Magdalena Pavlović / Afektivna iskra
Otvaranje: Ponedeljak, 21. mart 2022. 19 časova
(21.3 – 1.4.2022)
U ponedeljak, 21. marta, u 19 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izožba Magdalene Pavlović, pod nazivom „Afektivna iskra“. Izložba će trajati do 1. aprila 2022. godine.
Planetarni metež naselio je umetničke izraze do krajnjih zasićenja. Decenijama je hiperironijska vizura uslova za preživljavanje ispunjavala osnovu umetničke samosvesti. Dinamizmi nastanka dela od civilizacijskih početaka pokatkad svedoče o potisnutoj vezi između formi vidljive prirode i apsolutnog.
Skulptura nastala u ekspresiji plamena objava je statičkog izraza unutrašnjeg života. Nabiranja, stresanja i useci pretopljeni su kroz nemerljivu silu stvaranja. Stvaranje takvih skulptorskih predela, dokaz je oblikovanja prostranstva koje Magdalena Pavlović prenosi u rasteru, u zapanjujućem volumenu i težini. Ohlađeno u začudnim statičkim rešenjima njeno delo stapa i mitsko razbuđivanje i afektivno poprište. Materijalnost skulpture praćena je i u vremenskom toku video objektiva, te i u tom mediju dokazuje da je agonijska snaga umetnosti autentično zanosna. Kroz nju smo milenijumskim postojanjem, a prisno u novijim iskustvima naše vrste dospeli na suočenje.
Nikola Šuica
BIOGRAFIJA
Magdalena Pavlović je rođena 1989.godine u Beogradu. Završila je master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo, u klasi profesora Dušana Petrovića. Doktorirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine. Od 2017. godine radi kao docent na Katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. Članica je ULUS-a, kao i SULUV-a. Učesnica je brojnih likovnih konkursa, projekata i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagala devet puta. Dobitnica je tri nagrade za skulpturu u materijalu SO Savski Venac. Njeni radovi su deo privatnih i javnih kolekcija značajnih institucija.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Sunčica Lambić-Fenjčev
Ovekovečeni trenuci
U savremenoj umetnosti u kojoj preovlađuju heterogenost mišljenja i stavova, ali i brze promene stilova, upotreba i mešanje različitih medija, mešanje visoke sa popularnom umetnošću, umetnosti i života, nestabilnost, nepostojanost, fragmentarnost, fragilnost, gde se umetnost sve više svodi na ideju, efemernost, performans u skladu sa brzim protokom slika i informacija prouzrokovanim novim tehnologijama i u skladu sa tim ubrzanim tempom života, gde je trenutak postao merna jedinica naše stvarnosti jer se sve dešava u trenutku i sve već postaje potpuno zaboravljeno u sledećem u kojem već preovlađuju novi sadržaji, postoje umetnici koji se vraćaju tradicionalnim umetničkim formama možda kao vid subverzije ili kao iskaz sopstvenih pristupa i viđenja stvarnosti.
Za razliku od slikarstva u srpskoj umetnosti nije postojala velika tradicija u skulpturi, tako da se od pedesetih godina prošlog veka skulptura oslobađa pritiska realizma i postaje stilski i tematski raznovrsna otkrivajući prostore primarnih apstraktnih, geometrijskih i sve više amorfnih ili organskih formi i eksperimentišući sa novim materijalima. Iako se opredelila za metal, tradicionalan, čvrst i trajan skulptorski materijal Magdalena Pavlović odbacuje predstavljačko, realističko prikazivanje. U stvari, ona svojim skulpturama upravo predstavlja realnost, ali na jedan poseban način. Klasičnu skulpturu karakteriše statična forma, međutim kod Magdelene Pavlović iako su radovi izvedeni na tradicionalan način, oni impliciraju pokret. Njene skulpture pod nazivom „Iskra“, „Talas“, Eruptivne forme“ su zaustavljeni, uhvaćeni fragmenti vremena, zamrznut trenutak. Skulptura je oduvek ispitivala elemente poput prostora, mase, volumena, linije, fakture, svetlosti i pokreta i dok je do 19. veka pokret bio samo nagoveštaj od tada vajari pokušavaju da, slično kao na fotografiji koja se razvija u tom periodu, predstave kretanje u deliću sekunde. Tako i Magdalena Pavlović na svojim skulpturama predstavlja kretanje koje je nekada suviše brzo da bi ga ljudsko oko uočilo, poput iskre ili suviše suptilno, poput talasa. Vreme je, pored sadejstva prostora i volumena, sastavna komponenta dela, vreme potrebno za stvaranje dela, kao i vreme njegovog trajanja, postojanja. Umetnica tradicionalnim postupkom i tradicionalnom formom skulpture zaustavlja vreme, ovekovečuje trenutak, trenutni pokret, impuls, senzaciju, emociju, zvuk koji su uslovljeni ovim pokretom i odaje im počast predstavljajući ih u trajnom materijalu. Ona predstavlja uglavnom prirodne procese, iskru nastalu tokom varenja metala, talas, eruptivne formacije, ono što se neprekidno menja i zauvek nestaje u trenutku, sada stoji pred nama kao spomenik. Umesto značajnih ličnosti i istorijskih događaja Magdalena ovekovečuje efemerne prirodne pojave, svakodnevica odnosno lične impresije ovde zauzimaju prvenstvo izvedene u krajnje jednostavnim, simplifikovanim, ali ujedno monumentalnim formama koje dominiraju i obuhvataju prostor, ulazeći u interakciju sa njim. Kretanje je sugerisano i samom postavkom skulptura, od kojih neke deluju na prvi pogled nestabilno, odupiru se klasičnoj ravnoteži na koju smo navikli kada posmatramo skulpture. Umetnica uočava, prikuplja utiske koje nam daruje naša svakodnevica, a zatim te senzacije i fascinacije materijalizuje i reprezentuje u trajnom materijalu, statičnoj formi u kojoj su implicirani i pokret i zvuk i uspomene i emocije. Svaki pokret u prirodi ostavlja određeni uticaj na okolinu u kojoj se izvodi, svako kretanje menja ambijent. Ove efemerne procese umetnica teži da zabeleži u svom delu, da ih sačuva od zaborava i zato je njen umetnički postupak u potpunosti u skladu sa idejama savremene umetnosti. Tokom procesa rada umetnica neminovno ostvaruje dijalog sa materijalom, ona bira metal koji je blizak njenom senzibilitetu u kojem može da ostvari i realizuje svoje namere i istakne simboliku dela. Izložba „Afektivna iskra“ je jedan uzbudljiv pogled na stvarnost, posebna emocija u nameri, odabiru i čuvanju od užurbane sadašnjosti, prolaznosti i zaborava određenih vizuelno nestalnih i nepredvidivih senzacija po izboru i senzibilitetu umetnice.
