Izložba radova novih članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (2022)
Otvaranje: 24. januar 2022, 19 časova
(24.1 – 5.2.2022)
U ponedeljak, 24. januara, u 19 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba radova novih članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Na izložbi će biti predstavljeno ukupno 9 umetnica i umetnika: Dunja Branovački, Luka Drljan, Sara Masnikosa, Milana Simić, Viktorija Zdravković, Luna Jovanović, Darija Dragojlović, Konstantinos Petrović, Jelena Kukić. Izložba će trajati do 5. februara 2022.
Izložba novih članova jedan je od sastavnih činilaca redovnog programa Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine u proteklih 5 decenija. Pored toga što se održava u znak dobrodošlice novim članovima, izložba je posvećena promociji aktuelnih umetnika i umetnica u polju likovne umetnosti koji žive i rade u Vojvodini. U skladu sa heterogenim karakterom Udruženja, publika će i na ovoj izložbi imati priliku da vidi radove umetnica i umetnika različitih generacija i poetika, koji istražuju u različitim medijima, od tek svršenih studenata Akademije umetnosti do onih starijih stvaralaca već poznatih na umetničkoj sceni. Novi članovi će se predstaviti radovima koji u najvećoj meri problemtizuju izazove sadašnjeg trenutka – uticaj antropocena, konzumerizma, čovekovu funkciju i poziciju, rodni identitet i polne razlike, stvarna i izmišljena čudovišta, prirodu itd.
BIOGRAFIJE
Dunja Branovački (1985, Senta) osnovne i master studije je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U svojim radovima proučava stvarna i izmišljena čudovišta, prirodu, zbirke, maske, vizuelne liste i kabinete čudesa.
Luka Drljan (1997, NovI Sad), 2016. završio je Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, smer dizajn grafike. Iste godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo. Osnovne studije završava 2020. u klasi profesora Gorana Despotovskog. Redovno izlaže od 2015. godine. Izlagao je na dve samostalne i više grupnih izložbi. Dobitnik je prve nagrade na Rumskom likovnom salonu 2019. godine.
Darija Dragojlović (1996, Kraljevo), trenutno je na završnoj godini master slikarskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kod prof. Vidoja Tucovića. Diplomirala je na Filološko-umetničkom fakultetu, na odseku zidno slikarstvo, u klasi prof. Gorana Rakića. Realizovala je šest samostalnih izložbi i učestvovala na više grupnih, na teritoriji Republike Srbije. Učestvovala je na likovnim kolonijama i stručnim praksama u oblasti konzervacije i restauracije kulturnog nasleđa. Stipendista je Dositeje Fonda za mlade talente 2019/2020. godine koju dodeljuje Ministarstvo omladine i sporta. Članica je SULUV-a i Šok zadruge, u okviru koje je od 2021. godine jedan od urednika likovnog programa. Živi i radi u Novom Sadu. U svom radu preispituje individiualan i kolektivan odnos prema prirodnim fenomenima koji se suočavaju sa uticajem antropocena, usled čega dolazi do modifikacije njihovih prirodnih stanja i mehanizama, pa je samim tim, njihova dalja postojanost ujedno i upitnog karaktera.
Milana Simić (1995, Prijedor), osnovne studije slikarstva završila je na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju 2019. godine a master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, 2021. godine. Članica je Udruženja likovnih umetnika u Prijedoru i SULUV-a. Izlagala je na više samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Učestvovala je na raznim kolonijama, festivalima, projektima i publikacijama. U saradnji sa Kulturnim centrom „Lab“ u Novom Sadu, organizovala je pet samostalnih izložbi mladih umetnika iz Srbije i regiona 2020. i 2021. godine. Milanin umetnički rad odnosi se na istraživanje u polju slike, objekta, instalacije, fotografije i videa. Trenutno obavlja stručnu praksu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, gradu u kojem živi i stvara.
Luna Jovanović (1990, Novi Sad) osnovne studije završila je na katedri za fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2013), master studije na interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (2015) na odseku Teorija umetnosti i medija, pod mentorstvom prof. Miodraga Šuvakovića. Priredila je sedam samostalnih izložbi (Stvar, Muzej šibica, Sremski Karlovci (2018); Hortus Femini, Mali likovni salon, Sombor (2017); Stvar, galerija Štab, Beograd (2016); Hortus Femini, Kulturni centar Novog Sada (2014); Autoportreti, galerija Lautliev, Plovdiv, Bugarska (2014); Utisci, Kulturni centar Zrenjanina (2013); Autoportreti, galerija New Moment, Beograd (2011). Učesnica je na brojnim grupnim izložbama i festivalima u Srbiji i inostranstvu. Njeni fotografski radovi objavljeni su u relevantim štampanim i online publikacijama – zbornicima umetnosti, časopisima za kulturu i umetnost i magazinima sa područja Srbije. Aktivno se bavi primenjenom fotografijom kao osnivač fotografskog studija Intuit, a umetnički rad zasniva na fotografskom mediju.
