Izložba novih članova SULUV (2021)
15 - 26. mart 2021.
Od ponedeljka, 15. marta, u Galeriji SULUV publika će moći da pogleda izložbu radova novih članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Na izložbi će biti predstavljeno 16 umetnica i umetnika: Vanja Subotić, Valentin Varga, Adrian Klajo, Aleksandar Stanojević, Marina Vojvodić, Ana Pavić, Đenđika Rac, Dušan Marino, Gloria Monjov, Lena Pucarević, Lila Senti, Mirjana Tijanić, Pavle Golijan, Suzana Sanković, Teodora Nenadov, Nataša Vujkov. Izložba će trajati do 26. marta 2021.
BIOGRAFIJE
Vanja Subotić (1986, Vukovar), živi i radi u Subotici. Završila je 2010. Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, odsek likovni tehničar. Osnovne studije likovne umetnosti (slikarstvo) na završila je 2010. na Akademiji umetnosti u Noom Sadu, u klasi prof. Dušana Todorovića. Master studije likovne umetnosti (slikarstvo) na istoj Akademij završila je 2013, pod mentorstvom prof. Gorana Despotovskog.
Valentin Varga (1990, Novi Sad), 2008. završava Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, kao likovni tehničar. Završio je Akademiju Likovnih Umetnosti u Sarajevu 2014. na odseku slikarstvo u klasi prof. Amera Bakšića. Jedno vreme je radio kao professor likovne kulture u Srednjoj školi Lukijan
Mušicki u Temerinu. Do sada je predstavio svoje radove na dve samostalne i više kolektivnih izložba. Učestvovao je na brojnim kolonijama umetnika u Srbiji i u inostranstvu. Jedan je od osnivača umetničke grupe CtrlV. Od 2015. je organizator likovne kolonije TAKT (Temerinska Likovna Stvaralačka Kolonija). Trenutno je na master studijama na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu pod mentorstvom Prof. Gorana Despotovskog.
Adrian Klajo (1993, Senta) je iplomirao na odseku za Slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bosiljka Zirojević Lečić. Trenutno je na Master studijama na istoj Akademiji. Završio je 2017. kurs Forma kao temelj na letnjoj akademiji u Salcburgu. Kao stipendista Erasmus+ programa, 2018. je jedan semestar studirao na Univerzitetu u Pečuju, u Mađarskoj, na odseku za Umetnost. Bio je stažista Art Mentor programa u Budimpešti za 2018/2019. Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Italija, Slovačka, Mađarska). Do sada je imao šest samostalnih izložbi. Više puta je nagrađivan. Član je više umetničkih grupa. Njegova dela su nalaze u galerijama i privatnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu. Umetnik je beogradske Laufer galerije. Živi i stvara u Subotici.
Stanojević Aleksandar (1992, Paraćin) je završio Osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni departman – odsek slikarstvo, u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić. Trenutno je na Master studijama slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi iste profesorke. Od 2017. postaje mentor i likovni pedagog Đačke likovne kolonije na Grzi, Paraćin. Živi i radi u Novom Sadu.
Ana Pavić (1996, Užice) je diplomirala 2019. na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, katedra za slikarstvo, crtež, fotografiju i multimedijalnu umetnost, u klasi prof. Save Pekovića. Student je Master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, pod mentorstvom Vlada Rančića. Dobitnica je nagrade za izuzetan uspeh na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju. Učestvovala je na Eko koloniji, Široki Brijeg i Feminističkoj koloniji u Sićevu. Izlagala je na više kolektivnih izložbi u BiH, Srbiji, Crnoj Gori. Do sada je realizovala pet samostalnih izložbi.
