Dobrivoj Rajić: SLIKE

 

06 – 25. oktobar 2014.

.

 

Prepoznavanje Unutrašnje slike

U slikarstvu Dobrivoja Rajića složeni svet slike, kao predstave u nastajanju i njene uslovne, tačnije vizuelne konačnosti, može se tumačiti kao izvesno dvojstvo mogućeg koje se više naslućuje nego prepoznaje. I upravo u naslućivanju kao mogućeg prepoznavanja značenjskih polja koja su formirana i koja se izmenjenim karakterom  „učitanog“, (do)građuju, krije se  misao tako uobličene, apstraktne, uslovno asocijativne   slike. Ona već u prvom susretu demantuje moguću prepoznatljivost predstave kao predstavljenog. Relativizuje  „pogled odgonetke“ kao sopstvenog teksta koji prestaje da bude prepoznato objašnjenje njenog egzistencijalnog smisla kao tradicionalnog izjednačavanja povoda i odgonetke konteksta  njegovog sematičkog okruženja. Prerasta u očekivanu univerzalnu zagonetku koju samo slikar može, uostalom  pre  da nasluti u pokušajima lišenih mogućih, decidnih odgovora nego do kraja da odgonetne. Tajanstvenim putevima, te novoformirane enigme, istovremeno  upućuju  na područja misterioznog  sveta „unutrašnje slike“ koja se ne  podudara  sa naslućenim stanjem tražene zbilje pojava i događaja. Nisu podređene tradicionalnom smislu spoljašnjih značenja vizuelnih udara karakternim svojstvima apstraktne/asocijativne predstave unapred  nedefinisanog  „smisla mogućeg“  u predstavljenom koje se ne-podrazumeva ( i ne-razjašnjava) unapred kao konvencionalna datost prepoznavanju sebe u tajanstvenom biću  slike.
Pristup realizaciji apstraktne slike, ni malo paradoksalno, Rajić  shvata (i definiše)  kao afirmaciju spoljašnjeg reda  pikturalnih slojeva  kojim se  neposredno upućuje na izazove poretka unutrašnjih struktura koje obrazuju naslućeni izazov unutrašnje slike. Njeno, u početku, samo naslućeno prisustvo obrazlaže se neprekidnim istraživanjima moći dramatično organizovanih celina u vizuelnim slojevima slike. U osnovi se nalazi bogatsvo  pikturalnih događanja, podjednako u spoljašnjim slojevima slike i u njihovom adekvatnom „preslikavanju“ prisutnosti u pretpostavljenim unutrašnjim poljima složenih strukturalnih redova. Poredak organizovanih  apstraktnih polja koja sadrže semantičku uzbudljivost izrazito enigmatskog značenja, predstavljaju primarnu okosnicu njegove slike. Shvaćena je  kao univerzalna celina kompleksnog, uslovno taradicionalnog pikturalnog sistema u kojoj se nalazi  namera  pre ostvarljivosti nego ostvarenosti organskog spajanja naglašenih   graničnih polja i dramatičnih „vizuelnih prodora“ u dubinu celine pikturalnog. Učvršćuju celovitost mikrosegmenata sinskretističkim neutralisanjem formalnih uslovnosti njene realizacije kao organizovanog sistema u nastajanju apstraktne slike-predstrave.
U osnovi Rajićeve  apstraktne/asocijativne slike-predstave, nalazi se traženi sistem  ritmova koji uvek označavaju onaj nedokučivi i zamagljeni proces odgovarajućeg usaglašavanja unutrašnjih struktura (linearni sklopovi) koje u organskom smislu udahnjuju život (i izmenjeno značenje) oblicima u nastajanju (plastičkoj formi) kao tajanstvenih obrisa unutrašnje slike.  Nesputani tokovi “spoljašnjih  struktura“ obrazuju specifična polja više dominantnih ritmova, podjednako linearnim sistemom i tajanstvenom neizvesnošću učinka amorfnih površina. Time je  definisan postupak donekle kontrolisane organizacije  (u smislu nastajanja i neizvensog završetka) „čistog sopstvenog simulakruma“. Njegovu osnovu čine  područja magične zavodljivosti sopstvenom istinom sebe kao Slike sebe u univerzalnom ogledalu koje ne pravi razliku između lika-predstave kao realnosti i varljivog odraza-iluizije kao nećeg ne-objektivnog i objektivnog, ne-stvarnog i stvarnog. Formira se stanje magične neodređenosti kao zavoljivosti u „transcendentnim okolnostima“, u neizvensostima nastajanja apstraktnih formi kao enigamatičnih „univerzalnih maglina“. One se mogu shvatiti i kao red u haosu i uslovno, paradoksalni poredak  u linearnom energetskom toku koji se prepoznaje u lebdećim, lelujajućim ostaciima u jednom treunutku postavljene mreže intragantnig značenja mogućeg. Njeno prisutvo označava univerzalnu (bez tačke početka i kote kraja, nedovršenu i izazivački nesavršenu) zagonetku formiranu tajanstevnom neodređenošću mnoštva u skrivenom Jednom uzbuđujućeg sveta nediskurzivnih znakova. Umesto opštosti značenja koja proizlaze iz realnosti neprijatne (dramatične) zbilje događaja/događanja, postavljen je i ostvaren cilj/namera da se spoljašnje „određeno mesto“ kao izvesnost koja se ne dokazuje, potisne upravo insistiranjem na važnosti (kao vrdnosti koja se prepoznaje) one, tako provokativne neizvesnosti događanja sebe, na sopstevnom nespokoju koji nužno ne mora da postane i deo nespokoja drugih.

