- 21. septembar – 03. oktobar 2015.
Jan Triaška – JUTARNJA KAFA
Kreativan proces je sadržajan i često nedokučiv- inspiracija može proisteći iz sistematskog rada, ili se pojavi slučajno, u vidu snažne pobude, ili pak dugo vremena ne dolazi. Priča je nekada trnovita a nekada izvesna, proistekla iz prirodnog toka. U slučaju Jana Triaške (1977, Novi Sad) možemo čak govoriti o izvesnom kreativnom naboju, koji proističe iz prirodne otvorenosti i zanimanja za spoljašnje pobude. Jan je studije slikarstva završio u Bratislavi na Visokoj školi likovnih umetnosti u klasi profesora Jana Bergera a tri godine je studirao I na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Predaje na Katedri za slikarstvo AKU u Banskoj Bistrici. Prvenstveno se opredeljuje za slikarstvo sa prisutnim tendencijama konceptualizma, pri čemu kontinualno razvija nekoliko idejnih koncepcija. Tematski spaja različite cikluse i serije, osim spečifičnog slikarskog rukopisa (koji je specifičan za atelje Jana Bergera), dominira uglavnom zanimanje za realno. Autor je promatrač vlastite okoline a ujedno i njen komentator. U svoje slike reflektuje teme, koje ga se itekako tiču, ili ga pak na neki način podstiču da se izrazi i realizuje. Dodatni impuls mogu biti lična iskustva, ali i opšte poznata činjenična stvarnost.
Jutarnja kafa je svojevrsna ikonica- idealna kombinacija i kod većine ljudi – pravi doživljaj. Neizbežan je ritual za početak radnog dana, to je momenat, kada se čovek još sasvim ne pokrene, ili se pak zaustavlja i posvećuje se sam sebi, svojim mislima. To je česti simbol u vizuelnoj kulturi, ali isto tako i večiti porok. Omiljeni čin je tako postao ishodište za izložbeni projekat Jutarnja kafa, koji predstavlja novu ali neprestano razvijajuću seriju autora Family Album (od 2013.do danas). Reč je o crtežima kafom na papiru, koje nastaju kao paralelni ishod uz slikarsko stvaralaštvo Jana Triaške. Karakteriše ih stilizovana forma piktograma- likovi obavljaju različite radnje, koje su mimo svakog konteksta. Ovako pojednostavljen slikarski znak upućujući na ljudsko biće se u stvaralaštvu ovog autora ne pojavljuje prvi put. Prisutan je već i u seriji Green Screen (2004 – 2007), u kojoj je autor spojio slikarstvo sa akrilom sa animacijom, ili u seriji digitalnih printova Izam (2006). U nekoliko sledećih radova u manjoj meri je prisutan i u slikarskoj seriji Under the Painting (2011). Nanošenjem kafe u aktuelnim delima on u stvari stvara osnovne kompozicije, satkane od ličnih ili opšte prepoznatljivih radnji. Pojedini prizori mogu da deluju kao da su lišeni svake emocije, ali samo je pitanje vremena, kada će gledalac da se uroni u crtež i da da svojoj imaginaciji na volju.U poredjenju sa prošlim radovima, autor sve više pažnje posvećuje piktogramima,čija se radnja odvija u nekoliko linija a time sa samo naglašava tematska strana prizora.
U slučaju aktuelne serije Family Album zanimljivo je promatrati i sam proces nastanka suptilnih crteža.Predhodi im obavezan odlazak u omiljenu radnju s kafom, odakle Jan sebi donosi porciju espresa. Kako bi zadržao njenu trajnost na papiru, meša je sa šećerom. Taloženjem otisaka kista povećava intenzitet prizora i time produbljuje njihovu perspektivu i obim. Sa kafom radi polako i usredotočeno – zamišljam sve to kao proces, neku vrstu meditacije. Ishod je sasvim jednostavna formalna strana oslobodjena svih detalja, zajednička svim crtežima. Slikarska redukcija primarno figuralnih prizora u razmazanim delovima tako može dovesti posmatrača u zabludu kako Jan samo modifikuje i reciklira jednu te istu temu u raznim varijacijama. Naprotiv, u svojim crtežima razvija mnoštvo radnji, koje pak imaju formalno uniformisani izraz.
Na jednoj izložbi dakle možemo videti ideološke poruke iz vremena socijalizma i nekakve slepe vere, teme iz ličnog života autora, parafraze sakralnih prizora ili verskih običaja. Prisutan je motiv apsurda, zahvaljujući kojem oživljava animirane likove, ili pak sneške beliće, koje stavlja u realne situacije. Veoma je karakterističan i upečatljiv motiv nekakvog obezglavljenog lika ili pak “gubljenja glave”, koji u sebi nosi mnoštvo konotacija ( na zadovoljstvo posetioca- gledaoca ih neću konkretizovati). Jan se njime već bio pozabavio u prošlosti- na primer na izložbi SMOG (Dom umetnosti, Bratislava 2013), TRANSformers (Flat Gallery, Bratislava 2015) a u prenesenom smislu i u video objektu Peep Show (2006). Iako serija Family Album može delovati prilično krhko i intimno, u njoj se ipak da osetiti naboj, ekspresija, dinamika i život. Kao da podseća na skice uz filmske kadrove.
Mihal Stolarik
Ján Triaška
(rođen 1977. u Novom Sadu), poreklom iz Bačkog Petrovca, je izražajnim autorom mlađe srednje generacije na aktuelnoj slovačkoj likovnoj sceni. Ima iza sebe više samostatlnih izložbi i bitnih participacija na kolektivnim izložbama u Slovačkoj i inostranstvu. Studirao je tri godine slikarstvo (1996-1999) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, klasa prof. Jovana Rakidžića. Studije slikarstva je završio na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi, Slovačka (2003.), klasa prof. Jána Bergera, gde je završio i doktorske studije (2007.). Predaje na Katedri slikarstva Akademije umetnosti u Banskoj Bistrici, Slovačka.
Autor se posvetio istraživanju uzajamnih slojeva na površini slike, gde je koristio treći nivo slike – tehničku sliku “implantat”, koji uz pomoć video projekcije ulazi u klasičan medijum slikarstva (projekat Green Screen, 2006/07.). Već u periodu, kada se autor priklonio skoro hedonističkom koloritu (ciklus Headless, 2004-2007.), se pokazalo Triaškovo razumevanje slike kao strukture/mreže, polje znakova koji uzajamno komuniciraju (ciklus Apartment Building, 2008/09.). Naveden princip uzajamnih slojeva/struktura autor razradjuje i sadržinski obogaćuje u kontekstu konceptualnog slikarstva (ciklus Transkripcija, 2010, Smog, 2011. i ciklus TRANSformers, 2014.). Paralelno sa slikarskim programom autor se izražava pomoću instalacija i tehničke digitalne slike (projekti Brand, 2005; Izmus, 2006; Peep Show, 2006; New Studená, 2007; Božićni pokloni, 2009.). Ovi Triaškovi projekti se karakterišu elementima angažovane umetnosti.
Živi u Bratislavi, Slovačka.