Masteri 2021 / Akademija umetnosti Novi Sad

SULUV RECENZIJA

Sunčica Lambić-Fenjčev

 

MASTERI 2021

Svaka generacija proživljava svoja iskustva na sebi svojstven način, ima svoju kolektivnu memoriju, svoje snove i svoje traume (koji mogu biti bliski pojmovi obzirom da je reč „san“ na nemačkom „traum“), specifične probleme sa kojima se suočava i način na koji percipira nasleđe ostavljeno od prethodnih generacija sa kojim treba da se izbori i u toj „borbi“ izgradi sopstveno zaveštanje budućim naraštajima. Mladi ljudi, pripadnici tzv. Z generacije, rođeni od sredine devesetih pa do danas, informisani su više nego ijedna prethodna generacija, oni su formirani zbivanjima u svetu, za njih ne postoje granice, oni imaju svest o različitosti, o prirodnim katastrofama i klimatskim promenama, terorističkim napadima, značaju očuvanja životne sredine, o događajima u kojima nisu stvarno učestvovali, ali ih svakodnevno prate na svojim ekranima u realnom vremenu jer odrastaju u virtuelnom svetu uz tablete, mobilne telefone i društvene mreže što je njihovo normalno okruženje. Međutim, pripadnici ove generacije su istovremeno i veliki individualci, ali često vrlo usamljeni, puni straha i skloni depresiji. Ova situacija dodatno je pojačana aktuelnom društveno-političkom situacijom na globalnom nivou, konstantnim stanjem neizvesnosti i permanentnoj manipulaciji i zastrašivanjem na različitim nivoima. Promene u društvenim odnosima menjaju i funkcionisanje umetnosti. Umetnost danas je skoro u potpunosti posvećena aktuelnim događajima, ona ih preispituje, komentariše ili samo predstavlja. Umetnici možda više nisu nosioci božanske promisli i možda više nisu proroci koji mogu da menjaju svet, ali su svakako njegovi aktivni učesnici, protagonisti, glasnogovornici, oni ukazuju, skreću pažnju, ističu sve ono što im smeta, što bi trebalo popraviti, promeniti, ili kritikuju ono što uopšte ne bi trebalo da se dešava. Događaji u svetu se brzo menjaju, slike se neprestano smenjuju i umetnost mora brzo i odlučno da reaguje. Umetnici nam se obraćaju na direktan ili metaforičan, simboličan način, ostavljajući prostora za slobodna tumačenja, ali ipak gađaju pravo u suštinu, gotovo isključujući pogrešne zaključke.

Ovo svakako jesu neke od karakteristika izložbe „Masteri 2021“. Rad, razmena mišljenja, druženje sa osobama mlađe generacije uvek je inspirativno, uzbudljivo, osvežavajuće… Učiti ih ili učiti od njih, uzajaman je proces. Izložba „Masteri 2021“ rezultat je promišljanja studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu na sledeće teme: Vrh, Dno (ili Vrh-Dno) i Kako sam proveo raspust? Prve dve teme aludiraju na sleng mlađih generacija, danas sveprisutnih reči pri izražavanju pozitivnog ili negativnog stava prema nečemu, u mogućem nedostatku kreativnijeg izražavanja, odnosno nedostatku bogatijeg rečnika (po mišljenju starijih generacija) ili samo zbog brzine vremena i uštede reči, što i jeste jedna od karakteristika „nove“ generacije. Treća tema bi se mogla opisati kao uobičajena tema prisutna u školskom sistemu još od najranijeg uzrasta, data ovde možda upravo kao jedna provokacija, aluzija na ustaljen, učmao školski sistem i program, ali koja sa druge strane omogućava slobodan i kreativan pristup.

Na osnovu izloženih radova može se videti da su studenti pristupili temama kritički, ali u nekim slučajevima i sa dozom ironije i apsurda. Apsurdnost situacije možda je najočiglednija na primerima stepenica i simbolike koju one nose po sebi, koje su na izložbi u dva slučaja bila inspiracija mladim umetnicima da odgovore na zadate teme. Rad Marine Stojšić koji se sastoji iz dva segmenta stepenica obojenih u roze boju, danas prepunu različitih konotacija, i postavljenih na način da se njima teško sigurno negde može stići, može biti jedan od mogućih odgovora na zadatu temu „Dno-Vrh“ koja ukazuje na svu nesigurnost i nestabilnost naše svakodnevice. U drugom slučaju, Luka Drljan i Nemanja Dejanović, jednu stranu dvostranih stepenica oblažu perjem, dok po drugoj postavljaju dugačke eksere i samim tim jasno saopštavaju svoju umetničku interpretaciju teme. Na nama je da odlučimo kojim ćemo putem krenuti do vrha ili kasnije kako ćemo se spustiti do dna. U svojoj audio-instalaciji Lidija Krnjajić obrće pojmove vrh i dno, zalepivši reč vrh na pod galerijskog prostora, a reč dno, na vrhu, poigravajući se sa uobičajenom percepcijom, interpretacijom i značenjem ova dva pojma i aludirajući na krhkost njihove postojanosti i podrazumevajuće pozicije. Stakleni objekat Boža Ivanković puni nađenim otpacima, koje razvrstava i ređa po određenom redosledu, od dna do vrha „posude“ – novčići, opušci, odeća, kablovi, punjači, mobilni telefoni, eletronski otpad, različite ambalaže prehrambenih i drugih proizvoda, itd. dajući im određeni vizuelni, likovni senzibilitet i ujedno kritiku čovekovog neodgovornog odnosa prema prirodi, sopstvenom okruženju, a pre svega odnosu prema budućim generacijama kojima ostavlja zagađenu planetu. Na fotografijama Doroteje Lovre uočavamo fragmente svakodnevice, životnog okruženja na mikroplanu, koji mogu činiti jednu celovitu sliku naših „malih života“, zaokruženu sliku u kojoj se vrh i dno konstantno smenjuju i prepliću. Rad Sare Masnikose može biti savršen izraz današnjice. Usamljenost u bliskosti, otuđenost u gužvi, svako u svom svetu, a svi zajedno. Čovek kao pojedinac, kao individua sa svim svojim osobenostima, mislima, snovima, željama, odvojen pregradama, postaje nalik jednoj šari u šablonu života. Video-rad Miloša Bibića predstavlja „vojvođanskog Sizifa“, na prvi pogled duhovito, ali suštinski vrlo ozbiljno i pronicljivo predstavljanje problema ljudi sa ovdašnjih prostora. U sličnom duhu je i video Natalije Ranković koja sa dozom humora problematizuje današnje sve učestalije probleme pojedinca u društvenim odnosima.

Ova izložba je još jedna u nizu izložbi Akademije umetnosti u Novom Sadu na kojima mladi ljudi imaju mogućnost da daju svoje viđenje sveta u kojem žive kroz odgovore na zadate teme. Završetkom studija ovi mladi ljudi, kao i sve generacije pre njih, izlaze iz sigurnog okruženja u svet, koji im po svemu sudeći nije uopšte naklonjen. Sledi im suočavanje sa svim onim pitanjima i problemima od kojih su neke dotakli i na ovoj izložbi, uključujući i to da je njihov položaj umetnika u velikoj meri nezavidan u današnjem društvu.