Miloš Arsić

____________________________________________

DOBRIVOJ RAJIĆ

Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1982. na odseku za slikarstvo u klasi profesora Boška Petrovića – Jovana Rakidžića  a crtanje kod profesora Milana Stanojeva.
Član SULUV-a (Savez Udruženja Likovnih Umetnika Vojvodine) od 1983. Status samostalnog umetnika stekao 1987.

NAGRADE I PRIZNANJA:
2012.    –   Kikinda, Otkupna nagrada za grafiku, Narodni muzej
2006.    –   Novi Sad, 34.Novosadski salon, nagrada za video rad
2000.     –  Novi Sad, Nagrada ULUV-a za slikarstvo
1994.    –  Iserlohn (SR Nemačka), povelja za crtež
1990.    –  Zrenjanin, Plaketa (za postignute rezultate na polju likovnih umetnosti)
1985.     –  Subotica, nagrada ULUV-a za slikarstvo
1985.     –  Novi Sad, nagrada ULUV-a za slikarstvo
1984.     –  Sremska Mitrovica, nagrada „Lazar Vozarević“
1983.     –  Barcelona (Španija), Pohvala za uži izbor XXII premi international de dibuix JOAN MIRÓ
– Beograd, Republička nagrada za umetnost
– Beograd, „Kritičari su izabrali“, Likovna galerija KCB

SAMOSTALNE IZLOŽBE
2014.     – NOVI SAD, Galerija SULUV-a
2014.     – ISERLOHN, (BRD), Galerija Sparkasse
2014.     – BEOGRAD, Galerija Kosančićev venac
2013.    – KIKINDA, Galerija S
2012.    – NOVI SAD, galerija Kulturnog centra
2011.    – KIKINDA, Galerija Terra
– SREMSKI KARLOVCI, Galerija „Čardak“
– TEMERIN, KIC „Lukijan Mušicki“
2010.    – NOVI SAD, galerija ULUV
2009.     – ZRENJANJIN, Savremena galerija
2008.     – OPOVO, galerija „Jovan Popović“
2007.     – PANČEVO, galerija Arhiva
2006.     – NOVI SAD, Mali likovni salon
– NOVI SAD, galerija ULUV-a
2005.     – NOVI SAD, galerija Kulturnog centra
2004.     – NOVI SAD, galerija Kulturnog centra
2003.     – BEOGRAD, galerija „Suluj“-a
– SREMSKI KARLOVCI, Galerija „Čardak“
– SOMBOR, galerija „Kulturni centar“
2002.     – KIKINDA, Narodni muzej
2001.     – NOVI SAD, Galerija „SPC“
2000.     – KIKINDA, Galerija „Terra“
1999.     – ZRENJANIN; Galerija duhovnog centra
1998.     – NOVI SAD, Galerija ULUV-a
1997.    – BEOGRAD, galerija Kulturnog centra
– DORTMUND (BRD), „Fletch Bizzel“ Galerie
1996.    – ZRENJANIN, Savremena galerija- HEMER (BRD), Galerie „Monika Elisabeth“
– ISERLOHN (BRD),“Goethe Institut“
1995.    – MUCH (BRD), „Kultur aus der Schublade“
1994.    – WIBLINGWERDE (BRD), Kolping Galerie
– AACHEN (BRD), Kornelis Galerie
– LETMATHE (BRD), Stadtsparkasse Galerie
– ALTENA (BRD), „Kunst im Krankenhaus“
– ISERLOHN, (BRD), „Chambre d’ amies“
1993.    – LETMATHE (BRD), Turm Galerie
1990.     – VELIKE LIVADE, Zavičajna galerija
1989.    – PRIŠTINA, Savremena galerija
1988.    – ZRENJANIN, galerija „Danica“
1987.    – KIKINDA, Narodni muzej
– ZRENJANIN, Savremena galerija
– SOMBOR, Likovna jesen
1986.    – BEOGRAD, Galerija Kulturnog centra
– NOVI SAD, galerija ULUV-a
– ŠIKLOŠ (H), galerija „Šimon Bela“
1985.    – BEOGRAD.Galerija „73“
1984.    – ZRENJANIN, Tehnička škola „Vaša Jankov“
– VRŠAC, Sterijna kuća
– BEOGRAD, Kalemegdan
1983.    – BEOGRAD, galerija Narodnog univerziteta“Kolarac“
1982.    – SOMBOR, galerija „Likovna Jesen“
1982.    – BEOGRAD, galerija „Kulturnog centra“
1976.    – ZRENJANIN, galerija Pošte