubeđenje može da sadrži poštovanje prema svom opozitu.

Autorka


Biografija:

Sonja Jo (Sremska Mitrovica, 1992.)

Nakon završene srednje škole za Umetničke zanate, diplomirala je vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Borislava Šuputa. Trenutno je apsolvent master studijana AUNS, u klasi profesora Nikole Macure i saradnik u nastavi na smeru vajanje na AUNS. Aktivno izlaže od 2012. godine. U dosadašnjem radu bavi se društvenim interakcijama i pojmom kolektivnog sećanja.


SULUV RECENZIJE:

Petokraka na kraju druge decenije XXI veka

Prema najopštijoj definiciji, simboli su znaci koji su univerzalno prepoznatljivi ljudima, ali nikad do kraja definisani jer ipak svaki čovek ima za dlaku drugačije shvatanje istog od drugih ljudi. Zbog mogućnosti široke vizuelne rasprostranjenosti, simboli su išli ruku-pod-ruku sa širenjem ideologija, komunicirajući i promovišući ideje koje su bile podobne u određenim periodima istorije. Jedan od takvih simbola je crvena zvezda petokraka, usko u vezi sa politikom komunizma i socijalističkim društvenim uređenjem. Sa dolaskom komunizma, „Zvezda“ je postalo često ime pogona nove države, kako fabrika (fabrika ulja i margarina u Zagrebu), tako i kulturnih institucija (bioskop „Zvezda“). Crvena petokraka je bila postavljana na sve zgrade administrativnih i javnih institucija, bilo da su one bile izgrađene u stilu baroka, u XIX veku, u stilu predratnog modernizma, u međuratnom periodu ili baš u vremenu kada su petokrake postavljane. U Novom Sadu je petokraka bila postavljena i na zgradu Banovine izgrađene 1932. godine koja se nalazi preko puta Galerije SULUV. Sve ove zvezde su od kraja 1980-ih skidane i tom problematikom se delimično bavio projekat Zvezda i njena senka Nebojše Milenkovića koji se fokusirao i na poziciju petokrake u jugoslovenskoj i post-jugoslovenskoj umetnosti.

Ovom simbolu se okreće i Sonja Jo u svojoj master izložbi „Preoblikovanje simbola“. Autorka se za tu svrhu fokusira na poziciju petokrake u spomeničkoj skulpturi i kulturi sećanja, stvarajući seriju dokumentarnih fotografija koje prikazuju spomen obeležja podignuta borcima koji su stradali tokom Drugog svetskog rata. Svi ti spomenici sadrže petokraku, bilo da su podignuti neposredno posle rata ili tokom ovog milenijuma. Većina ih je bila predmet vandalizovanja, svi su u manjoj ili većoj meri zapušteni i u sve manjoj meri primećeni od strane novih generacija. Postavljajući pitanje kako petokraku vide generacije rođene nakon socijalističkog uređenja naše države, autorka nudi svoje savremeno čitanje ovog simbola koji je i dalje široko zastupljen u vizuelnoj komunikaciji.

Povezujući petokraku sa propagandom određene ideologije, kao što su i svi logotipi vrsta vizuelne propagande, Sonja Jo ističe upravo marketinški kapacitet ovog znaka. Sa gledišta grafičkih komunikacija, petokraka je znak kao i, recimo, znak kompanije Mercedes. Ona je znak kao i logotipi kompanija MTS, LC Waikiki, Idea, Lidl, New Yorker, Spar, Anson’s, DDG Fashion; kompanija koje su se pojavile posle kraja socijalizma, posle pada Berlinskog zida, u procesu globalizacije i eri kapitalizma. Za centralni rad svoje izložbe Sonja Jo koristi kese ovih kompanija – kese koje se dobijaju uz kupljenje proizvode i koje imaju velike logotipe na sebi kako bi ih kupci dalje reklamirali dok se kreću kroz grad. Od svih tih kesa, od svih tih logotipa, stvara veliku zvezdu petokraku.

Nastala skulptura petokrake je meka, puna vazduha i napravljena od trošnog najlonskog materijala; podseća na veliki balon ili lazy bag. Kao takva, ona je u suštoj suprotnosti sa fotografisanim spomen-obeležjima koji su trajni, od čvrstih materijala (kamen i metal) i koji u većini slučajeva streme ka visini. Ako bi se povukla paralela sa ljudskim telom, zvezda Sonje Jo bi kulirala „like a boss“, bila bi „opuštena“ i „ležerna“ dok svojom veličinom dominira u odnosu na printove fotografisanih spomenika. Otelovljujući u sebi sve logotipe kompanija koje uspevaju u kapitalizmu, skulptura petokrake Sonje Jo ni u najmanjoj meri ne svedoči o degradaciji socijalističkog simbola u postkomunističkom periodu. Štaviše, ona postaje meta-simbol, apstrakcija koja prevazilazi bilo koji koncept, bio on komunistički, partizanski, anti-fašistički, ili deo bilo kojeg drugačijeg i prošlog perioda.

Sonja Jankov


FOTOGRAFIJE SA OTVARANJA: