Sara Masnikosa / Outside, such a lonely place
22. novembar - 10. decembar 2021.
Od ponedeljka, 22. novembra, u Galeriji SULUV moći će da se pogleda master izložba „Outside, such a lonely place” Sare Masnikose. Zbog pandemijske situacije neće biti zvaničnog otvaranja, ali će Galerija u ponedeljak biti otvorena za posetioce od 19 časova. Izložba se realizuje u okviru Programa saradnje i partnerskih realizacija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine sa Akademijom umetosti Novi Sad. Izložba će biti otvorena do 10. decembra 2021. godine.
Izložba „Outside, such a lonely place” rezultat je istraživanja u toku master akademskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ona je odgovor na postavljenu temu master rada „Transparentni prostorni odnosi u funkciji strukturalnih alegorija”.
Postavka istražuje specifične procese koji određuju individuu i postavlja te procese u prostore koji preuzimaju funkciju skrovišta. Radovi svojim karakterom učestvuju u kreiranju ambijenta, a izvučeni iz celine, svaki kreira jedan nezavisni ambijent. Taj minijaturni ambijent treba da posluži kao osnova za posredovanje fikcije. Zbog transparentnosti i mogućnosti vizuelnog prodiranja prostora kroz radove, predstavljene priče okupiraju prostor u kome su izložene. Ova izložba je spremna da bude dom hiljadama malih uspomena ili zaborava, ako je pojedinac spreman da se upusti u proces koji na kraju ipak ima svoju kulminaciju.
BIOGRAFIJA
Sara Masnikosa (1995, Subotica) u svom radu koristi prostorne objekte koji u sadržaju teme prikazuju različite vidove društvenog angažovanja. Ovi prostori, mapirani kroz dimenziju kutije, predstavljaju pozornicu određene čovekove funkcije. Završila je Gimnaziju u Paraćinu 2014. i iste godine upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo. Osnovne studije završila je 2020. u klasi profesora Gorana Despotovskog. Redovno izlaže od 2015. godine. Do sada je izlagala na osam samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama. Takođe je učesnica mnogobrojnih projekata, radionica i likovnih kolonija. Dobitnica je Dositejeve stipendije 2019/20 i Dositejeve stipendije 2020/21, Godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline SLIKANJE (2020) i nаgrаde Fоndаciје Mali princ zа vrhunskе rеzultаtе u оblаsti umеtnоsti (2021).
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Popov
Izvan okvira
Savremena umetnička praksa se može posmatrati kao jedan teren za društvene eksperimente jer je imuna na određene norme ponašanja, šta više, često ih propituje, ukazuje na različite mogućnosti i nemogućnosti odnosa, odnosno na prijatnost ili toksičnost koju izazivaju. Izložba Sare Masnikose Outside, such a lonely place predstavlja kontinuitet u umetničkom istraživanju društvenih odnosa koje umetnica sprovodi nekoliko prethodnih godina. Iako umetnica kao polazište koristi lično iskustvo, brisanjem svih individualnih karakteristika njeni radovi prevazilaze početnu subjektivnost i postaju pozornice u kojima obitava svaki čovek, odnosno društvo. Za razliku od radova nastalih u okviru ciklusa Sve igre koje smo igrali na ovoj izložbi umetnica pročišćava svoj vizuelni izraz. Sada su svi radovi izvedeni u crno belom koloritu i ova dualnost podvlači značenje koje oni mogu da nose kao što su dobro-loše, prijatno-neprijatno… Identične male crne i bele ljudske figure zauzimaju različite poze stvarajući međusobne odnose koji predstavljaju konkretne životne situacije. Iako one predstavljaju čoveka, svaki identitet je izbrisan pa tako posmatrač u zavisnosti od svoje percepcije stvari i odnosa može da kreira kontekste u kojima se nalaze akteri. Smanjivanjem figure čoveka i grupisanje u male prostore stvara se jedan neprijatan osećaj skučenosti. Ovi mali prostori, odnosno kutije, su minijaturne scene u kojima se odvija ili u koje je upakovan i konzerviran svakodnevan život i borba čoveka sa svim kompleksnostima njegove egzistencije. Iako su akteri minijaturni njihovim gomilanjem dolazi do kulminacije najrazličitijih osećanja koja izazivaju nezadovoljstvo i pretenduju da izađu iz zadatih formi u koje su smešteni. Oni se nalaze na samoj “tački preokreta“ gde nastavak malih kvantitativnih promena u njihovim odnosima može dovesti do kvalitativno drugačijeg stanja u sistemu. Na ovaj način umetnica jasno postavlja pitanje šta je sve potrebno da nam se desi da bi izašli iz okvira, iz kutije ili kako se to popularno u poslednje vreme govori da izađemo iz zone komfora. Samim naslovom nagoveštava nelagodu usamljenosti u kojoj se možemo naći ako iskoračimo, a ta usamljenost može biti upozorenje da ne idemo u tom pravcu, ili da naprotiv baš trebamo tamo krenuti bez obzira na trenutne posledice tog čina. Učestalo individualno prepoznavanje nezadovoljstva nekim trenutnim stanjem jeste početak pojedinačne promene, a svaka od njih, ako lančano nastave da se dešavaju, a ovde umetnost može igrati značajnu ulogu u cilju ukazivanja na njihovu neophodnost, mogu nas odvesti u jednu nepovratnu promenu društvenog sistema, promenu koja će nam svima koristiti.