Konstantinos Petrović (1995, Valjevo), student je master studija slikarstva na Akademiji umetnost i u Novom Sadu, kod prof. Vidoja Tucovića. Završio je osnovne akademske studije na Filološko umetničkom fakultetu, smer Zidno slikarstvo u klasi profesora Gorana Rakić. Do sad realizovao devet samostalnih i ostvario učešće na više grupnih izložbi. Pored toga aktivan je i na realizaciji mnogobrojnih projekata i radionica iz oblasti umetnosti. Deo je kolektiva Šok zadruge od 2020. godine, i jedan je od suosnivača udruženja Grafička mreža. Živi i radi u Novom Sadu. Svoj rad bazira kao proces kontinuiranog prikupljanja i klasifikovanja bojenih uzoraka , koji kodiranjem na osnovu boje (davanjem šifre, odnosno imena), guei svoje značenje i pređašnju funkciju, tako radovi postaju svojevrsne „kolekcije”, koje za cilj imaju izazivanje intenzivnog vizuelnog nadražaja kod posmatrača, a sve u svrhu preispitivanja fenomena konzumerizma.
Sara Masnikosa (1995, Subotica) u svom radu koristi prostorne objekte koji u sadržaju teme prikazuju različite vidove društvenog angažovanja. Ovi prostori, mapirani kroz dimenziju kutije, predstavljaju pozornicu određene čovekove funkcije. Završila je Gimnaziju u Paraćinu 2014. i iste godine upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo. Osnovne studije završila je 2020. u klasi prof. Gorana Despotovskog. Master akademske studije slikarstva završava 2021., takođe u klasi profesora Gorana Despotovskog. Redovno izlaže od 2015. godine. Do sada je izlagala na devet samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama. Učesnica je mnogobrojnih projekata, radionica i likovnih kolonija. Dobitnica je Dositejeve stipendije 2019/20 i Dositejeve stipendije 2020/21, Godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline SLIKANJE (2020) i nаgrаde Fоndаciје Mali princ zа vrhunskе rеzultаtе u оblаsti umеtnоsti (2021).
Viktorija Zdravković (1996, Kraljevo), završila srednju Umetničku školu u Kraljevu 2015. godine, smer grafički dizajn. Diplomirala 2019. godine na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu, Odsek za primenjenu umetnost, smer zidno slikarstvo u klasi profesora Gorana Rakića, kao najbolja studentkinja. Završila je master studije 2021. godine na Akademiji umetnosti Novi Sad, smer crtanje, pod mentorstvom prof. Jasne Gulan Ružić. Do sada je svoj rad izlagala na pet samostalnih i preko dvadeset grupnih izložbi. Trenutno je na master studijama roda na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U svom radu se pretežno bavi istraživanjem rodnog identiteta, kao i problematikom polne razlike.
Jelena Kukić (1994, Apatin), srednjoškolsko obrazovanje stiče u Novom Sadu, u Srednjoj školi za dizajn Bogdan Šuput. 2018. godine diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, na katedri za slikarstvo. 2020. godine, na istoj Akademiji, pod mentorstvom red. prof. mr Sava Pekovića završava master studije slikarstva. Do sada je samostalno izlagala pet puta. Učesnica je mnogobrojnih kolektivnih izložbi u zemlji i regionu, kao i likovnih kolonija i radionica. Izraz koji najčešće bira u svom izražavanju jeste apstrakcija. Umetnica je povezuje sa dematerijalizacijom opipljivog. Sklanjanje od klasičnih formi, na koje su oči navikle – koje više nisu čiste, jer nose u sebi već opisano značenje, na koje smo naučeni i koje je često višesmisleno. Apstrakcija zalazi u necitirane forme. Slika postaje ogledalo duha, a kao takva je jedina istina koja nam se nudi. Samim tim, slika kao takva, dobija određenu širinu, mogućnost da se u nju upišu neopipljive dragocenosti svakodnevnice.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Sunčica Lambić-Fenjčev
Izložba radova novih članova SULUV-a – novi članovi, nova gledišta, problematika poznata
Na početku teksta o izložbi novih članova SULUV-a, možda ne bi bilo loše podsetiti se da je još 1898. godine osnovano prvo profesionalno Udruženje srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu što nam govori da su već u to vreme umetnici, kada postaju sve brojnija profesija, imali svest o potrebi udruživanja radi ostvarivanja boljih uslova za rad i obezbeđivanja zasluženog statusa u društvu. Iako je ubrzo ugašeno (1904), već 1919. kao rezultat dugogodišnjih težnji za osnivanjem esnafskog udruženja počinje sa radom Udruženje likovnih umetnika u Beogradu sa idejom okupljanja svih umetnika u zemlji nezavisno od njihovih umetničkih i političkih tendencija u zajedničkom cilju zaštite profesionalnog integriteta i očuvanja, unapređenja i razvoja umetničke oblasti kojom se bave kroz različite vrste delovanja. Nakon Drugog svetskog rata osnivaju se posebna strukovna udruženja u republikama i pokrajinama bivše SFRJ, a jedno od prvoosnovanih je upravo Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine 1946. godine. U ovom periodu razvoja socijalističkog društva, udruženja su, između ostalog, imala i ulogu oslobađanja i odbrane umetnosti od socrealističke dogme, kao i njeno osavremenjavanje. Svojim dugogodišnjim postojanjem i konstantnim podmlađivanjem odnosno spremnošću umetnika mlađih generacija da se uključe u rad udruženja možemo reći da su ona i dalje organizacije kroz koje umetnici smatraju da mogu da se bore za ostvarivanje svojih prava i zajedničkih ciljeva. Samostalnim i kolektivnim izložbama u svom izlagačkom prostoru, katalozima i drugim propratnim sadržajima SULUV tokom svog dugogodišnjeg postojanja promoviše svoje članove i na taj način podstiče razvoj savremene umetnosti što se može, između ostalog, videti i na izložbi novih članova udruženja ove godine.
