Marija Jevtić Dajić / Prostor posebnih
Otvaranje: 14. avgust u 20:00 časova
(14 – 25.8.2023)
U ponedeljak, 14. avgusta, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba Marije Jevtić Dajić pod nazivom Prostor posebnih. Izložba će trajati do 25. avgusta 2023. godine.
Rad „Prostor posebnih“ čini autorsko delo scenskog dizajna koje ima za cilj predstavljanje sopstvenih ličnih osećanja kroz umetnost i teorijski opseg, kao i njhovo obrazloženje pomoću tri kategorije prostora koje sam u dosadašnjem procesu istraživanja ustanovila: moj prostor, prostor posebnih i prostor neposebnih. Kontekst ovog rada fokusiran je na moj prostor čija je utvrđena egzistencijalna praznina privremeno popunjena sadržajem i karakteristikama prostora posebnih i prostora neposebnih.
Primarni zadatak je ispoljavanje lične perceptualne šemate pamćenja-sećanja koje je transformisano kroz osećanje. Moje jedinstveno individualno iskustvo koje se javilo u ranom detinjstvu, ta snažna emocija osame i slikanja ključni je pokretač i okidač svih budućih kreativnih, narativnih i umetničko angažovanih postupaka. Svako sledeće iskustvo koje je nastajalo bilo je samo nadgradnja i nastavak prethodnog.
Opredeljenje da svoje emocije, nesigurnosti i strahove prikažem kao delo scenskog dizajna zasnovano je na mom dubokom interesovanju za autizam i osobe sa autizmom, a kao moje suočavanje sa samom sobom, preispitivanje njihove uloge u društvu, ali i njihove velike uloge u umetnosti. Smisao ovog rada odnosi se na prostornovremensko-socijalni okvir pod koji spadaju tri navedena prostora.
Temu rada „Prostor posebnih“ izabrala sam jer za mene ima tri važna značenja. Prvo značenje tiče se ličnog suočavanja sa prošlošću, tj. priznanja da je momenat osame devojčice dok slika jedno od mojih najlepših sećanja na detinjstvo, a koje i danas budi snažan doživljaj. Takođe, taj momenat označava i priznanje ili trenutak spoznaje, tj. razumevanje konkretnog događaja iz pozicije odrasle osobe, a koje je važno jer, kao što sam napomenula, javlja se iz sopstvene potrebe čiji je krajnji rezultat stvaralačko iskustvo koji će biti definisano kao „moj prostor“. U tom procesu, definisala sam sopstvena osećanja i sećanja, i prihvatila činjenicu (ili spoznaju) da nedostatak u osećanjima i sećanjima nadoknađujem umetnošću. Drugo značenje ili nivo čini okvir koji sam odredila kao sopstveni prostor u kome koristim sećanja, osećanja i imaginaciju, a zatim ga transformišem u rezidencijalni prostor (autističnih ljudi). To je prostor čija je cilj da se autisti osećaju kao u svom prostoru, a ja ga zatim definišem kao prostor „posebnih-autističnih ljudi“
Pod pojmom ritualne inkluzije definišem prelazak čoveka iz humanog u posthumano doba. Ritualnom inkluzijom preispitujem identitet društva, identitet osoba sa invaliditetom i – na kraju, svoj lični identitet. Živimo u vreme individualizma i egzistancijalizma, kapitalizma. U takvom okruženju, umetnost je postala jedan od načina da pojedinac ispuni sopstvenu egzistencijalnu prazninu. Ritualna inkluzija kao centralna tema prikazana je kroz dva nivoa.
Prvi nivo predstavlja moju telesno/umnu reakciju na suočavanje sa svetom kroz stvaralaštvo, jer fundamentalno izmenjeno okruženje čini svojevrstan događaj, konkretno u pitanju je period izolacije tokom pandemije. Drugi nivo ove serije radova je inkluzivan. 2D arhitektura perceptivnih asocijativnih objekata postavlja posmatrača u ulogu inkluzivnog bića, koje reaguje na događaj, odnosno na diskurse, pravila i zakone nametnute globalnim umrežavanjem. Naše telo je pod uticajem piksela sa jedne strane. Novi prostori su sa druge strane.
