Marija Jevtić, trodimenzionalne slike

24. septembar – 5. oktobar 2018.


U ponedeljak, 24. septembra, u 19 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba autorke Marije Jevtić. Izložba će trajati do 5. oktobra 2018.

 

Približavanje umetnosti slepim ljudima upotrebom reinterpretacije 2D umetnosti u 3D

Društvo se svakodnevno suočava sa problemima uključivanja osoba sa poteškoćama u svakodnevni život. Kultura i umetnost, kao glavni pokretači velikih socijalnih promena oduvek su omugaćavali napredak društva i doprinosili stvaranju harmonije i razumevanja izmedju inkluzivnih grupa i drustva. Posebno kada je reč o državama u regionu koje su zahvaćene tranzicijom i ekonomskim krizama postoji veliki problem u razvijanju sadržaja i programa za marginalizovane društvene grupe uključujući tu i slepe i slabovide. U Srbiji živi 12.000 slepih ljudi, preko 6.000 u Hrvatskoj, i oko 5.000 u Bosni i Hercegovini, a broj se značajno povećava ako uzmemo u obzir i slabovide. U pravo ove grupe čine važan deo publike kojoj muzeji i galerije kao ustanove kulture treba da se približe i prilagode im svoje sadržaje. Moja ideja je da pokušam da poravnam ili barem izjednačim doživlaj umetnosti kod slepih ljudi sa doživljajem koji imaju ljudi koji vide. Postavkom trodimenzionalnih slika radjenih uz pomoć 3D štampača u galeriji približavam umetnost slepim i slabovidim, ali i otvaram novo poglavlje, Reinterpretacija klasične umetnosti u digitalnu umetnost.

Reinterpretacija klasične umetnosti u digitalnu umetnost je uzet kao osnovni okvir unutar kojeg sam se kretala pomoću dva pojma: klasično i digitalno. Oba pojma predstavljaju različite epohe, u kojem pojam klasične umetnosti podrazumeva daleko duzi vremenski period , te ga je teže koristiti a da se ne opredelim za jedan kraći vremenski period u kojem  se vizuelni znak nametnuo kao dominantan u odnosu na neke druge ikonografije šireg klasičnog nasledja. Stara terminologija je postala neupotrebljiva  pa se logički može zaključiti i da se nasledje stare vizuelnosti može teže koristiti. Moje istraživanje zasniva se na klasičnoj lepoti koja ne pokazuje čoveka onakvim kakav on jeste, već ga prikazuje kao neki posebni ideal koji se uskladjuje sa onim što je spolja i onim što je unutra, ali posebno me zanima estetika klasične umetnosti i mogućnost njenog transvera u digitalno. Ovde se može bolje koristiti pojam aproprijacije odnosno, kako se estetika klasičnog koristi u epohi digitalnog. Aproporciju definišemo kao instrument prenosa elemenata iz jednog u drugi sistem značenja ili umetnički diskurs, odnosno kao akt stvaranja koji strategijski poseže za postojećim, umetničkim ili ne umetničkim, tvorevinama kao gradjom za konstituciju nove umetničke tvorevine. Prividna sličnost pojma aproprijacija i interpretacija u ovom tekstu je namerna, zato što se tekst gradi na poravnavanju dve istorijske epohe, jedne koja se zasniva na Pigmentu i druge koja se definiše kao Piksel. Oba pojma u istorijskoj perspektivi indeksiraju raznorodne istance i njihovih ispoljavanja u modernoj umetnosti i kulturi posmatranja slika.

 

Marija Jevtić

Biografija:

Akademiju likovne umetnosti, slikarstvo, u Novom Sadu završila je 2013. god. u klasi prof. Dušana Todorovića. Izlagala je na dvadeset dve samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu i na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izvela je deset samostalnih performansa kao i diplomski performans ,, Iza zida,,  u Domu kulture Studentski grad.