Georg Redžek / Senke grada
Otvaranje: 7. februar 2022. 19 časova
(7 – 18. februar 2022)
Od ponedeljka, 7. februara, od 19 časova, u Galeriji SULUV, publika će moći da pogleda izložbu slika „Senke grada” Georga Redžeka. Izložba će biti otvorena do 18. februara 2022.
Centralni motiv slika je lavirint kao zamršeni gradski prostor gde se odvija egzistencija urbanog čoveka kao i njegova potraga za sopstvenim identitetom. Traženje puta koji ga vodi ka središtu kao i onog spasonosnog, ka svetlosti veoma je aktuelno. Lavirint kao motiv, veoma je često viđen u istoriji umetnosti i kao takav je prisutan u različitim kulturama, koje se danas prožimaju više nego ikada. Slike „Laboratorijski zec”, „lenjost” i „Izgon ili bekstvo iz raja”, takođe možemo povezati sa onim šta se upravo dešava u savremenom društvu. Svaki rad pojavljuje se i kao pseudoekran sa informacijom o onome šta bi mogao da bude izbor, baš kao i naslov za ovu izložbu. Radovi su nastali 2020. i 2021. godine.
BIOGRAFIJA
Georg Redžek (Kragujevac, 1965), diplomirao je 1989. i magistrirao 1996. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član SULUV-a je od 1990. godine. Dobitnik je više nagrada: 1995. Treća nagrada na Drugom bijenalu akvarela YU95. u Zrenjaninu; 2001. Nagrada za slikarstvo na 30. NOVOSADSKOM SALONU; 2013. Prva nagrada Saatchi online contest, Showdown Bright Lights, Big City. 2013. London
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
RECENZIJA
Mitovi u/o savremenosti
Sonja Jankov
Slikarstvo Georga Redžeka karakterišu alegoričnost, referentnost prema stvaralaštvu Boša, Brojgela i Direra, kao i samosvest o problemima novomilenijumskog digitalnog doba. Naizgled nespojive, ove tri karakteristike se u Redžekovom stvaralaštvu susreću zahvaljujući njegovom kombinovanju klasičnih motiva i reprezentativnih znakova savremenog doba. U najnovijoj seriji radova koji su nastali tokom 2020. i 2021. godine, klasični motivi su lavirint, beli zec (kao simbol vaskrsnuća, reinkarnacije i revitalizacije) i svinje pred koje su „bačeni biseri“. Postavljeni u kompozicije sa reprezentima modernog i savremenog doba, kao što su displeji, bar kodovi, kablovi, logo coca-cola, ovi klasični motivi omogućavaju da se preispita i prikaže savremeno vreme u kojem živimo.
Lavirint je alegorični motiv koji je ljude fascinirao od drevnih i antičkih dana, postavši simbol ljudske istrajnosti, snalažljivosti, umeća, ali i potpune izgubljenosti i nemogućnosti izlaska iz date situacije. On se stoga povezuje sa osećajem anksioznosti, otuđenosti, odsečenosti od drugih, straha od potpune nemoći, ali postaje i simbol savremenosti za koju se ne zna u kom se pravcu razvija (degradira) i kako se može završiti. Ovim odlikama lavirinta, Redžek dodaje nove vrednosti, čime se uviđa da je lavirint više nego adekvatan simbol da se njime predstave i globalna dešavanja koja su se odvijala proteklih par godina. Lavirint je tako na jednoj slici alegorija potpuno pustog grada, naizgled mitska ili distopijska, ali u suštini krajnje realistična, jer su gradovi tokom nedavnih zabrana kretanja i vanrednih stanja bili potpuno prazni. Bez ijednog jedinog čoveka, lavirint gubi svoj smisao – bez čoveka koji je u njemu izgubljen, lavirint sam po sebi ništa ne predstavlja, čime se uviđa da i grad bez ljudi više nije grad.
Na drugoj slici, motiv lavirinta postaje skup multipliciranih zidova kao još uvek primenjivanog sistema odvajanja i razgraničavanja. Svođenjem lavirinta na zidove, Redžek uvodi novinu u svoje stvaralaštvo u smislu da ne pravi reminiscenciju na Boša, Brojgela ili Direra, nego citira radove savremenog umetnika Banksija, i to upravo njegovu umetnost otpora. Uvođenjem logoa coca-cola za koju se metaforički kaže da je srušila berlinski zid, uviđa se da je trenutno u svetu mnogo sličnih zidova na granicama koji svet više ne dele samo na Istok i Zapad, nego stvaraju mnogo raznovrsnije i drastičnije podele. Na trećoj slici, pak, lavirint postaje specifična tvrđava, to jest odbrambeni mehanizam koji čuva zelenilo u gradskim sredinama tako što niko ne može da nađe put kroz lavirint, te ni da stigne do zelenila i zabetonira ga.
Pored motiva lavirinta, na najnovijim Redžekovim slikama vidimo i motive belog zeca i svinja, oba postavljena u kontekst najnovijih tehnologija. Zec kao simbol obnovljivosti života/vaskrsnuća, pojavljuje se u alegoričnom prikazu života kao nekoliko srećnih trenutaka koje obnavljamo u sećanju upravo pomoću različitih tehnologija. Zec se pojavljuje i u alegoriji o začeću, u kontekstu tehnologija za veštačku oplodnju, ali i u alegoriji o bekstvu iz raja, to jest o ekstremnom bekstvu savremene civilizacije u sajber prostor. Motiv svinja se pojavljuje uz motiv displeja i ekrana, kao simbol bačenog i izgubljenog života na more materijala na internetu, materijala na koji se samo gubi vreme i ništa se od njega ne može dobiti zauzvrat.
Odabirom mitskih, pa čak i biblijskih, motiva i tema za predstavljanje i problematizovanje savremenog doba, Georg Redžek ukazuje da su dešavanja tokom proteklih par godina nastavak istorije i mitova od antičkih dana. Kao takvi, oni nisu potpuno „iščešeni“ iz istorije čovečanstva, čime se uliva specifičan spokoj u smislu da se uviđa da su nepredvidivost, stres i izgubljenost bili odlike normalnosti i ranijih perioda, a ne samo savremenog doba.