Ovogodišnja izložba predstavlja devetoro umetnica i umetnika: Dunja Branovački, Darija Dragojlović, Luka Drljan, Luna Jovanović, Jelena Kukić, Sara Masnikosa, Konstantinos Petrović, Milana Simić i Viktorija Zdravković. U pitanju su umetnici uglavnom mlađe generacije koji već imaju izvesna iskustva u izlaganju i iako su svi različitih umetničkih pogleda i pristupa zajednička im je kritička reakcija na svakodnevicu u kojoj živimo.
Svoje intimne doživljaje društva Dunja Branovački izražava kroz fantastično biće, čudovište iz bajke ili noćnih mora koje se odupire ustrojstvu postavke u galerijskom prostoru svojom ekspresivnom formom. Na prvi pogled zastrašujuć suštinski je vrlo fragilan, izveden od reciklažnog materijala i sastavljen od delova spojenih šrafovima koji svakog momenta mogu da se raspadnu, kao i naše sadašnjica. Vertikalnim, jednobojnim linijama na beloj pozadini papira Darija Dragojlović stvara crtež koji referiše na trodimenzionalni geometrijski element. Jednostavnim, preciznim i čistim likovnim izrazom umetnica teži da iskaže univerzalne elemente i principe, opšte zakone prirode koji su utkani u suštinu naše egzistencije. Višeznačnost u izrazu prisutna je u delu Luke Drljana. Gotovo realistički predstavljenim crtežom stada ovaca, od kojih je samo jednoj glava okrenuta u pravcu posmatrača, ali i ona skreće pogled u stranu, možemo iščitati različite poruke koje se mogu odnositi na aktuelnu društvenu situaciju. Na svojim fotografijama Luna Jovanović predstavlja intimne momente u specifičnoj atmosferi ispunjenoj dubokim emocijama i jasnom simbolikom. Jelena Kukić teži dematerijalizaciji opipljivog, pokušava da na svojim slikama direktno prikaže svoju intimu u kojoj crna boja ima naročito emotivno značenje. Sara Masnikosa predstavlja minijaturne skulpture stilizovanih antropomorfnih i zoomorfnih figura i upotrebnih predmeta u različitim položajima i odnosima, koji umnoženi u grupama nepravilne repeticije na minijaturnim crnim postamentima – kutijama ukazuju na egzistencijalnu različitost i višesmislenost. Radovi Konstantinosa Petrovića predstavljaju vizuelno čista, stroga, geometrizovana likovna polja koja čine suprotstavljene tabele bele i gustih unakrsno postavljenih paralelnih linija crvene boje koje liče na grafikone, administrativne šablone za upisivanje šifrovanih podataka, obrasce za statistiku nejasne svrhe. Sama forma ovih radova sa akcentom na intenzivnoj crvenoj boji izaziva upozoravajući osećaj, alarm da se trgnemo iz lažne uljuljkanosti koju nam nudi aktuelna kultura konzumerizma i obratimo pažnju na sve neizvesniju budućnost. Kroz osobine materije od koje je načinjena odeća koju umetnica uokviruje u ram poput apstraktne slike Milana Simić istražuje njeno značenje izvan čisto praktične uloge. Intimnim ženskim rukopisom Viktorija Zdravković izvodi minuciozne, floralne crteže koji otvoreno aludiraju na polnost. Umetnica kroz ambivalentnost predstavljenih motiva ukazuje na preobražaj ženske vizije i navodi na preispitivanje tradicionalnog shvatanja uloge žene u savremenom društvu, kao i na problematizovanje podele i hijerarhije među polovima.
Izrazito intimističkim rukopisima umetnici na izložbi predstavljaju sopstvene mikrokosmose i problematike sa kojima se suočavaju u svojoj svakodnevici koji postavljeni na izložbi jedan do drugog ukazuju na fragmentarnost, složenost i neizvesnost trenutka u kojem živimo. U skladu sa tim i sa početkom teksta, na žalost, većina problema koji su bili glavni razlozi uključivanja umetnika u udruženja i dalje nisu rešeni. Ovom izložbom, ovi mahom mladi ljudi i zvanično u javnosti postaju prepoznatljivi kao članovi udruženja koje se i dalje bori za obezbeđivanje boljih uslova rada i dostojanstven života umetnika u svetu čija je budućnost možda više nego ikad pod znakom pitanja.