Đenđika Rac (1996, Subotica), Osnovne akademske studije je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Katedra za grafiku u klasi prof. Anice Radošević Babić. Učestvovala je u zajedničkim projektima Katedre za grafiku AUNS i Departmana za grafiku FLU iz Beograda izložbom u galeriji FLU u Beogradu i u galeriji Hol AUNS. Zajedno sa svojim kolegama takođe je bila uključena u međunarodni univerzitetski projekat koji je bio iniciran od strane Univerziteta umetnosti Vigo u Španiji gde je katedra za grafiku saradnik u okviru projekta. Od 2016. učesnica je godišnje Studentske naučne konferencije vojvođanskih mađara u Novom Sadu. 2017. bila je učesnica Međunarodne umetničke konferencije studenata u Pečuju i 2019. godine u Kapošvaru u Mađarskoj. Aktivno učestvuje na likovnim radionicama i sarađuje se sa Međunarodnim centrom književnosti za decu Zmajeve dečje igre u Novom Sadu.
Dušan Marino (1989, Pančevo) je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu završio Osnovne i Master studije slikarstva. Već preko 10 godina vodi alternativni umetnički prostor Galleria caffe u Pančevu, koji se bavi promocijom kulture i afirmacijom mladih umetnika. Pored izložbi, učestvuje na brojnim konkursima gde je i nagrađivan: Salon umetnosti Grada Pančeva 2013 – prva nagrada i otkup i Konkurs Novi Zid 2014, Raiffeisen banke i Galerije 12HUB – prva nagrada i izvođenje u prostoru.
Gloria Monjov (1996, Skorenovac), Osnovne akademske studije završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2019, odsek za vajarstvo. Dobitnica nagrade za najbolje postignute rezultate u vajanju akta prirodne veličine 2018. Osvojila je prvo mesto u sekciji na 17. Vojvođanskoj mađarskoj naučnoj konferenciji studenata. Predavala je na Nacionalnoj naučnoj konferenciji studenata u Pečuju 2017. Učestvovala je u radionicama i kolonijama, uključujući radionicu za livenje gvožđa u Banskoj Bistrici 2018. i Međunarodnu radionicu za keramiku u Osijeku 2019.
Lena Pucarević (1994, Novi Sad), završila je Osnovne studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2017, u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić. Od 2015. učestvovala je u brojnim grupnim i nekoliko samostalnih izložbi. Primarno se bavi slikarstvom i ilustracijom, a svoje slobodno vreme posvecuje internacionalnim omladinskim projektima i volontiranju.
Lila Senti (1992, Bačka Topola), diplomirala je grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. 2016. upisuje Master studije crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno radi kao nastavnik likovne kulture, ilustruje publikacije izdavačke kuće Forum, voditeljka je raznih radionica za decu. Na svojim slikama oživljava iskustva sa svojih putovanja u Vojvodini. Na njenim radovima kompozicija je gotovo uvek izgrađena u istim razmerama. Krhka harmonija ponavlja se razbija deliće pojmom sitnih razlika, rastvaranja i zgrušnjavanja, potresa i eksplozije. To je igra harmonije mikro i makro sveta. Pejzaž za autorku znači slobodu, stalnu promenu- kretanje i beskrajne mogućnosti za eksperimentisanje sa različitim tehnikama i materijalima. Aktivno učestvuje na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Marina Popović Vojvodić (1976, Beograd), 1995. je upisala zidno slikarstvo u klasi prof. Milana Blanuše na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Posle dve godine, 1997, nastavlja studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, u klasi prof. Milana Blanuše. Osnovne studije slikarstva je završila 1999. Odmah po završetku Osnovnih studija upisuje Magistarske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, u klasi istog profesora. Magistarske studije završila je 2001, odbranila je magistarski rad na temu Poetika gestualnog. Završila je interdisciplinarne doktorske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2009, na studijskom programu Teorija umetnosti i medija. 2009. odbranila je doktorsku disertaciju na temu Načela rekonceptualizacije teorija otvorenog dela (mentorka prof. dr Nevena Daković). Nakon završenih doktorskih studija održala je tri gostujuća predavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2010. Upisala je 2015. Doktorske akademske studije, studijski program: likovne umetnosti, (mentor prof. Emeritus Milan Blanuša) na Akademiji u Novom Sadu. 2019. odbranila je drugu doktorsku disertaciju na temu Režim slike- višestruki svetovi slike. Zaposlena je na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu od 2004. Od 2013. je docent a od 2018. vanredni profesor. Od 2000. članica je ULUS-a. Više puta je nagrađivana za radove iz oblasti slikarstva i proširenih medija. Izlagala je na 37 samostalnih i preko 99 kolektivnih izložbi (Beograd, Novi Sad, Užice, Apatin, Vrbas, Novi Pazar, Sremska Mitrovica, Kovin, Čačak, Šabac, Smederevska Palanka, Pančevo, Požega, Negotin) i u inostranstvu (u Austriji, Sloveniji, Nemačkoj, Bugarskoj, Vašingtonu).