BIOGRAFIJA
Diplomirala je slikarstvo na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, master studije na istom smeru. Doktorske studije na Prirodnotehničkom fakultetu u Ljubljani smer grafički dizajn. Doktorske studije na Fakultetu tehničkih nauka smer scenski dizajn pod mentorstvom Tatjane Dadić Dinulović. Radi kao scenograf na RTV u. Od 2013 izlagala je na 35 samostalnih i preko 300 grupnih izložbi, uz 10 nagrada za rad i delo. Dobitnica je više nagrada za naučni rad kao i stipendija. U svom dosadašnjem radu bavi se pitanjima prolaznosti, onostranog, a u poslednjih godinu dana otvara novo polje i bavi se reinterpretacijom klasične umetnosti u digitalnu umetnost. 2020 god. nastaje Art Lamda, umetničko stvaralaštvo, a 2021 godine formira atelje u gradu Vallauris, na jugu Francuske.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Prostorna preplitanja
Sunčica Lambić Fenjčev
Tokom svoje umetničke prakse Marija Jevtić Dajić se vrlo posvećeno bavi umetnošću koju želi da približi svim društvenim kategorijama i uzrastima, između ostalog, i društveno osetljivim i često marginalizovanim grupama ljudi. U tom smislu umetnica istražuje i otkriva nove mogućnosti umetničkog izražavanja i potencijalne funkcije umetničkog dela od kojih je, po umetnici, popunjavanje egzistencijalne praznine, jedna od ključnih za njen rad. U svetu i kod nas već duže vreme se realizuju izložbe koje su isključivo namenjene određenim društveno osetljivim grupama, izložbe koje su izvedene uglavnom kao prateći program čija je glavna ideja da se, na osnovu naučno utemeljenih istraživanja, na specifičan način i uz pomoć specijalnom tehnikom izvedenih replika ovoj publici određena dela učine dostupnim i pristupačnim i na taj način im se pruži mogućnost da upoznaju i uživaju u umetnosti. Mnogi savremeni umetnici takođe imaju tendencije da svoje umetničke radove približe raznovrsnoj publici trudeći se da ih izvode na određen način koji će moći svi da percipiraju i osete u skladu sa svojim potencijalima.
Marija Jevtić Dajić je u svom radu istraživala mogućnosti stvaranja tzv. trodimenzionalnih slika namenjenih na prvom mestu slepim i slabovidim ljudima. Umetnica je dvodimenzionalne slike uz pomoć 3D štampača transformisala u trodimenzionalne štampane modele u cilju taktilnog sagledavanja i upoznavanja umetničkog dela. Na izložbi “Prostor posebnih” umetnica u svojim istraživanjima odlazi još dublje, ona povezuje sopstveni, lični prostor i svoja intimna sećanja i osećanja sa prostorima, kako sama definiše “posebnih i neposebnih”. Umetnica ponire duboko u lična sećanja i uspomene još iz ranog detinjstva koja u njoj izazivaju i otvaraju snažne emocije koje su pokretač i suština njenog daljeg umetničkog delovanja. Osećanja usamljenosti, straha i nesigurnosti, suočavanja sa samom sobom inicirala su i njeno interesovanje za autizam i osobe sa autizmom. Umetnica preispituje njihovu ulogu u društvu, ali i značaj u umetnosti. Svoje emocije umetnica transformiše u jednostavne oblike, tzv. “dela scenskog dizajna”, možemo reći čak plošne skulpture izvedene praktično u dve dimenzije, u kliritu ili pleksiglasu, monohromne, intenzivnih boja, sa perforacijama u pojedinim slučajevima. Sofisticiranih oblika, blagih uglavnom valovitih linija, prepoznatljivih oblika, veselih, uglavnom toplih boja, čije siluete u odnosu na mesto postavljanja izazivaju igru svetlosti i senke, interaktivnog su karaktera, pozivaju na igru, maštanje, kao ulaz u jedan novi, bezbrižniji, drugačiji svet, nalik dečijem. Predstavljena dela su poput vizuelnih simbola koji kriju mnoštvo značenja u zavisnosti od onoga ko ih posmatra, kao da više pripadaju svetu ideja, fantazija i snova nego realnom, ovozemaljskom, više su apstraktne nego konkretne. Ali u svojoj jednostavnosti, one sadrže izrazitu angažovanost umetnice koja prilikom njihovog kreiranja suprotstavlja emocije koje su prisutne u njoj još od detinjstva osećanjima odrasle osobe koja na jasan, kritički način sagledava realnost, današnje društvo i odnose u njemu, odnose jednih ljudi prema drugima, zamršene i komlikovane, koje sve veće prisustvo tehnologije dodatno usložnjava. Marija Jevtić Dajić se u svojim radovima poigrava i sa postulatima klasične umetnosti stvaranjem dvodimenzionalnih skulptura, koje su kao i njene trodimenzionalne slike prvenstveno namenjene posebnim, društveno osetljivim osobama, ali provociraju i našu pažnju u odgonetanju predstavljenih simbola koji su razbacani po prostoru galerije kao materijalizovani šareni dečiji crteži ili skice ili čak shematizovani prikazi, ikonice ili emotikoni u virtuelnom svetu. Gde su granice različitih prostora, naših, vaših, pojedinačnih, intimnih, kolektivnih, posebnih, neposebnih, realnih, virtuelnih?
