Rade Tepavčević, Tattoo

26. jun – 6. jul 2018.

U utorak, 26. juna, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba Radeta Tepavčevića, pod nazivom Tattoo. Izložba Tattoo je deo programa saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Izložba će biti otvorena do 6. jula 2018.



Postavka Tattoo bavi se tretmanom životinja u savremenom društvu, a u cilju ogoljivanja savremenih advertajzing trikova koji godinama unazad pokušavaju da svedu život na konstantnu kupovinu. Birajući životinje, pre svega pse kao prijatelje čoveka, Tepavčević ne zadire samo u tretman životinja, pošto se pas lako može shvatiti kao simbol, simbol čoveka okovanog advertajzingom.

Veoma ironične slike praćene sloganima preuzetim upravo iz advertajzinga upućuju na besmisao konstantne potrebe za stvarima, i veoma lako obelodanjuju znak jednakosti između živih bića i stvari, koji je odavno uspostavljen u kapitalizmu. Sa druge strane Tepavčević se bavi i nekim sociološkim fenomenima vezanim za savremeno društvo u Srbiji, poput nasilja.

Slikarski rukopis i izbor materijala otkrivaju punk bunt kojim Tepavčević kritikuje savremeno društvo. Slike pozivaju da se probudimo i prevaziđemo mehanizme koji prete da progutaju racionalnu misao, mehanizme koji nas žigošu poput tetovaže.

Aleksandar Stojanović Luci, istoričar umetnosti


Dajući životinjama osobine čoveka kako bi lakše preneo poruku, ovi radovi mogu da se tumače i kao basne i na taj način Tepavčević alegorički slika odnose ljudi i životinja (pasa). Slike prate formu oglasa koji, u potrošačkom društvu današnjice, postaju sve prisutniji deo svakodnevnog života, pa je sadržaj oglasa iskoristio da bi uspostavio lakšu i bržu komunikaciju sa posmatračem. Tekstovi koje koristi su sastavni deo u gradnji slike i oni su inspirisani narodskim uzrečicama i različitim situacijama iz života. Forma teksta je koncizna radi postizanja dinamike, ali i pročišćena od suvišnih reči koje bi je odaljile od suštine.Tekstovi su karikirani, kao i situacije, ali ne toliko daleko od istine pa se mogu prepoznati i kao stvarne.U radovima najčešće se pojavljuje motiv psa zbog simbolika koju ta životinja nosi. Od davnina, pas je čovekov najbolji prijatelj i kroz tu vezu između čoveka i životinje Tepavčević najlakše može da prenese poruku o čoveku i odnosu prema životinjama.

Autor


SULUV RECENZIJE:

Vizuelni identiteti savremene društvene realnosti

Rade Tepavčević, slikar mlađe generacije, uveliko je poznat novosadskoj publici. Njegov rad je vizuelno prezentovao izložbu (Dis)kontinuiteti – savremena umetnost u Vovjodini (21. 12. 2017 – 15. 2. 2018) kojom je lansiran Vojvođanski salon. Reprodukovani crtež je bio vidljiv na baneru ispred Muzeja savremene umetnosti Vojvodine gde se održavala izložba, kao i u drugim medijima oglašavanja. Pored toga, majski broj besplatnog mesečnika Kulttura imao je kao korice reprodukciju jednog njegovog rada iz serije Tattoo. Osim što su mu radovi bili izabrani da predstavljaju stanja i pravce razvoja savremene umetnosti i kulture, radovi Tepavčevića oslikavaju i jednu širu društvenu realnost koja nas okružuje. To je najkonciznije prikazano na najnovijoj izložbi Tattoo.

Zaokruženom i jasno koncipiranom izložbom Tattoo, Tepavčević nastavlja da promišlja društvenu stvarnost, pristupajući humoristično kako bi poruka bila efektno prenesena gledaocima. Velikim formatima slika i malim crtežima su zajednički vizuelni elementi poput ćiriličnih natpisa, cena u evrima i logotipa svetski najjačih kompanija poput Nike i Coca-Cole. U skladu sa logotipima, celokupan stil Tepavčevićevih radova odlikuje gotovo dizajnerska pročišćenost formi i boja koje su jasne i čiste. Na svim radovima figuriraju stilizacije pasa koje umetnik koristi da stvori jednu, kako kaže, fabulu.