Mirjana Tijanić (1963, Tuzla), detinjstvo i mladost je provela sa porodicom u Beogradu, Vašingtonu (SAD) i Lusaki (Zambija). Zvanje diplomiranog likovnog umetnika stekla je u Nišu. Bavi se slikarsvom, digitalnom umetnošću i umetničkom fotografijom. Dobitnica više nagrada i priznanja. Živi i radi u Nišu.
Pavle Golijanin (1995, Sarajevo), diplomirao je 2018. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za grafiku u klasi profesora Aleksandra Botića.
Suzana Sanković (1994, Novi Sad), završila je Srednju umetničku školu za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, smer Tekstilni tehničar. Diplomirala je 2018. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri za vajarstvo u klasi profesora Tomislava Todorovića. Dobitnica je nagrade za najbolje izveden Veliki akt 2017. Zavrsila je Master studije na Akademiji umetnosti 2019, na katedri za crtanje. Izložbe: 2020. izložba *90 plus* Zavod za kulturu vojvodjanskih slovaka, Novi Sad; Izložba Savremene likovne umetnosti slovaka u Srbiji Galerija 27, Beograd.
Teodora Nenadov (1989, Novi Sad), je diplomirala 2012. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni departman, odsek fotografija, u klasi prof. Ivane Tomanović. Moj rad se zasniva na istraživanju gde težim nadrealnom pristupu u prikazu jedne scene, motiva ili karaktera kombinovanih sa ostalim elementima. Pejzaž zasnovan na određenoj atmosferi, igri svetlosti, trunutku i nadražaju, pre nego na racionalnom/objektivnom posmatranju i hladnoj preciznosti. Izvlačenje iz konteksta i rađanje nove stvarnosti u svom punom obliku, ,mešanjem prizora koji su povezani.
Nataša Vujkov (1983, Novi Sad), je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek, smer – novi likovni mediji. Nakon fotografije, video umetnosti i multimedijalnih istraživanja (s posebnim interesovanjem za odnos zvuka i slike i odnos analognih i digitalnih tehnologija), fokus interesovanja pomera se od estetike ka konceptu, kontekstu i angažovanosti, što je rezultiralo premeštanjem polja delovanja iz sveta umetnosti u društvo, život, svakodnevicu. Izložbe, projekti, festivali, radionice, tribine, grupe i organizacije u kojima je učestvovala bavili su se savremenom umetnošću, novim medijima, dokumentarnim filmom, video aktivizmom, edukacijom, kritikom, istraživačkim novinarstvom, javnim i društvenim prostorima, samoorganizovanjem i dr. (Škola za manipulaciju novim medijima, Dis-patch, Beograd; Realpresence – Generation 2004, Muzej istorije Jugoslavije, Beograd; Alternative Film/Video Fest, Beograd; TOSMI, InterSpace Media Art Center, Sofija; E-festival, Niš; Play Cultures, Napon, MSUV, Novi Sad; Festival evropskog filma Palić; A(u)kcija – registar novosadskih prostora između ličnih interesa i javnih potreba, Galerija SULUV; Omladinski klub, Novi Sad; Elektrana, Novi Sad; Elektranina video učionica, Omladinski centar CK13, Novi Sad; Institut za fleksibilne kulture i tehnologije NAPON; Inicijativa za kulturne politike, Novi Sad; Incijativa za Društveni centar; Tehnologija narodu! – Film i video u Vojvodini, MSUV, Novi Sad; Videoskop, Illectricity festival, Zagreb; itd.).
