Natalia Kiš / Granice prostora
Otvaranje: Ponedeljak, 2. mart 2020, 20.00
(2 -13. mart 2020.)
U ponedeljak, 2. marta, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba grafika Natalie Kiš pod nazivom Granice prostora. Izložba će trajati do 13. marta 2020.
Prostor, kao objektivnu stvarnost u kojoj se sadrži materijalni svet, možemo da smatramo i kao jedno neispunjeno polje. To prazno polje kad krenemo da koristimo i ispunimo ga našim sećanjima i iskustvom, ono dobija značenje i postaje mesto. Svaki prostor ima svoj uticaj, vibraciju i zvuk. Iako postoji neka stvarnost, svi interpretiramo ta obeležja na svoj način, jer svako od nas daje drugačije značenje i važnost određenim stvarima. Svakim ulaskom u novi prostor čovek dobija novi doživljalj, neku vrstu novog iskustva. Kada u taj nepoznati prostor unesemo svoja postojeća iskustva i sećanja, koja smo sakupili na prethodnim mestima, taj novi prostor postane mesto. Ovo funkcioniše i obrnuto. Ako se vraćamo na već poznato mesto sa novim iskustvima, i te nove doživljalje ugradjujemo u već poznato, i tada se može reći da renoviramo i nadograđujemo stara mesta.
Autorka
BIOGRAFIJA
Natalia Kiš je rođena u Novom Sadu 1994. godine. Završila je gimnaziju za talentovane učenike sa domom Boljai u Senti, smer likovni tehničar. Osnovne studije na odseku za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu završila je 2018. godine u klasi profesora Aleksandra Botića. Trenutno je student master akademskih studija grafike na istoj Akademiji kod istog profesora. Dobitnica je glavne nagrade na konkursu plakata Love your body u SAD, Godišnje nagrade departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline grafika i pohvale na 2. Međunarodnom Bijenalu radova na papiru u Prijedoru. Izlagala je na većem broju kolektivnih izložbi i učestvovala je na više umetničkih kolonija.
https://www.instagram.com/kisnatalia_/
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Sunčica Lambić-Fenjčev
Prostorna ograničenja
Ono što sigurno možemo reći za umetnost danas je to da nijedan medij, nijedna tehnika, nijedna tema nisu dominantni već da umetnici podjednako koriste sve ono što im je na raspolaganju i u zavisnosti od afiniteta da bi iskazali svoje ideje. Tradicionalni mediji poput slikarstva, skulpture, crteža, grafike nemaju primat u savremenoj umetnosti, ali suština je u tome da ni ovi mediji nisu statični, zaključani u sebe, već se, u skladu sa razvojem i novim pojavama u umetnosti i oni razvijaju, sa njima se eksperimentiše, tehnike se mešaju, motivi se proširuju, mediji se transformišu, prevazilaze sopstvena tehnološka i tematska ograničenja, a intermedijalnim pristupom ove granice se sve više brišu. Pojedini umetnici iako biraju tradicionalne medije, tematski i načinom na koji prezentuju ono što žele da kažu takođe izlaze izvan utvrđenih okvira. Ovo se može primeniti i na radove Natalie Kiš, predstavljene na izložbi Granice prostora.
Grafika je medij koji je od svog nastanka najdirektnije komunicirao sa društvom. Zbog reproduktivnosti kao svoje osnovne karakteristike, bio je, za razliku od tzv. visoke umetnosti, pristupačan svima i najviše je od svih tradicionalnih medija, svojom dostupnošću, mogao da utiče na shvatanja i razmišljanja u većim razmerama što se kasnije često zloupotrebljavalo njegovim poređenjem sa populističkim strategijama mas medija i popularne kulture. Radovi Natalije Kiš predstavljaju jednu vizuelno-simboličko-semantičku celinu u kojoj možemo analizirati znakove koji funkcionišu unutar tog polja/prostora. Ovaj sistem simbola stvara svojevrsni vizuelni tekst koji različiti gledaoci – čitaoci mogu da iščitavaju/interpretiraju na različite načine, kao što i temu/pojam prostora koju umetnica stavlja u fokus svog rada doživljava svako na svoj način. Polazeći od beline hartije, praznine koju će ispuniti svojim razmišljanjima, sećanjima, emocijama, umetnica preispituje pojam prostora koji, po njenim rečima, postojeći u stvarnom svetu takođe možemo posmatrati kao neispunjeno polje koje će svaki posetilac ispuniti vlastitim iskustvom. U pitanju su relativna značenja konstruisana kulturom i zavisna od konteksta, emocija, atmosfere. Mnogi umetnici danas se bave temom prostora na različite načine i izražavaju promene koje su se u međuvremenu desile u analizi ovog pojma odlazeći dublje od površne predstave prostora koji stvarno postoji do mesta koje tumačimo kao prostor koji sadrži određeno značenje. Kulture, emocije, sećanja, iskustva transformišu prostore, ispunjavaju ih istorijom, ličnom i kolektivnom, stvarajući mesta sa specifičnim duhom i simboličkim značenjima. Mesta ogledaju stavove svojih stanovnika kao i stavove posetilaca, pojam mesta nije fiksiran ni statičan, podložan je promenama. Mesto je prostor za različite mogućnosti, stvarno ili izmišljno, koje postoji u realnom prostoru ili samo u fantaziji, stvarnih ili simboličnih vrednosti. Kako umetnica prilazi temi prostora u svojim radovima tako i posmatrači prilaze njenim radovima, uvek sa novim iskustvom i novim mogućnostima interpretacije.
Radovi Natalie Kiš deluju kao apstraktno – asocijativne kompozicije na kojima možemo naslutiti pojedine predmete, simbole, znake. Prostor koji se tek popunjava, ili se dopunjava, konstruiše, rekonstruiše ili dekonstruiše dopušta tumačenja koja se razlikuju od posmatrača do posmatrača, od raspoloženja do raspoloženja, od različitih polazišta i iskustava. Grafički listovi otkrivaju kako predstavljeno mesto doživljava umetnica tokom različitih dana, godišnjih doba, ona ih numeriše, prikazuje različite aspekte prostora – tačke, visinu, razmere, kao i njegovu duhovnu kategoriju – granicu. Istančan senzibilet Natalije Kiš iskazuje se kroz izražajne mogućnosti koju pruža tehnika ravne štampe, algrafija, ponekad radovi liče na skice, na planove prostora koji tek treba da bude izgrađen, izveden, ispunjen ili renoviran. Granice prostora – naziv veoma intrigantan u vremenu virtuelnih bezgraničnih prostora. Granice prostora mogu ujedno postavljati i pitanja gde smo to mi i kome pripadamo. Kroz temu prostora možemo razmatrati i temu identiteta. Šta definiše granice prostora? Ko je taj koji donosi ograničenja? Da li su granice prostora stvarne ili sami sebi namećemo različita ograničenja? Kako pomeriti, preći, prevazići granice i da li nam je prevazilaženje granica u bilo kom smislu moguće i dozvoljeno? Čini se da smo u vremenu brisanja granica i konstantnih prelazaka i promena granica u većim ograničenjima nego ikada.