Ti psi retko kada govore u prvom licu; češće su okruženi promotivnim sloganima koji podstiču prodavanje i iznajmljivanje, pružajući sliku o širem kontekstu gde je profit centar oko kojeg se svet okreće. Psa koji je bio „istetoviran dok je spavao“ natpisom „voli mačke“, vlasnik poklanja, ne treba mu više kada se zna da nije opasan. Pored njega stoji cena: 0 dinara. Pas „za žurke“ je predstavljen kako šmrče kokain (ili speed) i on se iznajmljuje za 100 evra. Neki radovi u žanru oglasa prikazuju lepe, šarene mešance koji su „svi dobri, maze se, ne treba im povodac ni korpa, mašu repom“. Tu je i oglas za prodaju psa huligana, uz kojeg se dobijaju gratis navijačke baklje.

Sve ove informacije dobijamo sa samih radova. One otkrivaju različite ne-pseće identite koje ljudi nameću psima i lukavo tržište gde je sve i svako roba, što profitabilnija, to poželjnija. Tetovaže na psima ne ostaju samo na natpisu „voli mačke“, nego prelaze u same logotipe kompanija, tako da rasa pasa koja „najbolje ide uz Nike“ ima i taj logotip. Tepavčević ovim postupkom stavlja akcenat na preopterćenost dobrim imidžom, slično kao što Edina (Jennifer Saunders) iz TV serije Absolutely Fabulous kaže da je „beba mešane rase najbolji aksesoar koji neko na mojoj poziciji može imati. To je Šanel među bebama!“ (epizoda Book Clubbin’). Pored toga, indirektno se postavlja i pitanje koje sve kompanije koriste životinje da na njima testiraju svoje proizvode, kao i koji su sve emulgatori i enzimi u osvežavajućim sokovima životinjskog porekla. U tom kontekstu, gde ne opstaje ništa što nije deo dobrog imidža ili profitabilno, gotovo se najbezazlenije čine radovi koji promovišu odeću za ljubimce, poput čizama i ‘deda Mraz’ kapica. Pomisli se da ih vlasnici koji ih kupuju svojim psima, sigurno više vole od onog istetoviranog jadnička koji se poklanja. Ali onda se shvati da su u pitanju stvari koje apsolutno ničemu ne služe do kratkotrajnjoj zabavi.

Kombinujući vizuelne i značenjeske elemente kao što su reči, cene i logotipi sa prikazima pasa, a time i svremeno, marketinško i dizajnersko, Tepavčević daje jednu fabuliziranu sliku društvene stvarnosti u kojoj se nalazimo. Nekada verni pratioci ljudi u lovu, ‘najbolji čovekovi prijatelji’ su postali simboli prestiža, kao što je to i markirana odeća. Imati pored sebe pit-bula ili nekog drugog skupog i „opasnog“ psa, modni je trend, a time i pitanje identiteta. Kroz različite tipove pasa, Tepavčević daje slike različitih društvenih grupa, preko navijača, dizelaša i pomodara u markiranoj odeći, brižnih ljidi koji svojim ljubimcima obezbede sve, pa i ‘deda Mraz’ kapice. Tetovaže kao motiv imaju prizvuk zatvorskih, prizvuk logotipa kojima smo neminovno okruženi, prizvuk trajnosti i originalnosti koju ljudi često žele da uklone. Povrh svega, one su nešto što se radi svojom voljom, dok u Tepavčevićevim radovima psi sigurno nisu sami želeli da budu tetovirani. Možda upravo stoga izložba ima naslov Tattoo, prikazujući ironičnu fabulu o slobodnoj volji u savremenom dobu.

Sonja Jankov

 


FOTOGRAFIJE SA OTVARANJA IZLOŽBE:


Biografija:

Rade Tepavčević (1994) je završio Osnovne akademske studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Dragana Matića.  Od 2014. godine aktivno je izlagao na brojnim grupnim izložbama i imao je šest samostalnih izložbi. Dobitnik je nekoliko nagrada od kojih su najznačajnije nagrada iz fonda „Milivoj Nikolajević“ za crtež/studiju 2014. godine kao i Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline slikanje 2017. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.  Bio je na rezidencijalnom boravku na Letnjoj akademiji likovnih umetnosti u Salzburgu u Austriji pod mentorstvom Pauline Olowske. Pored slikarstva bavi se ilustracijom i dizajnom.

Instagram: radetepavcevic