GALERIJA
SULUV RECENZIJA
Slavica Popov
Novi članovi – Nova percepcija sveta
Savremena umetnost je veoma dinamična jer je pokreće njen odnos prema društvu, kulturi, ljudima, odnosno prema svemu sa čime pojedinac stupa u interakciju. Zbog toga se umetnost i njena funkcija menjaju tokom vremena u zavisnosti od društvenih okolnosti, a kako smo svedoci sve bržih i radikalnijih promena ne čudi što na izložbi novih članova SULUVa, kojih ove godine ima 16, možemo videti široki spektar tema i upotrebu različitih vizuelnih medija i poetika. Mahom su se udruženju pridružili mladi umetnici, koji podjednako sa starijim kolegama u svom radu vešto koriste kako tradicionalne tako i nove vizuelne medije ili ih kombinuju sa najraznovrsnijim materijalima i tehnološkim dostignućima 21. veka. Sam prostor je ograničio broj radova koji umetnici izlažu, njihova dela su često tvorevine koje su nastale kao produkt različitih procesa i postupaka koji ostaju nevidljivi na ovoj izložbi, ali se uočavaju različiti načini sagledavanja sveta koji nas okružuje.
U svom radu Aleksandar Stanojević (1992) predstavlja fizička i psihička lica čoveka dok se na izložbi predstavlja sa poliptihom iz četiri dela gde ekspresivnom apstrakcijom prikazuje ova stanja. Čovek je takođe u fokusu rada Dušana Marino (1989) koji slika pojedinca u specifičnim situacijama koje su i lične i univerzalne. Lila Senti (1992) kroz svedene predstave predela Vojvodine transponuje svoja osećanja i razmišljanja, dok Mirjana Tijanić (1963) predele oko sebe predstavlja kao postapokaliptične posledice konzumerizma. Vanja Subotić (1986) apstraktnim kompozicijama definiše prostor i pojave, dok se Marina Popović Vojvodić (1976) predstavlja apstraktnim slikama na kojima stvara dinamične odnose forme i boje koje pored toga što se zasebno izlažu mogu biti deo kompleksnije celine, piktoralne instalacije. U grafičkom mediju Đenđika Rac (1996) istražuje unutrašnji svet stvarajući dnevničke zapise emotivnih stanja i sećanja, a Lena Pucarević (1994) melanholične predstave urbane sredine prepoznajući izolovanost koju svi osećamo. Pavle Golijanin (1995) sa dozom humora, kombinujući široko prepoznatvljiv jezik tehničkih dostignuća sa grafičkim tehnikama, kometariše svet oko sebe. Suzana Sanković (1994) se izražava u različitim medijima dok se na izložbi novih članova predstavlja sa jednom grafikom gde istražuje odnose među ljudima. Glorija Monjov (1996) kombinujući tradicionalne tehnike i savremenu tehnologiju istražuje pitanje identiteta i emigracije. Ana Pavić (1996) takođe koristi prirodne materijale u svom radu baveći se temama prvenstveno vezanim za ekologiju. Adijan Klajo (1993) stvara jednu živu, toplu sliku gde uključuje promišljanje o konceptu vremena kao i sistema vrednosti odnosno prolaznosti. Nataša Vujkov (1983) izložila je dokumentarnu fotografiju iz serije u kojoj se bavi odbačenim i napuštenim objektima i prostorima u jednom gradu, a Tamara Nenadov (1989) takođe istražuje prostore kroz fotografski medij gde interveniše stvarajući od prepoznatljivih građevina nadrealne scene. Valentin Varga (1990) se u video instalaciji bavi životnim ciklusom, odnosom rođenja i smrti.
Ova raznovrsnost tema i medija koja se može uočiti na izložbi novih članova samo je mali segment različitih pristupa aktuelnim globalnim problemima koje pruža savremena umetnost. U svetu koji se brzo menja i koji nam agresivno nameće tempo i način življenja savremna umetnost nam služi kao korektiv. Jer umetnici percipirajući stvarnost osećaju i najmanje promene i kroz svoj rad, gde prezentuju moguće vrste odnosa prema svetu, mogu nam ukazivati na alternativne puteve, olakšati prevazilaženje prepreka i omogućiti spajanje nespojivih ili udaljenih stvarnosti.