Ljubica Tucakov / Lični prostor tela
Otvaranje: 17. januar 2020, 20 časova
(17 – 31. januar 2020.)
U petak, 17. januara, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba slika Ljubice Tucakov pod nazivom Lični prostor tela. Izložba će trajati do 31. januara 2020. godine.
Izložba Lični prostor tela nastala je sa idejom reprezentacije tela i njegovog jedinstvenog ličnog prostora. Predstavljanje ljudskog tela bilo je uvek neiscrpna tema slikarstva. Način na koji je ovde prikazano predstavlja jedno novo sagledavanje, kako tela, tako i prostora u kojem ono obitava. Fokus je na usamljenom telu okruženom jednostavnim ličnim prostorom. Ovo istraživanje pokušaj je predstavljanja onoga što nije u realnosti okom vidljivo – ličnog prostora koji je uvek sa nama bili mi svesni njega ili ne. U današnjem, nikad bržem i lakšem menjanju mesta, lični prostor je taj koji ostaje stalno sa nama. Rezultat ovog istraživanja jesu slikarski i digitalni radovi koji na različite načine daju rešenje ove teme. Glavni opus rada jesu slike na platnu, dok ih digitalni radovi prate i dopunjuju.
Autorka
BIOGRAFIJA
Ljubica Tucakov rođena je 1994. godine u Novom Sadu. Završila je srednju školu za dizajn Bogdan Šuput, odsek likovni tehničar. Nakon završetka srednje škole, 2013. godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo u klasi profesorke Bosiljke Zirojević Lečić. Posle uspešno završenih osnovnih studija 2017. godine upisuje Master akademske studije slikanja pod mentorstvom profesorke Lidije Marinkov Pavlović i završava ih 2019. Dobitnica je nagarade za najuspešniji maturski rad-likovni tehničar Udruženja primenjenih umetnika i dizajera Vojvodine za 2013. godinu. Takođe dobitnik je i dve stipendije Dositeja za 2017. i 2018. godinu, koju dodeljuje Fond za mlade talente ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Pored samostalne izložbe Lični prostor tela predstavila se i na brojnim kolektivnim izložbama.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Lidija Marinkov Pavlović
Ljubica Tucakov – Lični prostor tela
Tradicionalni slikarski medij, motiv ljudske figure i režimi realističkog prikazivanja predstavljaju okosnicu nekih od najstabilnijih i najdugovečnijih konvencija u vizuelnim umetnostima. Međutim, u doba novih tehnologija reprodukcije, manipulacije i distribucije slika, a naročito sa razvojem digitalnih medija, slikarstvo je sa lakoćom uspevalo da preuzme jezik i obrasce dominantnih medijskih, a to znači i društvenih ili ideoloških reprezentacija stvarnosti. Pritom, razlozi za ove aproprijacije nisu uvek mimikrijske prirode, odnosno ne leže obavezno u težnji da se stari umetnički medij jednostavno ažurira efektima novog i aktuelnog. Savremeno slikarstvo neretko u punoj meri koristi neke od taktika koje Žak Ransijer pripisuje takozvanim metamorfnim slikama, što između ostalog podrazumeva dekontekstualizaciju, prekidanje medijskog toka i komunikacije, kao i drugačiju preraspodelu odnosa unutar složenih dispozitiva koji tvore istorijski kanon.
Izložba pod naslovom Lični prostor tela predstavlјa kontinuirano likovno istraživanje koje je Ljubica Tucakov, u pogledu medijskih, formalnih i poetičkih aspekata, započela još na studijama slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ljudska figura i neposredan prostor koji je okružuje jesu dominantni motivi i konceptualno ishodište ovog umetničkog istraživanja koje pored slika obuhvata i fotografije i digitalne radove.
Slike Ljubice Tucakov su realizovane na platnima većih dimenzija i na osnovu obrađenog fotografskog predloška. Međutim, za razliku od konvencionalne akademske studije lјudskog tela u prostoru, ovde su tematski i likovni elementi najpre analizirani i strukturisani jasno i opoziciono, kroz kontrast motiva tela i prostora. Ove opozicije se razrešavaju unutar jedinstvenog „kvadrata“ slike što ujedno naglašava važnost kompozicije, ali i precizno odabranog formata platna. Kroz dalјe istraživanje autorka je u okviru koncepta ličnog prostora, koji je shvaćen kao element minimalne komunikacije, odnosno kao efekat najneposrednijeg prostornog konteksta u kome se telo pojavlјuje, izvela i seriju digitalnih radova u kojima se propituju složeniji slojevi vizelnih atribucija lјudskog tela i prostora.
Lični prostor predstavlјa svojevrsnu „tampon zonu“ između fizičke granice individue i spolјašnje sredine. To znači da u likovnim predstavama Ljubice Tucakov telo nije prirodno uronjeno u svoje okruženje, niti je definisano granicom konstitutivne spolјašnjosti. Drugim rečima, lični prostor je prostor koji definiše lјudsko telo, ali se istovremeno i sam konstituiše kroz/iz lјudskog tela. Figura je depersonalizovana i depolitizovana; ona je povezana jedino sa nestabilnom „aurom“ koja relativizuje odnose intimnog, privatnog i javnog.
Ljubica Tucakov zatim istražuje i mogućnost proširivanja ovog koncepta i to u odnosu na modele likovne reprezentacije lјudskog tela, kao i u odnosu na materijalne pretpostavke slikarske prakse. Sa jedne strane, koncept prostora se destabilizuje i materijalizuje kroz mogućnost modularnih varijacija poliptiha. Sa druge strane, iz perspektive koncepta ličnog prostora, po rečima autorke, „sam prostor slike upravo predstavlјa virtuelnu odvojenost od realne, spolјašnje sredine“. Na taj način, u slikarsku praksu se zapravo uvodi funkcija chroma key ekrana, kao potencijalne površine za upis budućih, nesigurnih narativa. Ovaj stav naročito postaje važan kada umetnica svoja likovna istraživanja sprovodi u području digitalne slike. Kroz procedure umnožavanja, ponavljanja i preklapanja figura i sfera koje označavaju lični prostor, otvara se mogućnost za dalјa kompleksna, intermedijalna istraživanja, ali isto tako i za konfrontaciju i povratak komunikacije.
Izložba Ljubice Tucakov pokazuje da nepostojanost, odnosno metamorfni karakter slika o kojima govori Ransijer, zahteva kontinuirano kritičko izmeštanje umetničke prakse koja pokušava da reflektuje i propituje reprezentacijske obrasce stvarnosti.
